Istorija jasno pokazuje da se "Noć veštica (Halovin) zasniva na škotskim i irskim narodnim običajima koji direktno vuku korene iz prethrišćanskog doba" - paganizma!  Noć veštica su u najranijem periodu slavili Druidi u čast velikog Boga mrtvih Šamhaina čiji praznik pada 1. novembra (Ralf Linton, Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 4).  Taj festival predstavlja stari paganski praznik maskiran u crkvene običaje!

Američka enciklopedija: “Noć veštica sasvim jasno predstavlja ostatke paganskih vremena”. 
Enciklopedija Britanika:  “Noć veštica je nastala mnogo pre samog hrišćanstva.  Dve glavne osobenosti drevnog Halovina su paljenje logorske vatre i verovanje da tokom te noći duhovi i veštice najverovatnije lutaju svuda unaokolo.  Istorija pokazuje da su vodeće svetkovine Noći veštica bile čisto druidskog karaktera - 'potiču od paganskih Druida iz severozapadne Evrope' - što nadalje potkrepljuje činjenica da je u nekim delovima Irske dan 31. oktobar još uvek poznat po imenu OIDHCH SHAMHNA - 'bdenje Šamhne'”. 

Šamhan (Šamhain) je paganski gospodar mrtvih kod starih Druida.  Taj paganski praznik nisu slavili samo Druidi, to je bio i rimski festival!  Britanika: “Druidskim ceremonijama dodata su neka obeležja rimskog festivala koji je organizovan u vreme oko 1. novembra u čast Pomona, kada orasi i jabuke igraju važnu ulogu - predstavljaju zimske zalihe voća”.

Rut Keli, Knjige o Noći veštica (str. 10) : “Sveštenici paganskih Druida učili su da je duša besmrtna, to jest da prilikom smrti prelazi iz jednog tela u drugo... Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra) Gospodar smrti okuplja duše preminulih u protekloj godini, koje su osuđene da žive u životinjskim telima dok im ne bude određeno u koje oblike života da se nastane u narednih 12 meseci.  Duše su mogle da laskaju Gospodaru mrtvih darovima i molitvama ne bi li im on izrekao lakšu presudu”.   

Šta znači reč Halovin?  To je veče Olhalouz (“Allhallows” (svih blagoslova)), ili Haloumas (Hallowmas (blagoslovene mise)), odnosno Dan mrtvih “i kao takav spada u najsvečanije festivale (katoličke) crkve” (Linton, Noć veštica kroz dvadeset vekova, str.3).  Pošto je u staro vreme postojao običaj da dan započinje sa zalaskom sunca, Noć veštica uoči 1. novembra predstavlja večernju proslavu koja najavljuje veliki dan - 1. novembar - posvećen bogu mrtvih! 

Šamhain ili Šamhan paganskih Druida je bog smrti - sotona!  Do današnjeg dana ljudi slave divlju noć u kojoj se ludo zabavljaju u čast đavola! 

Otkud Halloween među nama?  Iz paganizma i satanizma!

КОРЕНИ ПРВОМАЈСКОГ ПРАЗНИКА

Александар Вељић

Први мај слови за празник рада са неизбежним првомајским уранком.  Као и по питању неких обичаја чије порекло није познато, или није довољно разјашњено и први мај спада у сличан феномен.  О коренима првомајског славља говоре историјски извори.
„Келтски фестивал Белтане, који се изворно славио првог маја у паганско доба, подразумевао је пијанку и плес око подигнутог кипа фалуса (мушког полног органа).  Када је у Европи уведено хришћанство, фалус је замењен мајским дрветом“.   Током паганских времена која се спомињу у овом цитату људи су практиковали служење божанству Валу или Велфегору - у Светом Писму означен као најодвратнији безбожни култ у којем су приношене људске жртве (деца).  Због тога је божански бес пао на оне који су се одавали таквом служењу ђаволу.  „Очи су ваше виделе оно што учини Господ с Велфегором; Господ, Бог твој истреби између тебе свакога човека који пође за Велфегором.  А ви који се држите Господа, Бога свога, ви сте данас сви живи“ (Пета књига Мојсијева 4:3, превод Луја Бакотића).

„Белтане“ је галско име за месец мај и празновање које се одигравало првог маја.   Колико је древна пракса слична данашњој види се из следећег описа: „... млади су се окупљали 1. маја ујутро.  Секли су сто округлог облика из неког стабла у зеленом травњаку...  запалили би ватру и справили оброк у виду пудинга од јаја и млека.  Замесили би овсени колач и пекли га на ужареном пепелу на камењу...“   
Од имена древног келтског фестивала „Белтане“ потиче и назив феничанског божанства Бала (Баал, српски Вал).  Мајско дрво које се очувало у фолклору данашњих потомака галских народа одражава слику мушког полног уда из древих паганских ритуала.

