Poznato je da nedelja ima sedam dana i da svaki dan ima svoje ime. U staro vreme, a ponegde i danas sedmica je zapocinjala Nedeljom.

Medutim, prihvaćeno je da početak nedelje započne prvim radnim danom, tj. Ponedeljkom. Verovatno će vas interesovati da saznate kako su tih sedam dana dobili svoja imena. Objašnjenje koje ćemo vam dati verovatno će zadovoljiti vašu radoznalost!

PONEDELJAK je prvi dan u sedmici. Ali u stara vremena, pre pojave hrisšanstva to nije bio. Tada je to bio drugi dan u nedelji i bio je posvećen Mesecu (Luna dies) pa je otuda i dobio ime u romanskim jezicima “Iunedi”. Kod slovenskih naroda ime je dobio po rečima “posle nedelje”.

UTORAK je drugi po redu dan u nedelji. Nekada je bio posvećen bogu Marsu pa je tako i nazivan: “Mars dies”, odnosno u romanskim jezicima "mardi". Kod nas je dobio ime po staroslovenskoj reči ” vtori” drugi.

SREDA treći dan u nedelji bila je posvećena trgovini, odnosno bogu trgovine Merkuru. Naziv je bio adekvatan - “Mercurius Dies”, uspomena na boga Merkura je ostala i danas tako što je većina pijačnih dana baš u Sredu. Kod nas je Sreda dobila ime zbog toga što pada u “sred nedelje".

ČETVRTAK je četvrti dan u sedmici i otuda i njegov naziv. Kod starih Slovena, nazivan je imenom Perun - dan, po vrhovnom bogu Perunu i smatran je kao najsrećniji dan za sve poslove, a naročito za početak poljskih radova, pa se u narodu naziva i “zeleni četvrtak”.

Inače, staroslovenski bog Perun je pandam grčkom bogu Zevsu ili rimskom Jupiteru čiji su dani, takode u četvrtak.

PETAK je peti dan u nedelji i zato nosi to ime kod nas. U starom Rimu bio je posvećen boginji Veneri pa je bio nazivan “Vener Dies”, ili kako se zove u romanskim jezicima “venerdi””.

SUBOTA je po gregorijanskom kalendaru šesti dan u nedelji, a ime je dobio od hebrejske reči “shabat” (sveti odmor), zbog toga što je kod nekih naroda to bio dan odmora, odnosno poslednji dan u nedelji. Kod Rimljana taj dan bio je posvećen bogu Saturnu. Po verovanju, tog dana ne treba započinjati ni sa kakvim poslovima.

NEDELJA je po savremenom kalendaru poslednji dan u sedmici. Taj dan je kao praznik uveo rimski car Konstantin označivši ga imenom “opšti praznik”, dakle dan kada niko ne treba da radi. Kod slovenskih naroda, taj dan je dobio ime po zabrani rada odnosno delanja. Otuda i ime “ne djela”, tj. dan kada se ne dela, ne radi!