Crna Gora i Makedonija istovremeno priznali Kosovo :: Politicki ~ Geopoliticki forum

један занимљив коментар...

Nažalost, niko nam nije dublje zakrkačio kosovski niž u džigericu nego što smo to mi učinili sami sebi. Decenijama smo Kosovare tretirali kao Bantu-Šipce, kao kužne i ružne, kojima je jedino bilo dopušteno da se u srpskim gradovima pojavljuju s triciklima, testerama i burek-tepsijama. gadili smo se da ih integišemo u srpsko društvo kao vozače autobusa, knjigovođe, zubare, tehničare ili već šta. A mesta je za njih bilo (sve to smo učinili za bar koju stotinu hiljada srpskih izbeglica iz Hrvartske i BiH, koji su sada s nama definitivno srasli). Albanac nije smeo da sraste! A da jeste, sada bi ih u Beogradu bilo bar 100 hiljada, u Noom Sadu 50.000 i tako redom. Srasli bi s nama kao jedno telo - a Kosovo bi tada bilo nerazdvojivo od Srbije,ostalo bi gde je bilo. Ne, mi smo hteli da ono bude albanski geto u našem neprikosnovenom vlasništvu. Naguravali smo ih tamo kao šibice u kutiju, pa nam sad nije jasno zašto se kutija odjednom upalila! One NATO-bombe, za koje toliko žestoko optužujemo spoljne agresore, Miloševićev režim je svesno i oganizovano prizvao nad glave svog naroda-ovce, i time preuzeo svojih (čitaj: naših sopstvenih) 50% odgovornosti za tu katastrofu. A to je učinio - zarad Kosova: neka bombetine pljušte, a Ja ću - dok ta nebeska halabuka traje - ruknuti na Kosovo, nasilno ga očistiti od Albanaca i to pitanje jednom zauvek rešiti. Uleteo je u svoju južnu pokrajinu svom vojnom žestinom i paravojnom paražestinom, isterao je 800.000 ljudi u nekoliko dana, počinio je masovne zločine, leševe je masovno
razvozio hladnjačama po Srbiji... Puklo staklo, pa Mu se izmaklo. A i nama svima. A sada - šta je tu je. Dopalo se to nama ili ne, Kosovo kao država je zaista realnost. Ne bi li bilo mudrije da ga i sami već jednom priznamo, da u Albancima imamo dobre susede, da tako trajno zaštitimo srpski živalj na njemu, da ga imamo kao perspektivno tržište za investiranje i plasman roba,da trajno sačuvamo spomenike i svetinje (čuvali bi ih Albanc bolje nego svoje sopstvenei, u to ni trenutka ne bi trebalo sumnjati). Međutim, mi tvrdoglavo nastavljamo opasan, skup i preskup teatralni juriš na kosovsku vetrenjaču. Najnoviji scenski igrokaz je aktuelna sapunica (može i: bogojavljenska vodica) s Međunarodnim sudom pravde.