Ovaj glumac rođen je 10. avgusta 1960. godine u Malagi, u Španiji. Njegova prva strast bio je fudbal. Sanjao je o tome da postane profesionalni fudbaler, ali posle peha, kada je slomio nogu, potpuno se okrenuo glumi. Već sa 14 godina glumio je u maloj privatnoj pozorišnoj kući u Malagi. Pohađao je i školu dramskih umetnosti u Malagi. Sa 19 godina preselio se u Madrid i postao glumac Španskog nacionalnog pozorišta.

Godine 1982. započeo je seriju važnih uloga u španskim filmovima. Bio je omiljeni glumac španskog režisera Pedra Almodovara. Ženska američka populacija, među kojom je naročito popularan, uočila ga je u američkim verzijama filmova istoimenog režisera.

Njegov američki debi bio je film "The Mambo Kings", snimljen 1992. godine. U ovo vreme on nije znao engleski jezik, pa su mu tekstovi za dijaloge prenošeni bežičnim slušalicama. U Americi je često poređen sa Rudolfom Valentinom, zbog atraktivnog fizičkog izgleda i tvrdog akcenta.

U Holivudu je postao jedan od najpopularnijih glumaca. Imao je uloge u veoma poznatim filmovima: "Intervju sa vampirom", "Filadelfija", "Maska Zoroa", "Evita", "Trinaesti ratnik"... Partneri u filmovima bila su mu veoma zvučna imena poput Madone, Toma Henksa, Breda Pita, Toma Kruza, Entoni Hopkinsa... Filmom "Crazy in Alabama", Banderas se oprobao i u režiserskom poslu.

Šokirao je javnost time što je odbio simpatije Madone i po tome će verovatno ostati jedinstven.

Njegova prva žena bila je Ana Leza, koja je sa njim glumila u filmu "Filadelfija". Razveli su se posle osam godina braka. Drugi put se venčao sa Melani Grifit i sa njom je još uvek u braku. Imaju ćerku sa podužim imenom i dva prezimena - Stelu del Karmen Banderas Grifit.


Slike:






Linkovi:

Oficijalni sajt - http://www.antoniobanderasfans.com/

• Shrek 2 (2004) - Šrek 2 (Puss In Boots (voice))
• Spy kids 3D (2003) - Deca špijuni 3D (Gregorio Cortez)
• Once upon time in Mexico (2003) - Bilo jednom u Meksiku (El Mariachi)
• Ballistic (2002) - Balistik (Agent Jeremiah Ecks)
• Frida (2002) - Frida (David Alfaro Siqueiros)
• Spy kids 2: The island of the lost dreams (2002) - Deca špijuni 2: Ostrvo izgubljenih snova (Gregorio Cortez)
• Femme Fatale (2002) - Fatalna žena (Nicolas Bardo)
• Original Sin (2001) - Prvi greh (Luis Antonio Vargas)
• Spy Kids (2001) - Deca špjuni (Gregorio Cortez)
• The Body - Potraga (Father Gutierrez)
• Play It to the Bone (1999) - Udri do kosti (Cesar Dominguez)
• Desperado (1995) - Desperado (El Mariachi)
• Assassins (1995) - Atentatori (Miguel Bain)
• Philadelphia (1993) - Filadelfija (Miguel Alvarez)

Antonio Banderas: Proslava Uskrsa u Španiji

Holivudski glumac Antonio Banderas je sa svojom suprugom Melani Grifit i kćerkom Estelom Karmen i ove godine proslavio Uskrs u svom rodnom gradu Malagi u Španiji. Svake godine vernici idu u procesiju gradom obučeni u belo i sa maskom na licu. Pre nego što je krenuo u ovu ritualnu šetnju proslavljeni glumac održao je govor u crkvi. U domovini će sa porodicom provesti nekoliko dana, a potom se sledi povratak u Holivud gde snima crtani film “Puss in Boots” u kome je narator.

Izvor: Hello magazin

Melani Grifit i Antonio Banderas u Kanu proslavili 15 godina braka!