Хитлер и „Белтана“

Један од најпознатијих вођа у историји одлично је познавао симболику и значење првомајског „празника“.  Управо зато је одабрао да жртвује свој живот мрачним силама којима је посветио политичку каријеру и разорни утицај своје ђаволске личности:
„Читајући о тим последњим данима, тешко се можемо одупрети утиску да је Хитлер чекао неки одређени час...  Ако је нама, обичним смртницима, један дан изгледао добар као и сваки други, то ниј ебио случај са Хитлером.  Он је одлучио о свом часу и био решен да га чека, макар и пао у руке Русима.  Час његове смрти морао је да наступи у тренутку који је он одредио – ни пре ни касније.  Датум је био 30. април.  Мрачни посвећеник остао је веран својем мрачном „вјерују“ до самог краја, па је чак и дан његове смрти морао бити жртва силама Таме – 30. април је, наиме, од давнина био празник Белтане, дан после којег следи Валпургијска ноћ.  То је један од најважнијих, ако не и најважнији, датум у сатанистичком календару“.   Ж. М. Славински у „Краткој енциклопедији парапсихологије и херметизма“ дефинише Валпургијску ноћ: “Валпургијска ноћ (нордијски и тевтонски) Ноћ уочи мајског дана је када се одржавао вештичји Сабат на Брокену или неккој другој високој планини“.

Дан Илумината

Датум 1. мај носи још једно историјско сведочанство које треба да нас наведе на размишљање о узроцима и последицама тог славља.
„Првог маја 1776. године – на дан једног од највећих сатанистичких празника – почела је нова етапа у историји Римокоатоличке цркве, фаза која ће одјекивати широм света у деценијама које ће уследити.  Тог датума је немачки језуита по имену доктор Адам Вајсхаупт основао тајно револуционарно друштво по имену... Ред Илумината (са седиштем на Универзитету Инголштад у Баварској), устројен према моделу језуитског реда...  Као што је горе назначено, датум када су Илуминати лансирали своју кампању изгледа да има окултно значење пошто је 1. мај сатанистички свети сабат који се назива „Белтан“ (Beltaine) – једна од најважнијих ноћи у сатанистичком календару када је обавезно принети људску жртву са циљем да се извргне рутлу смрт Исуса Христа.   

Заједнички корени „Ноћи вештица“ и првомајске светковине

У чланку Википедије наводи се да су Белтан и Самхаин водећи завршни датуми грађанске (цивилне) године у Ирској, а да је овај други празник важнији од првог.  У одредници „Самхаин“ Википедија каже да је то израз из келтског календара, да се односи на празник о завршетку летње жетве и да се одржао до данашњих дана у савременој католичкој традицији „Дана свих светих“ (Дан мртвих), у секуларној светковини празника „Ноћ вештица (Халовин)“ и фолклорним обичајима неких народа.  У чланку се додаје да поменуте светковине „славе разни типови неопагана“.   Због сличности две светковине које иду руку под руку и ослањају се једна на другу, порекло „Самхаина“ ће вероватно шокирати већину неупућених читалаца.
Халовин, односно Ноћ вештица су изворно славили Друиди у част великог бога мртвих Шамхаина, чији је празник 1. новембар (у католичкој традицији Дан мртвих) пише Ралф Линтон у књизи Ноћ вештица током двадесет векова .  Енциклопедија Британика наводи да се још понегде у Ирској 31. октобар назива OIDHCH SHAMHNA (бдење Шамхне, односно Шамхаина, господара мртвих код старих Друида).  Римљани су преузели тај обичај и додали му нека своја обележја – славили су га у част Помона, приликом чега су ораси и јабуке симболично представљали зимницу.   Рут Кели у свом делу Ноћ вештица пише да су свештеници паганских Друида учили да бесмртна душа приликом смрти прелази у неко друго тело.  Друиди су веровали да последњег дана у години (31. октобра) господар смрти окупља душе умрлих у протеклој години и одређује им који ће облик живота да настане у наредних 12 месеци.  Душе су могле да ласкају молитвама и даровима господару мртвих не би ли добиле лакшу пресуду.
Ноћ вештица уочи 1. новембра представља вечерњу прославу великог дана посвећеног сотони.  Шамхаин старих Друида је сотона, бог смрти и господар мртвих.   Јасно је из паганских обичаја и празника одакле потичу два сродна празновања и коме су посвећени Ноћ вештица и такозвани Празник рада.  Иако се рад слави нерадно, онај коме је тај дан посвећен ради пуном паром преко заблуда које су се у време социјализма укорениле у народ који не зна порекло првомајских обичаја. 

