RABINOV PLES
Po hasidskoj priči
Jevreji jedne poljske varošice nestrpljivo su iščekivali dolazak rabina. To je bio redak događaj, pa su odavno pripremili pitanja koja su nameravali da postave učitelju. Kada se rabin najzad pojavio i došao na skup u veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost vernika, nestrpljivih da čuju odgovore na svoja pitanja. Međutim, on ništa nije rekao, samo ih je gledao pravo u oči, zatvorenih usta, mumlajući neku melodiju. Ubrzo, svi su počeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je zaigrao, talasavim, svečanim, ritmičnim pokretima, a vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-pomalo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je uspostavio svoju celovitost, izlečen od unutrašnje rascepkanosti koja ometa sagledavanje istine.
Prošao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja je bila prožeta tišinom prepunom spokojstva. Svi su posedali, kao oslobođeni snažne unutrašnje napetosti. Tada je rabin izgovorio jedine reci čitave te večeri: »Verujem da sam odgovorio na vaša pitanja.«

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jednog derviša pitali su zašto plesom iskazuje svoju ljubav prema Bogu. »Zato«, odgovorio je, »što voleti Boga znači umreti za samog sebe; ples ubija naše 'ja', a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iščezavaju. Tamo gde nema našeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.«

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U jedno selo došla je putujuća pozorišna trupa. Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim učenicima, koji im je rekao: »Čuli ste i izgovorili mnoge molitve. Večeras hodu da vidite jednu.«
U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je počeo.

http://www.youtube.com/watch?v=346Dtp4lGds
http://www.youtube.com/watch?v=2FGQqH1rDyk , e ovo brate...
Hriscanske igre/pokrete ne znam, da ne zna neko?
I sto bi rekao slavuj iz Mrcajevaca - kad se jednom zapitas sta to ljubav bese, sta od igre ima lepse, sta od igre ima lepse!

Tako, ne znam sta jos vise, moze i neki sport, moze i Tai Chi Cuan, moze covek i nesto sam smisliti, svoje pokrete, Karlos Kastaneda je pisao nesto o pokretima ruka u jednoj knjizi... I jos jedna lepa prica

PLES BEZ NOGU
Karijera poznate indijske balerine, Sudhe Čandran, bila je bukvalno presečena kada je doživela nesreću posle koje joj je amputirana desna noga. Međutim, kada je dobila veslačku nogu i prohodala, nastavila je da igra i, što zvuči zaista neverovatno, nakon nekoliko godina ponovo je postala velika zvezda.
Kada su je pitali kako je postigla tako nešto, jednostavno je odgovorila: »Za ples nisu potrebne noge«.

Monotoni ritam vuce koncentraciju uma na sebe jer je slican disanju i radu srca a tada um prestaje da funkcionise - to je stanje transa - kada svesnost postoji ali je percepcija otvorena baz uplitanja misaonog procesa. Skoro svaka religija na svetu ima veoma specifican odnos (veoma pozitivan) prema stanju transa.

Ipak Sufije treba izdvojiti kao majstore koriscenja ritma i igre u zaustvaljanju uma. Ono sto je meditacija za Zen monahe to je igra i pevanje za Dervishe.

Je li to Nistavilo, Decky?

Evo interesantnog klipa - "Sufi Whirling"

http://www.youtube.com/watch?v=Jeca3isOoW4

Treba vezbati malo pomalo za ovo, ili skoncentrisati se na tacku u svom umu... inace jedan minut ovako i taman da se ispovracam i padnem u nesvest.

Ako mislis na budisticko "nistavilo" taj nakaradan prevod reci nirvana - ne - nirvana je sve ono sto lezi iza tacke zaustavljanja uma. Nirvana je nase prirodno stanje postojanja - van fizickih i misaonih koncepta bilo koje vrste. Na tom nivou smo svi nirvana uvek u svakom trenutku vremena. Mi samo aktivno biramo da sebe ne vidimo tako jer biramo samo-definicije kroz extenzije ega a koje pak proizilaze iz naseg misaonog procesa.

Upravo na to mislim, na blazenstvo, ne na nepostojanje koje smatram prosto nemogucim, bar subjektivno, ili recimo licno.

http://www.fullspectrumhealing.co.uk/sufi.html#3
A na ovom linku sam nasao nesto sto mi je mnogo pomoglo , kod Instructions pise da tokom obrtanja uvek treba gledati u svoju ruku i nikako ne skidati pogled s nje. Pokusao sam to punom koncentracijom na ruku i dobro je bilo zaista, nije mi se smucilo i okrenulo u glavi kao kad bih gledao naokolo. Samo treba puna koncentracija i paznja na ruku i posle obrtanja, i u umu se nece okretati. Hehe, nastavicu ovako...