Hirošima - 60 godina kasnije

BEOGRAD - Danas se navršava 60 godina otkako je američko ratno vazduhoplovstvo izvršilo atomski napad na Hirošimu, čime je ubrzan završetak Drugog svetskog rata, ali uz visoku cenu od više stotina hiljada nevinih žrtava.

Oko osam ujutro, 6. avgusta 1945. američki bombarder Enola Gej bacio je atomsku bombu na Hirošimu, grad na 686 kilometara jugozapadno od Tokija. Grad, s tada 350.000 stanovnika, sravnjen je sa zemljom i uništen do neprepoznatljivosti. U napadu je direktno poginulo 140.000 ljudi. Još ih je oko 70.000 poginulo tri dana kasnije, kada su Amerikanci bacili drugu bombu na Nagasaki, grad na 955 kilometara jugozapadno od Tokija. Desetine hiljada ljudi umrle su kasnije od posledica tih napada.

Šest dana posle napada na Nagasaki, Japan je pristao na bezuslovnu kapitulaciju, što je i bio cilj američkih napada.
SAD su razvile atomsko oružje u okviru tajnog programa Menhetn. Bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki druga su i treća atomska bomba proizvedena u istoriji i do danas su jedine korišćene u napadu. Prva je probno detonirana na poligonu u pustinji u Novom Meksiku 16. jula 1945. Naredbu za napad na Hirošimu i Nagasaki dao je tadašnji predsednik SAD Hari Truman. Namera mu je bila da što pre okonča Drugi svetski rat.

Kontroverze u vezi s upotrebom atomskog oružja protiv Japana traju i danas. Pristalice Trumanove odluke kažu da carska vojska Japana nije imala nameru da se preda. To ilustruju sa 110.000 japanskih vojnika poginulih u bici za Okinavu, dva meseca pre kapitulacije, i naredbom da se Mandžurija brani do poslednjeg čoveka. Zagovornici A-napada tvrde da su brzim okončanjem rata spasene stotine hiljada ljudi iz japanskih logora širom Azije, naročito u Kini i Indoneziji.
Fonet

Godišnjica napada na Hirošimu

Napad na Hirošimu obeležilo oko 45.000 ljudi, među kojima i oni koji su preživeli bombardovanje tog grada nuklearnom bombom

HIROŠIMA - Obeležavanju godišnjice napada na Hirošimu juče je u ovom gradu prisustvovalo oko 45.000 ljudi. Među njima su bili i stanovnici Hirošime koji su preživeli nuklearni napad. Minutom ćutanja odata je pošta svima koji su poginuli 6. avgusta 1945. godine kada je avion američkog ratnog vazduhoplovstva sa oko 600 metara visine bacio atomsku bombu na Hirošimu, 690 kilometara jugozapadno od Tokija. Procenjuje se da je u tom napadu, prvom u istoriji u kojem je upotrebljeno atomsko oružje, poginulo oko 140.000 ljudi.
Tri dana kasnije američka vojska bacila je atomsku bombu na grad Nagasaki, ubivši oko 80.000 ljudi, što je dovelo do kapitulacije Japana 15. avgusta i završetka Drugog svetskog rata.
Japanski premijer Đunićiro Koizumi izjavio je juče u Hirošimi da će Japan ostati veran principu da ne proizvodi, ne poseduje i ne dozvoli nuklearno oružje na svojoj teritoriji.
- Još jednom se obavezujemo da ćemo nastaviti da stojimo u prvim redovima u borbi za trajni mir i oslobađanje sveta od nuklearnog oružja - istakao je Koizumi na ceremoniji u Memorijalnom parku mira.
Gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba pozvao je međunarodnu zajednicu da se "istinski" uključi u pregovore o odustajanju od nuklearnog naoružanja.
- Japan, kao jedina zemlja koja je doživela bombardovanje nuklearnim oružjem, treba da vodi globalnu kampanju za uništavanje nuklearnog oružja - istakao je Akiba.
U sredu će biti održana ceremonija obeležavanja 61. godišnjice od atomskog napada na Nagasaki.
(TANJUG)

Izvor: Press

Minut ćutanja za žrtve u Hirošimi

Japanski premijer Đuničiro Koizumi juče je ponovio zalaganje da svet bude oslobođen nuklearnog oružja, na obeležavanju dana kada su SAD 1945. prvi put upotrebile atomsku bombu, bacivši je na Hirošimu.
- Želim da ostanemo predvodnici u borbi za ukidanje nuklearnog oružja i za stalan mir - rekao je Koizumi, prenosi Beta. Premijer je potvrdio tri principa Japana: ne proizvoditi, ne posedovati i ne dozvoliti prisustvo na svojoj teritoriji nuklearnog oružja.

Ceremonija je počela minutom ćutanja, u 8.15 po lokalnom vremenu, tačno kada su SAD 6. avgusta 1945. prvi put bacile A-bombu na Hirošimu. Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Podaci o broju žrtava se razlikuju i variraju od 66.000 i 80.000 do 140.000. Od posledica bačene bombe stradalo je više od 200.000 ljudi.

Druga atomska bomba bačena je tri dana kasnije, 9. avgusta, na grad Nagasaki, kada je poginulo 70.000 ljudi. Američko bombardovanje ta dva grada ubrzalo je kapitulaciju Japana u Drugom svetskom ratu, koja je usledila 15. avgusta 1945. I ove godine je, kao i svake, pušteno 1.000 golubica u znak mira. U Ustavu Japana, koji su ga SAD kao pobednice 1947. nametnule, ističe se da će zemlja "zauvek" odbijati učešće u ratu.

Izvor: Glas Javnosti