Ближи се Православна Нова година, а пре ње не следи такозвана Нова година по грегоријанском календару.
Зато покрећем тему о неправославним вредностима које су укорењене за време СФРЈ, као што је прослава нове године, култ Деда Мраза и кићење јелки, новогодишње потрошачко лудило итд.
СПЦ је урадила много у сузбијању тих појава, рецимо данас сви радници имају право на слободан дан на дан славе, али још увек држава није признала Православну Нову годину.

Ево неких занимљивих текстова.

Ко је Деда Мраз?

У празничним данима, када ће многи међу нама превише времена и новца потрошити на куповину покона, морамо се подсетити, или тек сазнати, како је обичај празничног даривања настао. Древно хришћански, а данас потпуно извитоперен и претворен у своју супротност, овај комерцијализовани императив западне цивилизације, не сме нам потиснути свест о значају искреног доброчинства и бесмислу хистеричне потрошње.

У недавно објављеној књизи Свети Никола - правило вере и српска слава, Епископ Атансије Јевтић објашњава настанак обичаја Божићног даривања:
„Како је познато из опширнијег житија Св. Николе (које читаоци могу видети у српском преводу: о. Јустин (Поповић), житија Светих за 6. децембар, изд. Манастир Ћелије код Ваљева, 1977, и недавно поново), он је веома помагао сиротињу, и тако је својом помоћју спасао три девојке од срамоте, коју је сиромашни и унесрећени отац њихов хтео да им учини. Наиме, оставши удовац са три кћери, отац, кад су оне порасле, не могући да их уда, јер се тада тражио мираз уз девојке, намисли да, издавањем њихових тела „на пијацу“, обезбеди тако средства за њихову удају и за даљи живот (попут Соње Мармеладове, код Достојевског).



Дознавши за то, Свети Николај је ноћу, негде пред Божић - а у то време Бог је дао касније да пада и његов Свети Празник - спустио тајно, да нико осим Бога не види, кесу са златницима кроз прозор у дом тога оца - који је иначе био верујући човек, али је јадом и бедом био избезумљен - те је овај тим новцем удао своју прву кћер. Кад се исто поновило и са другом ћерком, отац се надао да ће Бог учинити исто и са трећом ћерком, па је хтео да види преко ког доброг човека Бог то чини, и стражарио је ноћу у кући, пред Празник Божића. Кад се Свети Никола појавио са кесом, он му је притрчао и павши на земљу љубио му ноге и руке, благодарећи му од свег срца за назаслужено доброчинство. Свети Никола му је забранио да о томе било коме говори, али је побожни отац, сада већ покајаник због зла које је био намислио, ипак, по престављењу Светог Николаја, објавио ово доброчинство Божије учињено му преко Светог Николаја, и оно је тако постало познато свима хришћанима.
Од тада је и настао обичај: да се деци уочи Божића тајно дају поклони, и то је код Немаца и до данас сачувано као дељење поклона деци од Светог Клауса (Ник/о/лаус = /Ник/-Клаус). Код нас Срба тај дародавац поклона деци се зове Божић-Бата, а у ствари је то Свети Николај. У новије време су безбожници, антихришћани тај обичај почели да везују за неког измишљеног „Деда-Мраза“ (јер је то годишње доба зиме кад има мразева), и са празника Светог Николе и Божића пренели то на Нову Годину. Тако се изразито хришћански и јеванђелски обичај, који потиче од конкретне Свете Личности - Светог Оца Николаја, изокренуо и претворио у безоблични, обезбожени и за децу обезличујући „имиџ“ фантазмагоричног „Деда-Мраза“, слично као што је бројање година пре и после Христа, преокренуто у бројање пре и после „Нове ере“ (данас би рекли „Њу ејџ“-а, и чудо је да од Клинтоновог „Милосрдног анђела“, тј. дугорочно катастрофалног бомбардовања недужног народа и деце Србије, због једног манијака сличнога њима, нису почели ново бројање времена!).“

Вечерње новости

**************************
Ко је украо Божић Бату ?

Пуначак, у црвеној бунди, румених образа и са дугом белом брадом, у санкама у које су упрегнути витки ирваси, који га брже од "боинга" носе чак на крај света да подели дарове и донесе срећу људима. То је слика Деда Мраза како је знају сва деца света, али то је лик и Божић Бате, кога памте баке и деке, с његовом огромном врећом поклона за добру децу и који нам се сада враћа, после пола века изгнанства.
Ко су Деда Мраз и Божић Бата?
Мој најстарији предак звао се Гагарин и био је џин, син бога Дела, кога су поштовали још стари номадски Келти. Делио је поклоне из огромне вреће, а био је толико велики да се једва кретао, овако о себи прича Деда Мраз који "живи на планини Ухо у Корватунтури на истоку Лапоније", у леду поларног круга.

Гаси жеђ кока-колом

Отац савременог Деда Мраза или Божић Бате био је рекламни дизајнер "Кока Коле", који је 1931. године направио плакат на којем је Деда Мраза представио као дебељушкастог деду беле браде, у црвеној бунди с белим крзном, и то како гаси жеђ овим чувеним напитком. Енглески писац Клемент Мур, је међутим још 1824. године први пут описао Деда Мраза као седобрадог старца у црвеној бунди у својој књизи "Свети Никола у посети" коју су илустровали Томас Наст и Морис фон Свид.


