Zašto su sumnjičavi prema Jevrejima :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ima jedna alegorijska priča koju je pričao Drašković, negde početkom 90-ih, aludirajući na Miloševićev režim, a možda i komunizam koji je bio pre toga. No, kako mi priča deluje da ima mnogo šire značenje, navešću je ovde.
Neki pravoverni Jevrejin imao je posao koji je loše krenuo. Kako je već počela da ga hvata panika, rešio je da potraži savet rabina. Rabin mu je savetovao da uzme pet mačaka i dobro ih nahrani. On ga posluša, prođe mesec dana i čovek dođe ponovo pred rabina, sada već očajan.
“One mačke mi pojedoše i ono malo što sam imao. Deca će mi biti gladna. Već prodajemo stvari iz kuće, a posao može uskoro da propadne.”
“Uzmi još pet mačaka i dobro ih uhrani!”
“Ali…”
“Nema ali! Poslušaj kako sam rekao, ako hoćeš da ti krene!”
I učini tako, prođe još par nedelja i naš čovek je opet pred rabinom, sada već bez ikakve nade.
“Posao mi je propao jer nisam imao para za novu robu. Deca mi dva dana nisu ništa jela. Prodali smo skoro sve iz kuće. Ali mačke su dobro uhranjene. Poslušao sam te.”
“Sada izbaci pet mačaka iz kuće!”
Jerejin posluša ovoga puta bez mnogo premišljanja. Prođe još nekoliko nedelja, i on je opet pred rabinom.
“Pa nije baš kao nekada, ali napredak je vidan. Izgleda da me dobro savetuješ. Koji je tvoj sledeći savet?”
“Ukloni preostalih pet mačaka!”
Čovek radosno posluša. Kakve li premudre savete daje ovaj rabin! Posle dve nedelje, on mu hita u susret.
“Spasioče moj! Nikada mi nije bilo bolje! Hvala Bogu što te je poslao!”

Ova priča je paradigmatična kada se priča o tom narodu. Imala je priča nastavak i on se odnosio na Srbiju i Irak – gde je običan svet živeo bolje pre nego su Amerikanci počeli da se mešaju u njihove živote. I od onda se svašta izmenjalo, možda ćemo u Srbiji uskoro dostići nivo standarda od pre svih ratova, a u Iraku možda u nekoj dalekoj budućnosti. I onda treba možda da im budemo do groba zahvalni samo zato što su nas malo pustili da živimo?!

Slično je i za Palestinu. Obično se ovom zemljom smatraju okupirane teritorije (uzgred, Izrael je jedina zemlja na svetu koja zvanično okupira velike teritorije drugih zemalja). Međutim, pojam Palestina se odnosi na to, Zapadnu Obalu i Gazu, plus današnji Izrael. To je bila rimska provincija Palestina, i kasnije je Palestina bila prepoznatljiva celina u tim granicama.
Početkom XX veka tamo vladaju Turci. Nemam nameru da idealizujem. Turci su bili okupatori za Arape (znači i Palestince). Jevreji, koji su bili druge vere, su sasvim moguće mestimično bili progonjeni. Neka grupa fanatika (vahabizam je tad hvatao zalet) ili odmetnuti dahija bi vršili zulume. Ali Turska nije sprovodila politiku sistematskih progona, kakvih je bilo u Evropi. Iz evropskih zemalja, Portugala i Španije pre svih, bežali su Jevreji u Tursku, znači kod muslimana. Imati to u vidu kada se razmišlja o genezi sukoba.
A onda su došli Jevreji. Pre toga su bili manjina u tim oblastima. Treba imati u vidu da je veći deo istorije o 12 plemena, Egzodusu, Judeji i tome slično zapravo mit. I jevrejski istoričari to već priznaju. Jevreji ne vode poreklo od nekog autohtonog naroda Palestine, barem ne ogromna većina njih. Uzgred, antijevrejski rasizam je zato glupost, jer jednostavno nije reč o pripadnicima jedne rase. Judaizam je bio prozelitska religija, kao i ostale religije „arapske kulture“ (kako je definiše Špengler). Jevreji su tako na bazi vere, a ne plemenskog porekla, formirali „naciju“ oko vere – slično raznim hrišćanskim crkvama i muslimanima. Pojam nacije tada je bio identičan pojmu religije. Kasniji prestanak prozelitizma i izdvajanje u geta ne znači da Jevreji nemaju poreklo koje se proteže na pripadnike raznih naroda od Etiopije do Francuske i od Maroka do Kavkaza.
Osim što ovo saznanje pobija „rasne“ argumente protiv Jevreja, pobija i neko njihovo ekskluzivno pravo na Palestinu. Tačno je da ta religija tamo ima značajne relikvije, ali imaju ih i hrišćani i muslimani. Jevrejsko pravo na Palestinu jednako je pravu koje su polagali templari i ostali krstaši na istu zemlju. Samo što je ono bilo mnogo ranije, a sada je Evropa koja podržava jevrejsko pravo postala sekularna.