Glumački par Antonio Banderas i Melani Grifit sinoć su u Kanu pokazali kako i nakon 15 godina braka između njih postoji još hemije i strasti. Par je upravo u Kanu proslavio godišnjicu braka. Na crveni tepih došli su dobro raspoloženi, a družili su se i s kolegama glumcima. Pedesettrogodišnja Melani je za ovu priliku obukla dekoltiranu crnu haljinu sa sivim detaljima dok je Antonio (50) bio u klasičnom odelu kombinovanom sa belom košuljom i leptir mašnom. Tokom šetnje crvenim tepihom par se grlio, ljubio i zasmejavao okupljeno društvo.

Izvor: Hello magazin

Banderas: Novak Đoković me zove Zoro

Antonio Banderas ispričao kako ga je najbolji srpski teniser oslovljavao kad su se jednom prilikom upoznali. O Almodovaru: "On je ključ moje uspešne karijere".



Čuveni španski glumac Antonio Banderas dobro se zabavljao u Kanu, na filmskom festivalu, gde je promovisao dva filma, a pričao je i o tenisu.

U intervjuu za Radio-televiziju Srtbije, Banderas je ispričao jednu anegdotu sa ranijeg Otvorenog prvenstva Francuske (Rolan Garos).

"Bio sam na Rolan Garosu. Išao sam da se sretnem sa Rafaelom Nadalom i video sam vašeg Novaka Đokovića koji je počeo da viče: 'Zoro je ovde! Zoro je stigao, želim da se slikam sa njim'. Bilo je zabavno, slikali smo se i kada god ga vidim setim se toga. Ima velike šanse da preuzme prvo mesto od Nadala. Videćemo na Rolan Garosu", rekao je Banderas, koji je tumačio glavni lik u priči o junaku Zorou.

Banderas je posle dve decenije ponovo zaigrao u filmu svog sunarodnika Pedra Almodovara - "Koža u kojoj živim" ((La piel que habito).

Kaže da je Almodovar bio važan za njegovu uspešnu glumačku karijeru.

"Tokom 80-tih kada smo snimili pet filmova, nisam ni pomišljao da će to biti ključ za moju karijeru u Americi. Kada sam otišao sva vrata su mi bila otvorena, jer su Pedrovi filmovi cenjeni širom sveta", rekao je proslavljeni glumac naglasivši da je ponovni rad sa Almodovarom poseban i osvežavajući momenat za njega.

Banderas je sa Almodovarom snimio filmove "Lavirint strasti", "Veži me", "Žene na rubu nervnog sloma", "Zakon želje" i "Matador".

U novom filmu "Koža u kojoj živim", Banderas igra priznatog plastičnog hirurga koji nakon porodične tragedije i gubitka ćerke priprema osvetu, ali i sopstveno remek delo.

"Bogu hvala, potrebu za osvetom (uprivatnom životu) nikad nisam imao. Ali, čovek može da se sveti. Možda bih se i ja nekom svetio ako bi se nešto dogodilo mojoj ćerki i to u afektu. Ono što u filmu radi moj lik ipak nije trenutni okidač. On hladnokrvan, psihotičan, egomanijak koji u osveti vidi šansu da postigne savršenstvo u svom poslu", rekao je 50-godišnji glumac u intervjuu RTS-u.

Banderas je u Kanu sa Selmom Hajek promovisao animirani film "Mačak u čizmama" gde je crtanom junaku pozajmio glas, a sada radi na svom trećem rediteljskom ostvarenju - filmu "Solo".


Izvor: Mondo

Kakav naslov

Па, да. Јуче у току другог Дневника на РТС-у приказан је мали интервју с' њим где је он испричао анегдоту везану за сусрет са Новаком. Ишао је да се види са Надалом, а тамо је налетео на Ђоковића који је, када га је видео, одушевљено повикао: "Стигао је Зоро, 'оћу да се сликам са Зороом!", или тако нешто.

Banderas: Ja sam pravi mačak u čizmama



„Veseli galeb iz Malage“, kako od milja Španci često nazivaju svoju diku i ponos, seks-simbol osamdesetih i devedesetih godina prošloga veka – glumca Antonia Banderasa, postao je pravi „Mačak u čizmama“! I to ne samo u figurativnom smislu.

