Bakar čuva srce

Za normalno funkcionisanje organizma neophodan nam je određena količina različitih metala: cinka, bakra, gvožđa…Bez njih možemo dobiti anemiju, imati problema s kožom i reprodukcijom, često oboljevati. Evo, o nešto više o najvažnijim mineralima.

Bakar. Koristi ga svaka ćelija u našem organizmu da bi obradila kiseonik, proizvela energiju i uspešno se suprotstavila kancerogenim slobodnim radikalima. Podstiče proizvodnju kolagena koji pomaže pri brzom zarastanju posekotina i ogrebotina. Pomaže nervnom sistemu da efikasno šalje signale.
Jača imunitet. Podstiče razvoj tkiva i organa kod embriona
   
      

Gde ima gvožđa

Preporučljiva dnevna doza gvožđa za žene je 14 mg. Gvožđa najviše ima u tamnom mesu kao što su džigerice, govedina i divljač. Pošto ljudski organizam lakše apsorbuje gvožđe iz mesa nego iz povrća (svo povrće sa zelenim listovima), nutricionisti preporučuju da se uz obrok od takvog povrća obavezno popije čaša soka od pomorandže, budući da vitamin Ce olakšava razbijanje i apsorpciju gvožđa. Ako želite da uzimate dodatak gvožđa, obavezno se konsultujte sa lekarom koji će vam prvo utvrditi nivo hemoglobina u krvi.
      
      
      
   
   
      

Hrana bogata bakrom

Preporučljiva dnevna doza bakra iznosi 1,2 mg i lako je možete naći u prehrambenim proizvodima kao što su čokolada, pasulj, jastog, morski rakovi, spanać i integralne žitarice. Nutricionisti tvrde da, ukoliko imate dobro izbalansiranu ishranu koja podrazumeva pet obroka dnevno sa voćem i povrćem, proteinima, ugljenim hidratima i mlečnim proizvodima, ne morate da uzimate dodatak bakra.
      
      
      
   

Nedostatak bakra povezuje se sa povišenim nivoom holesterola u krvi, što uvećava rizik od srčanog udara. Manjak bakra u organizmu trudnica, povećava rizik od spontanog pobačaja, pošto je ovaj metal od presudnog značaja za razvoj organa kod embriona. Nizak nivo bakra u krvi može takođe izazvati anemiju.

Da li je višak bakra u organizmu štetan? Najnovija istraživanja pokazuju da oboleli od alchajmera imaju povišen nivo bakra u krvi. Naučnici, dakle, veruju da višak bakra u organizmu može dovesti do degeneracije moždanih ćelija.

Gvožđe. Proizvodi hemoglobin - hemikaliju koja se nalazi u crvenim krvnim zrncima i pomaže transport kiseonika u krvi.
Pomaže ćelijama mišića da proizvode energiju i ima manju ulogu u borbi protiv infekcija.

Nedostatak gvožđa. Manjak gvožđa u krvi izaziva anemiju. Bez dovoljne količine hemoglobina u krvi telo ne dobija dovoljno kiseonika i osećamo veći umor, kao i slabljenje koncentracije. Budući da je tada suviše opterećeno, može se osetiti i treperenje srčanog mišića. Sem toga, nedostatak gvožđa tokom trudnoće dovodi do pojave anemije kod novorođenčeta.

Da li je višak štetan? Višak gvožđa takođe može štetno uticati na ljudsko zdravlje, jer se taloži u našem telu. Do akutnog trovanja gvožđem, koje može biti fatalno, dolazi kada se u organizam unese više od 200 - 300 mg gvožđa, zavisno od telesne težine. Osobe koje boluju od veoma retke nasledne bolesti Hemokromatoze ne treba da uzimaju dodatak gvožđa jer ga njihov organizam apsorbuje iz hrane više nego što mu je zaista potrebno.
ž. D