Dakle, narod Palestine je živeo na svojoj zemlji, a onda su došli cionisti. Još u vreme Turaka, isprva ne u velikom broju. Balfurova deklaracija, kojom je navodno Britanija pristala na formiranje Izraela da bi Sjedinjene Države bile uvučene u Prvi svetski rat, nikad nije ozbiljno istorijski istražena. Ipak, Jevreji nisu odmah dobili tamo „svoju“ zemlju. To ih nije sprečilo da pristižu u još većem broju. Dobar deo zemlje su pošteno platili, no nisu li i Šiptari u početku dobro plaćali Srbe da im prodaju imanja. Onda su Jevreji počeli da pale i proteruju preostale Arape. Protiv britanske vlasti su izveli seriju gerilskih napada, koji bi se danas smatrali terorističkim.
Najzad, nastanak države Izrael na tipično etnocentričnim, možemo slobodno reći šovinističkim osnovama. Navodno su Arapi prvi odbili plan o jednoj federalnoj državi Arapa i Jevreja. Da li to daje Jevrejima pravo da sprovode torturu i nasilje narednih pola veka?!? Izrael sprovodi represiju na okupiranim teritorijama, ergo ima suverenitet tamo. Palestinac može da glasa na izborima za „samoupravu“, i to je veoma ograničeno. Ako glasa za Hamas, videsmo taj glas se ne priznaje. Palestinac nema pravo učešće na izraelskim izborima, a Izrael odlučuje o onome šta se u Palestini događa.
Sada, kad Jevreji videše da će biti manjina u „velikom Izraelu“, odlučuju da okrenu ćurak. Ali prethodno da zidom odvoje najbolju zemlju Zapadne Obale. Onda ostatke da daju palestinskoj „državi“. I šta treba ovi da im budu zahvalni što su im vratili samo deo zemlje?!? Šta je sa pogaženim tapijama na maslinjake i vinograde u današnjem Izraelu?! Priča o rabinu i mačkama na kvadrat.

Kakve ovo veze ima sa Srbijom, zašto bi se neko „mešao“ u taj sukob?!? Videsmo takvo razmišljanje...
Moj stav je da se nemešanje važi samo za one koji se ne mešaju drugima. Primera radi, NR Kina ne sere Srbima zbog „ljudskih prava“, nikad to nisu radili, nisu nas bombardovali. Zato i nas treba da zabole za Tibet, mada je sasvim razumljivo seirenje nad nemoći Bjork-Bono-Gir „humanitaraca“ da spasu „jadne male“ Tibetance.
A šta je sa Izraelom i Jevrejima. Pa nismo valjda zaboravili holbrukovanje i treba li uopšte objašnjavati taj termin. Eli Vizel: „Dva lica, jedan ubica ... Kolale su vijesti o stravičnim nedjelima: Tuzla i Srebrenica su ušli u anale zločina protiv čovječnosti ...“ To je čovek koji je lansirao priču o srpskim konclogorima. On je poredio stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu sa tretmanom koji su imali zarobljeni Alijini vojnici, od kojih su mnogi okrvavili ruke. Time je on relativizovao holokaust. On je instrumentalizovao, praktično prodao stradanja svog naroda za pare koje je dobio od bosanskih lobista.
Ima li to veze sa svim Jevrejima? Da i ne. Pre svega, malo ko se od njih ogradio od takve propagande. Svaka čast Džuliji Gorin, koja je demaskirala antisrpsku histeriju. Noamu Čomskom koji je objasnio suštinu američke hegemonije, uključujući i odnos prema Srbima. Ja nemam ništa protiv toga što su oni Jevreji. Ali to su izdvojeni primeri.

Drugo, Izraelu je dozvoljeno ono što nikome nije. Ugnjetavanje drugih naroda u ime demokratije, posedovanje nuklearnog oružja... znate li da su potopili jedan američki ratni brod... šta bi se dogodilo Srbima da su uradili nešto slično?! Dvostruki standardi dovode ogorčenosti. Nepravda rađa želju za osvetom, to je empirijski dokazano.
Najzad, ima kod njih izreka: „Važno je da budeš dobar Jevrejin“. Ne dobar čovek, nego dobar Jevrejin. Najzad, oni za sebe tvrde da su „izabrani narod“. I zato u principu treba postavljati pitanja svakom Jevrejinu koji ulazi u političku sferu. Zašto postavljati pitanje to nekome ko je za rad na nekoj knjizi dobio nagradu Novog Sada?! Zato što je to izneto na političkom, a ne na istorijskom forumu. Prema tome, neka se podržavaoci pripreme za politička pitanja!
Naravno, ne treba takva pitanja postavljati svim Jevrejima. Oni koji imaju osvedočeno pozitivnu ulogu, kao Gorin i Čomski ne moraju ni na šta da odgovaraju, pa neka i Jevreje stavljaju ispred svih ostalih. Isto važi i za „Putinove“ Jevreje koji su doprineli razvoju Rusije. Ako Vladimiru Putinu ne smeta Aleksej Miler, zašto bi smetao meni?! No, prema svemu što dolazi od tog naroda treba imati zdravu dozu opreza. Nešto veću nego kada je reč o drugim narodima.