U godini kada se pred svetskom publikom, a posle dve decenije pauze, ponovo pojavio u filmu svog „filmskog oca“ Pedra Almodovara – „Koža u kojoj živim“, sa kojim je radio u filmovima „Lavirint strasti“, „Matador“, „Zakon želje“, „Žene na ivici nervnog sloma“ i „Veži me“, Banderas promoviše i dugometražni animirani film „Mačak u čizmama“, koji će se pred srpskom publikom, zahvaljujući kući Taramaunt, naći samo dva dana posle svetske premijere – 27. novembra u Sava centru.

Banderas koji je Holivud osvojio sa „Kraljevima mamba“, „Evitom“, „Maskom Zoroa“, „Atentatorima“, nezavisni američki film sa „Desperadom“, i sopstvenu karijeru unapredio režijom i produkcijom filmova „Ludilo u Alabami“ i „Letnja kiša“, sada je pozajmio glas glavnom junaku 3 D crtanog filma, čija je španska verzija svečano bila predstavljena sinoć u San Sebastijanu.

Ekskluzivan razgovor za „Politiku“, vođen je u čuvenom hotelu „Marija Kristina“, tik pred Banderasov put za Moskvu gde će predstaviti film i sresti se sa glumcima koji će ga sinhronizovati na ruski jezik. Delove razgovora o „Mačku u čizmama“ ponudićemo čitaocima pred beogradsku premijeru. U današnjem broju pred vama je priča o ponovnom susretu sa Pedrom Almodovarom koji donosi vrtoglavicu, o filmskim „hamburgerima“ i „delikatesima“ i privatnom životu u kojem nema predaje...

Šta Vam je donela ponovna saradnja sa Almodovarom?

Osećaj prepoznavanja čuda i eksperimenta, prekoračenja granica, povratak tog osećaja vrtoglavice, osećaja strepnje pa i straha kada se radi sa Almodovarom, jer moja osećanja prema njemu su gotovo religiozna. Almodovar je veoma zahtevan, veoma precizan i to ne samo sa glumcima već i sa svima sa kojima radi i sa svim elementima na snimanju. On u svakom trenutku kontroliše boje, svetlo, svaki detalj scenografije, kostima...

Ponovno glumačko rađanje?

Hm, vidite – mi nikada za sve ove dve decenije nismo izgubili lični kontakt. Ono što je u mom radu bez Almodovara bilo drugačije jeste period proba. Ponovni rad sa Almodovarom znači dva meseca intenzivnih proba pre početka snimanja. To u radu sa drugim rediteljima nikada nisam imao. Čak ni u pozorištu! Pa probe za najzahtevnije predstave na Brodveju ne traju duže od mesec i po dana! Ali, Almodovar je –Almodovar. On ne proba sa glumcima, on ih vaspitava i postepeno potpuno uvlači u svoj univerzum.

Da li se Almodovar promenio i u čemu?

Mislim da su sadržaji njegova dva poslednja filma kompleksniji i ozbiljniji, a rediteljski postupak minimalističkiji i određeniji. Međutim, ima još nešto – moj prijatelj ima sada šezdeset godina, a još uvek ne odustaje da u svojim filmovima dokazuje da tri plus jedan nije četiri i nastavlja da ide svojim jedinstvenim pravcem, a da nikada pri tom ne podilazi publici. Naprotiv, on je i dalje vodi sa sobom dok je ne slomi.

A Vi, da li ste se Vi promenili?

Vidite, sigurno je da sam mnogo naučio od američke kinematografije. Sigurno je da mi je ona mnogo dala, bilo je uspona i padova, ali se od toga živelo. Sve je tamo dobro organizovano, precizno, dobro vas hrane, ali „hamburgerom”. Ponovni rad sa Almodovarom znači povratak sofisticiranoj hrani, delikatesu, koji dobijete kroz borbu savladavanja narativnog procesa.

Ali, Vi se stalno vraćate „hamburgeru”? Pozajmili ste glumački glas glavnom junaku animiranog filma „Mačak u čizmama”?

Svaki je posao dobar ako ga pošteno i vredno radiš. Lik u filmu „Mačak u čizmama” posebno volim, on je za mene važan iz sasvim određenog razloga. Ja sam u Ameriku otišao a da nisam znao jezik, a sada su mi ponudili da pozajmim glas filmskom junaku, što je neverovatno! I ne samo to, ovu ulogu sam snimio i na španskom i na italijanskom jeziku! Uz to, mogu idecu i ljude da nateram na smeh, da ih učinim srećnim i da učestvujem u projektu koji je, videli ste, zaista dobar.

