Kartagina
Ljubavnica mora

Feničani, kraljevi mora, nisu imali moćno i veliko carstvo. Uglavnom su bili pod vlašću okolnih imperija, koje su želele njihove brodove i njihovo bogatstvo. Ipak, uticaj koji je ovaj narod imao na istoriju je ogroman - oni su stvorili fonetsko pismo iz kojeg su nastali i grčki alfabet, ali i ćirilica i latinica, prvi su bojili tkaninu, plovili van Mediterana...

Ka zapadu

Od svih gradova, koje su Feničani naselili, jedan je postao toliko moćan da vekovima nije imao premca u zapadnom Sredozemlju. Bio je to Kart-Hadašt, Novi Grad, poznatiji pod imenom koji su mu nadenuli Rimljani - Kartagina.

Postoji nekoliko legendi o osnivanju ovog grada. Ipak, većina pisaca se slaže da ga je osnovala kraljica Elisa ili Dido. Njeno drugo ime znači "lutalica". Ona je osnivač i prvi vladar Kartagine, najhrabrija ratnica, boginja, simbol vrline i plodnosti...

Krajem devetog veka pre Hrista, ona je pobegla od svog brata Pigmaliona, kralja Tira, a bogovi su joj pokazali mesto na kome bi trebalo da podigne grad moćniji od Tira i Vavilona. Znamenje je bilo jednostavno - tvrđava mora da nastane na mestu gde kraljičini podanici pronađu konjsku glavu. To mesto bilo je na severu Afrike, u današnjem Tunisu.

Pogodba
   
Žrtva dece

Jedan običaj Kartaginjana, ali i svih Feničana, tokom čitave istorije privlačio je veliku pažnju. To je običaj žrtvovanja dece. Samo na jednom groblju zvanom Tofet pronađeno je oko 20.000 urni. Po ostacima bilo je lako zaključiti da su najstarije žrtve imale najviše dve godine.
      
Nije bilo lako osnovati grad na teritoriji koju su naseljavali Berberi. Oni su imali svoj život i svoja pravila i kada je pred njih stala žena koja je htela da im otme parče zemlje pogledali su je sa nipodaštavanjem. Iako im je dala mnogo zlata postavljen joj je uslov.

- Dobićeš onoliko zemlje, koliko može da se obuhvati kožom bika - rekao joj je Jarbus, kralj Getulije. Ali Dido nije želela da bude prevarena, pa je ona prevarila berberskog vladara. Kožu bika isekla je na trake i njima obuhvatila prostor koji je imao četiri kilometra u prečniku. Za pomorce sasvim dovoljno.

Jarbus je bio poražen i zadivljen. Popustio je i dozvolio Feničanima da se nasele u njegovoj državi, a želeo je i da uzme Dido za ženu. Ipak, ova ratnica nije želela da mu se preda i radije je skočila u more nego da postane robinja divljeg vladara.

Uprava

Kakvo je bilo uređenje Kartagine do sredine šestog veka pre Hrista nije poznato. Veruje se da su i tada ovim gradom upravljala dva sufeta. U doba Punskih ratova oni su imali jednogodišnji mandat i bili su vladari sa ovlašćenjima sličnim konzulskim u Rimu. Jedina razlika bila je ta što sufeti nisu bili vojskovođe. Ipak, u doba nastanka grada sufeti su verovatno bili predstavnici matičnog Tira i vladali su u njegovo ime. Osim njih, veliku vlast imali su članovi veća staraca, u koje su mogli da uđu samo najbogatiji.

Dugo je Kartagina bila samo kolonija, ali situacija u Sredozemlju se menja: nove imperije napadaju Tir. On gubi uticaj koji je imao, a sve zapadne kolonije okreću se Kartagini. Za to je bio posebno zaslužan Malkus, prognani general koji se vratio u Novi Grad i zaveo tiraniju. On je započeo i sistematsko osvajanje afričke obale i unutrašnjosti, a Kartagina od trgovačkog grada, "ljubavnice mora", postaje veliko carstvo.

Uspon

Posle Malkusa vlast preuzima Mago, osnivač dinastije Magonida. Njegova politika je još agresivnija od dotadašnje: on je po celom Sredozemlju postavio garnizone i svom gradu pripojio sve koji nisu imali snage da se brane. Tada nastaje i moćna plaćenička vojska. Kartaginjani su trgovci i moreplovci - oni ne ratuju. Druge narode plaćaju da to čine u njihovo ime, pa nikada nije bilo neobično u njihovoj vojsci videti grčke, numiđanske, persijske ili egipatske najamnike. Naravno, bilo je tu i Kartaginjana, ali siromašnih. Posebno mesto u njihovoj vojsci zauzimali su slonovi.
A. Ivanović