PREDGOVOR

U jednom od najdramati~nijih perioda ~itave istorije, tokom prve polovine dvadesetog veka, Provi|enje zadu`eno za prisustvo Duha u svetu, pokazalo je svoje majstorstvo na veli~anstven na~in. Na samom po~etku veka na Zapadu je zapo~ela burna tehnolo{ko-nau~na i kulturna (r)evolucija koja je drasti~no promenila izgled ove planete. Kao nikada do tada ljudski um je, zaveden prividom svoje slobode, svom svojom luciferskom snagom i verom u sebe krenuo u osvajanje prirode, ali ne u interesu njenog bi}a. To je za rezultat imalo ne samo ekolo{ku ve} i krizu smisla i pogleda na svet koja je kulminirala i potpuno se objektivno ispoljila i materijalizovala u dva svetska rata. Mnogi su se ~udili kako je svet ipak ostao ~itav i pored sve siline s kojom je obesmi{ljeni ljudski um razarao `ivot, u osnovi jedinstvene prirode. ^udili su se jer nisu znali za fundamentalni zakon ravnote`e i kompenzacije koji vlada prirodom, nisu znali da je toj destrukciji na Zapadu istovremeno postojala spasonosna i nadmo}na protivte`a na Istoku, na krajnjem jugu Indije, u liku jednog jedinog ^oveka - Bhagavana Sri Ramane Mahar{ija.
Potpuno probu|en sedeo je i svedo~io svojim primerom o duhovnoj su{tini bi}a. Povremeno je i govorio svojim ravnomernim i blagim glasom, odgovaraju}i na pitanja spontano privu~enih obo`avalaca, i tako nam izneo najpreciznija uputstva o spoznaji samoga sebe i prosvetljenju bi}a. Nije pripadao ni jednoj religijskoj tradiciji, po kojima se ljudi me|usobno dele i ~esto sukobljavaju, ve} ~istom bivstvu koje omogu}ava sav `ivot uop{te, pa i ~ovekovo postojanje. Iz njega je jedino crpeo inspiraciju u svojim porukama o samospoznaji.
Davno poznata maksima "spoznaj samoga sebe" ve} par hiljada godina nije se tako potpuno ostvarila kao u tom ~oveku. Njegovi saveti o direktnoj samospoznaji izra`avaju su{tinu svih religija i svih duhovnih sistema, a to je svesno suo~avanje ~oveka sa smislom samog bivstvovanja, sa samim bi}em, kako bi njegov `ivot bio autenti~an; biti, dakle, svestan samog postojanja. U kojoj meri je ~ovek toga nesvestan, pokazuje na~in njegovog postojanja od kojeg stradaju i on i sama priroda. Za razliku od raznih religijskih sistema koji ovakvu svoju su{tinu ne ispoljavaju direktno (ili je ~ak ne ispoljavaju uop{te), ve} na indirektan na~in modifikovan raznim dru{tvenim i psihi~kim razlozima i kompromisima, tako da se ona projektuje u autoritet Boga, mitove i simbole - Ramana Mahar{i je ukazivao na jedini direktni put ka ishodu bivstvovanja i smislu, ka autenti~nosti bi}a i slobodi duha, a to je samoistra`ivanje pitanjem "Ko sam ja?". Pre svih spoznaja sveta i delanja u njemu, u ~oveku je Ja koje spoznaje svet i koje dela. Nije, dakle, problem ni u ~ovekovom bi}u (individualnom), niti u bi}u kosmosa (apsolutnom), ve} u Ja koje kao fantom deli jedinstveno bi}e na ova dva, na individualno i apsolutno, i suprotstavlja ih da bi odr`alo iluziju svoga opstanka. Kada se ova Ja-misao, ili ube|enje, spozna i razotkrije kakvo jeste, ono tada nestaje, bi}e ostaje jedno kakvo bezvremeno jeste, bez dvojstva. ^ovek postaje jedno s kosmosom, {to je u stvarnosti oduvek i bio. Kada se bi}e osvesti kakvo jeste tada dobija eksistencijalan karakter, nestaje objektivisti~ki i otu|eni svet ~vrstih, materijalnih objekata, i pokazuje se kao beskrajna, u svemu jedinstvena i bezvremena energija koja je svesna sebe u svim oblicima, i koja je bla`enstvo sama po sebi. Tada se smisao svakog bi}a vidi kao svetlosna energija koja ga pro`ima i obasjava u bla`enstvu i slobodi od smrtnog vremena i prostora. Kada se bi}e osvesti postaje bla`eno i ostvareno u smislu. Nesvesno bivstvovanje je uvek destruktivno, isprazno i bolno. Ishod svekolike energije bivstva je u ~istoj svesti koja se doga|a jedino kao ~ovekova su{tina, Sopstvenost, i nikako druga~ije. Ona je ujedno i bit samog univerzuma.
O tome je svedo~io Ramana ne samo svojim jednostavnim re~ima ve} i mnogo vi{e samim svojim prosvetljenim bi}em kada bi ponekad, u ti{ini pred o~ima posetilaca u Ramana{ramu, za vreme meditacije pretvarao svoje fizi~ko telo u ~istu svetlost koja zra~i bla`enstvom, a zatim se ponovo fizi~ki uobli~avao iz milosti prema nama koji jo{ ne prepoznajemo svoju ve~nu duhovnu i svetlosnu su{tinu, i ne `ivimo u njoj ve} u opredme}enim sadr`ajima svoga iluzornog Ja koje nazivamo "svet".
Svest Ramane Mahar{ija, bistri i u smislu ~isti `ivote svih ljudi koji se dovoljno uti{aju da bi ~uli njegovu poruku, mo`da u snu ili preko knjige, i to }e ~initi uvek, dokle god je ljudi, zato {to to nije njegova svest, ili "u~enje", ve} ishod samog postojanja. Taj nam je ishod uvek dostupan jer se on doga|a jedino kao ~ovekova Sopstvenost. To je na{ jedini ishod. Ramana ga je pogodio i ispoljio sna`nije od svih pseudoduhovnih napora judeo-hri{}anskog Zapada da se on projektuje u nekog Boga, ili kakav drugi autoritet, satre tehnologijom, ili poni{ti nekim drugim "vrednostima". Ramana ga je sa~uvao u srcu ~ovekovom odakle i izvire.
Su{tina se ~ovekova ispoljila tako sna`no kroz Ramanu, da mo`emo biti sigurni da posle njega vi{e ne}e mo}i da bude zaboravljena, jer On joj je sa~uvao ljudski lik, kakav jedino i mo`e imati.


Ivan Antic