Šta ste prvo naučili u Americi, Holivudu?

Ispričaću vam čemu me je naučio Endi Marom, jedan od najznačajnijih glumačkih agenata, papa među agentima, koji je, nažalost, preminuo prošle godine. Kada sam ga upoznao odmah mi je rekao: „Dečko, znaš li ti koja je najvažnija reč u filmskom biznisu Holivuda?”. Zbunio me je, odgovoriosam da ne znam, a on je, probijajući me pogledom, nastavio: „Najvažnija reč u Holivudu je „ne” i ti od danas moraš da naučiš da kažeš „ne!”. I tako sam naučio da kažem– ne, ponudama koje mi se nisu sviđale. Ali, naravno da je Endi bio zadovoljan kada sam rekao– da, legendi Vudiju Alenu, Stivenu Soderbergu. Kada sam mu rekao za novi Almodovarov film, srećno je uzviknuo: „Da ! Idi, vrati se svom ocu i igraj!”.

Nije Vam kao Špancu u Holivudu odmah „cvetalo cveće”?

Nije. Sećam se kada sam početkom devedesetih snimao „Kraljeve mamba”, jedan sjajni kubanski glumac mi je rekao: „Ako planiraš da ostaneš ovde, onda se pomiri sa tim da ćeš uvek biti „loš momak”, jer su to uloge koje su namenjene crncima i onima koji govore španski”. Međutim, kroz ovih dvadeset godina koliko sam tamo, video sam kako se stvari menjaju i danas je zaista mnogo bolje. Hispano i Afroamerikanci dobijaju sve veće i važnije uloge i tumače različite likove koji nisu tipizovani. Promenila se i klima u društvu, među senatorima ima Hispano i Afroamerikanaca, predsednik države je Afroamerikanac. Stvari zaista idu nabolje i to zahvaljujući mladim, obrazovanim ljudima koji sa sobom nose intelektualnu moć i snagu za promene. I kroz Holivud se takve stvari reflektuju.

Jeste li prestali sa rediteljskom karijerom ili samo pravite pauzu?

Ne, nisam prestao! Kao glumac mogu da radim svašta, da se igram sa „Mačkom u čizmama”, da kroz iscrpljenje uživam sa Almodovarom. Jer, glumac je interpretator. Ali, kao reditelj sam veoma osetljiv na svoj rad. Snimio sam dva veoma lična filma, onako kako sam smatrao da treba da ih snimim i nadam se da ću treći početi da radim u septembru 2012. godine. Nikada ne bih radio film zato što to neko od mene traži, zato što neki studio to od mene zahteva, jer je za mene režija suviše lična stvar i mogu da režiram samo onda kada osetim potrebu da nešto kažem i kada imam šta da kažem. Ipak, ukoliko me i vidite da sam pristao da režiram po nečijem zahtevu znajte da su u pitanju ogromne, ogromne pare. Ha, ha!

Prošli ste težak period u poslednje tri godine, kako se to odrazilo na Vas?

Pitajte to otvoreno, jer ni Melani (Grifit prim.aut.) ni ja ništa ne krijemo. Da, imali smo problem i rešili smo ga. Strpljivo, uporno, uz veliku podršku cele porodice i uz mnogo ljubavi. Melani je žena koju ja volim i sasvim je prirodno to što sam bio uz nju u njenim teškim trenucima, što nisam okrenuo glavu od nje. Po prirodi sam optimista, a i karakter mi je takav da se nikada ne predajem. Nema predaje. Melani se nije lečila od zavisnosti od alkohola, to su tabloidi izmislili. Melani se lečila od zavisnosti od pilula za opuštanje koje su u Americi, ne samo u slobodnoj prodaji već se redovno reklamiraju na malim ekranima. Znate onaj spot kada cela porodica leti poput leptirića! Tako nešto je u Španiji zabranjeno, ali je nažalost deo američke svakodnevice i načina života. Pobedili smo i to je najvažnije. Melani je i dalje divna žena i divna glumica koja može još mnogo da pruži.

Izvor: Politika