Може му се и телефонирати, каже легенда, и нимало га није брига да ли неко сумња у његово постојање. Јер, у животу су потребне бајке, а нека бајка постане живот.
Изворни Божић Бата у православних народа, кажу њихови теолози, није оличење особе у људском лику. Назив Бата добио је по речи батати, што значи ходати, корачати, то јест да Божић долази. Отуда и стара божићна народна песма: "Ево иде Божић, Божић бата, носи кофу злата".
Митски лик миљеника све деце света, Деда Мраза или Божић Бате, симбола новогодишњих и божићних празника, стваран је вековима и сваки народ му је додао неко своје обележје.
Међу прецима Деда Мраза је и источнословенски дух хладноће - Трескун, а његов најближи "сродник" је свети Никола, рани хришћански архиепископ који је живео у четвртом веку у малоазијском граду Миру. Предање каже да је после упокојења богатих родитеља, наследство поделио сиромашнима.

Адреса на крају света

У финском граду Рованиемију, међутим, не хају за математичке статистике, па су 1985. године основали Село Деда Мраза, које годишње посети на хиљаде туриста, а на ту адресу и малишани из свих делова света шаљу писма с божићним или новогодишњим жељама.
Сваке године у близини Копенхагена у Данској, одржава се конгрес на којем се бира Деда Мраз света.


Кад су западни хришћани напустили стари јулијански и прешли на грегоријански календар, традиција слављења Божића и даривања се усталила на 25. децембра. Тако је и данас, док је у земљама у којима је успостављен атеистички, комунистички режим, Божић Бату заменио Деда Мраз који деци доноси дарове у ноћи између 31.децембра и 1. јануара.
Атеисти, који су и у Божић Бати и у Деда Мразу видели оличење религијских симбола, настојали су да обеснаже ову легенду, доказујући да је немогуће да они стигну да у једној ноћи обрадују сву децу света. С обзиром на то да на свету има више од две милијарде деце у око милион породица, онда би они у новогодишњој или божићној ноћи морали у једној секунди да посете 25.000 кућа, да кроз димњак спусте своје поклоне. Њихове санке би при том морале да јуре брже од 2.000 километара на сат, што значи да су ирваси 6.000 пута бржи од звука. Рачуница је, наравно, тачна, али безуспешна, јер легенда наставља да живи и осваја све нове генерације.

Дарови у чарапи

Средином 19. века усталио се обичај да се на хришћански празник посвећен светом Николи, Никољдан, 19. децембра, дарују деца, јер је тако поступао и сам светитељ. Малишани би уочи тог дана у прозор остављали своју беспрекорно чисту чарапу или угланцану ципелицу, а ујутру у би њима затекли дарове.


Деда Мраз у католичкој традицији има разна имена: Санта Клаус, Кризмас Мен, Синтер Клас, Јоулупуки, Пер Ноел итд. Православље никад није било отворено непријатељско према Деда Мразу, али га никад није ни прихватило.

Бела одежда

Холанђани су међу првима у Европи имали свог претечу Божић Бате, крупног деку дуге седе браде, обученог у сребрнасто белу одежду, који пуши лулу и кроз колутове дима деци дели поклоне. Они су свог Деда Мраза звани Синтер Клас, који је по њиховом доласку у Америку постао - Санта Клаус.

Само ,,слављење" (!!!) нове године, нас враћа у паганство (словенски бог Календов - бог нове године), а сатана је све то врло лепо извео, јер кад се улази у последњу недељу Великог Поста, када треба телесно да се пости на води, а духовно да се уложе максимални напори, ,,Срби" ће да крчају сарме, печење, да се опијају алкохолом, и да блудниче, у овој заиста ,,најлуђој ноћи".

Још један занимљив текст...

Ко је Божић Бата ?

Данашњи човек се веома мало разабира у свету модерних митова, митова који су настали као последица радикалног посветовњачења некад хришћанске културе. Ти митови су дошли да би заменили словесну стварност Хришћанства, његове благовести о појави Бога међу људима и о могућности да човек, од грумена иловаче, постаје усвојено чедо Небеског Оца. Зато их је каткад потребно тумачити и објашњавати, показујући шта се иза тих митова крије. Једном речју, пут је од мита ка Логосу, од самовољног тумачења света ка Смислу космоса и историје, Христу.

Сваке године, у оквиру прослављања календарске Нове године, деци се деле (у фирмама и другде) новогодишњи пакетићи. Пакетиће је, као и увек, делио Деда Мраз. Потписник ових редова се сећа свог детињства, и нестрпљивог хитања у Дом културе, где је била општа подела пакетића, уз претходно приказивање неког цртаног филма и, наравно, фотографисање са неизбежним Деда Мразом. Пошто се фотографије углавном чувају, највећи број наших суграђана и сународника има слику са овом личношћу. Нико се ни не пита како се она појавила међу нама.

