Šta sve treba znati o proteinskim dodacima ishrani, kao što su čokoladice i šejkovi
Proteini ne pumpaju mišiće

Ishrana bazirana na velikoj količini proteina, a malo ugljenih hidrata postala je opsesija ljudi koji žele da oslabe, ali se u "zavisnike" od proteina mogu ubrojiti i bodibilderi. Prvi halapljivo gutaju proteinske čokoladice, a drugi proteinske šejkove.

Ova pomama je prilično razumljiva kada se zna da je protein važan sastojak svake ćelije u našem telu i da ga organizam koristi za proizvodnju enzima, hormona i drugih supstanci. Kao i mast i ugljeni hidrati, protein spada u makrohranu, što znači da nam je potreban u većoj količini, ali za razliku od njih, on se u telu ne skladišti, odnosno nema rezervoara iz koga možemo da ga crpimo onda kada nam zatreba.

Ipak, ovo nije razlog da celog dana jedemo hranu koja obiluje njim. Mi ćemo zapravo najviše profitirati ako se zadovoljimo umerenom količinom, i to iz onih izvora koje stručnjaci smatraju najboljim. Američko ministarstvo zdravlja izdalo je saopštenje o optimalnoj količini i ono glasi ovako:
• Dečaci u tinejdžerskom dobu i aktivni muškarci mogu da dobiju sav protein koji im treba iz tri dnevne porcije sa ukupno 200 grama.

• Deci staroj od dve do šest godina, većini žena i nekim starijim ljudima dovoljne su dve porcije sa ukupno 140 grama.

• Starija deca, tinejdžerke, izrazito aktivne žene i većina muškaraca trebalo bi da svakodnevno uzimaju dve porcije sa ukupno 170 grama.

Nutricionisti kažu da svako ko u restoranu naruči odrezak, koji obično ima oko 230 grama, unosi previše proteina, a i poveću količinu zasićenih masti koje začepljuju arterije. Oni, takođe, tvrde da je zabluda da dodatni protein povećava mišićnu masu, odnosno podsećaju da je vežbanje jedini način da se nabilduju mišići.
   
      

Najpoželjniji izvori

Po mišljenu stručnjaka, dijeta će dati najbolje rezultate, a zdravlje će biti sačuvano ako se protein dobija iz ovih namirnica:
Riba: Ona je bogata masnim kiselinama omega-3, veoma korisnim za srce i u principu sadrži manje masti od mesa.
Živinsko meso: Kada se sa njega skine kožica, uklanja se veći deo zasićenih masti.
Mahunasto povrće: U njemu ima više proteina nego u ostalom povrću. Pored toga, krcato je vlaknima koja pomažu da se duže ostane sit.
Koštunjavo voće: S nešto manje od 30 grama badema obezbeđuje se šest grama proteina. Prema tome, ovo voće "vredi" skoro isto koliko i neke vrste mesa.
Integralne žitarice: Kriška hleba od integralnog brašna daje tri grama proteina, ali i vrlo dragoceno vlakno.
      
      
      
   
   
      

Nedostaci proteinske dijete

Kada se kroz hranu uzima dosta proteina, a malo ugljenih hidrata, to dovodi do velikih promena u metabolizmu. Organizam sagoreva više masti, smanjuje se apetit, povećava se eliminacija tečnosti i, zaista, se brže slabi.
Sa ovom vrstom dijete za šest meseci se izgubi oko dva kilograma više nego onda kada se primenjuje neki drugačiji "recept". Ali brojne studije pokazuju da "proteinska dijeta" posle pola godine prestaje da bude efikasna. I što je još važnije, profesori s američkih univerziteta i članovi uglednih medicinskih društava upozoravaju da bi ona mogla da ošteti zdravlje ako se drži duže.
U telu se zbog razgradnje proteina proizvodi amonijak, a posledice njegovog visokog nivoa tokom dužeg perioda još uvek nisu poznate. Osim toga, konzumacija proteina dovodi do većeg prisustva kiselina, i da bi one bile neutralisane, organizam ubacuje u krvotok rezerve kalcijuma. A preterani gubitak kalcijuma mogao bi, naravno, da prouzrokuje osteoporozu.
I na kraju, u želji da se klone ugljenih hidrata, ljudi koji su verni ovakvoj dijeti jedu malo voća i povrća, i tako se lišavaju najboljih izvora vitamina, vlakana i antioksidanata - dakle onoga što štiti od mnogih bolesti. Oni se okreću hrani životinjskog porekla koja sadrži i dosta zasićenih masti, pa se izlažu većem riziku od srčanih oboljenja, šloga, dijabetesa i nekoliko vrsta raka.
      
      
      
   

S. P