 vredjash ljude  bez razloga nazivajuci pradavni obichaj satanizmom  .... zashto bi trebalo da zabnorave svoju kulturu ,samo zatoi shto se ona ne svidja vama judeo-hriscanima     

Ne vredjam nikoga, nego sam upozorio odakle dolaze ti obicaji, i to sam ucinio na osnovu jasnih istorijskih cinjenica i izvora.  Cilj nije da se bilo ko vredja, ali ako neka istina vredja i ako se smatra da su moji napisi uvredljivi, bice mi drago da ih moderator odmah obrise kako se niko ne bi osecao uvredjenim!

 vredjash kelte kao narod  kakve veze imaju keltska bozanstva i obichaji sa jevrejskim demonima i bogovima ? (tvojim satanama i jahveima ... )

Bf, objasni coveku na sta mislis. Ovako deluje kao da ga napadas.
Jel' se to sada bacas u odbranu Kelta ?? Daj molim te drugacije pristupi tome. Zasto si takvog misljenja, koji razlozi, navedi tvoje argumente, misljenje, ... a ne odmah bacaj atomske bombe.

Пагана је било много, веровали су у много тога, па је ваљало свакоме посветити по неки дан. Ако би се вратили довољно у прошлост, за сваки датум ће се наћи да је нешто слављено у паганска времена баш тог дана.

Мене би лично више занимало да прочитам нешто више о старословенским обичајима и веровањима која су опстала и поред прихватања хришћанства

Mislim da nam Sasa u tome moze dosta pomoci. 

chovek je ochigledno zlonameran    - stavio je satanizam u naslov iako tema nema veze sa satanizmom  . a onda je u drugom delu posta pocheo sa nekim naklapanjima o hitleru iz ko zna kakvih izvora - kao da se poslednji hitlerovi trenuci ne znaju u minut ,kao i njegova religijska ubedjenja (koja nemaju veze sa keltima ... )

Cudni su ti nesto ti argumenti: vredjam Kelte kao narod...  Bice da je "uvreda" to sto iznosim istorijske cinjenice i podatke.  Koliko sam ja procitao, video sam da si rekao da vredjam "ljude", pa sam pomislio da se to odnosi na clanove foruma, koje nikada nisam vredjao, niti imam nameru.  Ali sada tek shvatam da si mislio na Kelte.  Cudim se da nisi stao u odbranu i Druida, posto su po tom kriterijumu i oni "vredjani".  To sa cim keltski obicaji i bozanstva imaju veze jasno je istorijski prikazano, u tom smislu nema vise sta da kazem.  Ako je ista uvredljivo neka se brise, a ja licno (lightsoft) ne osecam se uvredjeno ovim sto je uvazeni gospodin napisao i sto izgleda kao da je napad na mene.  Cak i da mu je to cilj, ne smeta mi.  Svako moze da napadne samo cinjenice ili da zmuri na njih, to je licno pravo svakoga, tako da mi ne smeta to sto "deluje kao da me napada".  To je potpuno nebitno.  




------------------------------




Za jedno si  u pravu, u tekstu nema izvora.  U izvornom tekstu o prvom maju imam sve fusnote sa izvorima, ali to forum ne prihvata, tako da mogu samo da ih navedem ovako.  Sto se tice Halloweena, svetkovine u cast boga mrtvih - sotone - svi izvori su jasno naznaceni u krajnje dobronamernom i verujem korisnom tekstu.

Inace, citat o hitleru dolazi iz knjige "Okultni Rajh" koja je, verujem, svuda dostupna svima.  Kome nije, bicu rad da fotokopiram i posaljem.  Knjiga otkriva i razotkriva i misteriju tog fenomena i njegovu i te kakvu povezanost sa keltskom i svepaganskom religijom.

Evo izvora koje forum ne prihvata u postu kao fusnote:

  Fell, America B.C. str. 226
  http://en.wikipedia.org/wiki/Beltane
  (Dwelly, 1911, "Bealltuinn") цитирано на http://en.wikipedia.org/wiki/Beltane
  Collins, Steven M., The “Lost” Ten Tribes of Israel… Found!
  Brenan Dž. Herbert, Okultni Rajh, str. 141
  Stuart P.D., Lozinka Barbelon, str. 257-258
  http://en.wikipedia.org/wiki/Samhain
  Linton Ralph, Halloween Through Twenty Centuries, page 4.
  Odakle Halloween („Noć veštica“) među nama, str. 1
  Ruth Kelley, The Book of Halloween
  Odakle Halloween („Noć veštica“) među nama, str. 3