Давање поклона деци и на Истоку и на Западу одувек је било повезано са хришћанском традицијом. Господ Исус Христос је говорио "Пустите децу да долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божије"; деца су, због своје чедне поверљивости, не-престаног живљења у садашњости, лаког праштања увреда, постала хришћански узор одраслима. Црква је увек наглашавала да се срцем и духом треба преобразити у дете да би се ушло у Царство Небеско. Хришћанско васпитање и на Западу и на Истоку подразу-мевало је да ће деца бити награђена за своју доброту од Вишње Стварности. И тако је, на Западу, уочи Божића настао обичај да се деци под новогодишњу јелку остављају поклони које, док деца спа вају, доноси велики светац - Николај Чудотворац, једна од најомиљенијих ликова светског хришћанства. Николај - србски Свети Никола - на Западу је представљен у црвеној кардиналској одећи (пошто је био владика). Деца се изјутра буде, и под божићним дрветом налазе дарове. Код Срба су деца дарове добијала за предбожићне недељне празнике - Материце и Оце.Претходно, она су имала своју недељу - Детињце. И мајке и очеви су се деци “одрешивали", као и деца њима, неким, макар најскромнијим, знаком љубави. Родитељи су канапчићем везивали децу, а и деца њих, показујући тиме да су везани нераскидивошћу која потиче одозго, од заједничког Оца Небеског, Који је и дао заповест "Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи".

Па добро, откуд новогодишњи поклони и Деда Мраз?

На Западу се Деда Мраз појавио као секуларна варијанта Светог Николе - у оној мери у којој је Запад заборављао своје хришћанско предање, и у којој су мултинационалне компаније, типа Кока-Коле, саздавале своје комерцијалне митове, за бољу прођу сопствене робе. На Истоку је Деда Мраз уведен у Совјетском Савезу, опет као замена за Светог Николу и божићње дарове деци. Одатле је стигао и међу Србе.

Други загонетни лик коме се треба обратити је извесни Божић Бата. Откако су Срби почели да се враћају православљу (макар и традиционалистички), почело је усрдније слављење Божића, уз уношење сламе и бадњака. Поред божићње трпезе, требало је обновити и обичаје - спремање чеснице и улазак у кућу млађег мушког чељадета, тзв. полажајника. У ревности да се што пре обнови оно што је заборављено, неко се сетио и дотичног Божић Бате: мушког детета у србском народном оделу, које се појављује на ТВ-у и у сликовницама о Божићу.

Сама реч " Божић" је деминутив од " Бог", то јест "Богић". Тако су Срби просто тепали Богу Који је постао Човек од Духа Светога и Марије Дјеве и родио се, Свебогати, у убогој витлејемској пећини да људе поведе ка небу. Има једна народна песма која гласи: "Часне посте запостисмо/ нову грађу изнесосмо/ белу цркву саградисмо./ У њој поју светитељи:/ Свети Петар и Никола./ Две им сеје отпевају: /Анђелија Светом Петру, а Марија Николају./ Ту се дела бела стаза по њој шета Божја Мајка,/ води Бога за ручицу". Мајка води Бога за ручицу; Бог постао дете! Томе се радује свака православна душа.

Али, откуд божићњи бата?

Сви који су окретали свети хлеб овог дана, чесницу, знају да се том приликом пева песма: "Божић, Божић бата,/ носи киту злата,/ да позлати врата и обоја побоја,/и сву кућу до крова". Овде "бата" није именица, него презент глагола "батати", што значи "ступати, корачати". То јест: Божић долази да би нам донео радост, и златом те радости позлати сву кућу "до крова", и сва срца до врха испуни милошћу. "Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добри воља", кличе Црква у Божићне дане. Нема, дакле, никаквог бате; али зато и бате и секе, и очеви и мајке, и деде и бабе дочекују Богића, Бога Који је постао наш брат и позвао нас свом Небеском Оцу. Знајући ту тајну, међу Србима је све, вековима, било "свето и честито, и миломе Богу приступачно".

Владимир Димитријевић

Свака част за текст.

Препоручујем свима да прочитају.

Нова Година је смишљена да се народу узму паре. Ништа више.

E nije nego da se tapne što više coca cole 
Svima nam je u glavu usadjivan ne sveti Nikola nego kokakolin deda mrz 

Божић (мали бог Сварожић, син Сварогов) бата (удара). А и чесница је наш стари, претхришћански мотив. Тада се правио хлеб/колач, округао и велик. Жрец би извирио иза колача и старешину села питао "Помаљам ли се?". На одговор "Помаљаш се.", рекао би "Догодине се не помаљао.", на тај начин призивајући још плоднију годину. Слама је једно од најбитнијих пребивалишта предака, а претке симболизује и положајник. Све у свему, наш Божић обилује староверским елементима.

Ja kako znam nisu bili zlatnici bec dve tri grumuljice zlata, i to se desilo jednom a ne tri puta. Ali ajd tu je negde.

e taman sam mislio da ne idem nigde za novu godinu i ovo je donelo konacnu prevagu

Taman sam hteo da postavim tekst o ovome kad vidim preduhitrili ste me svaka vam cast!