>>>Anarhizam<<< :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Mi u našem Kućnom savetu (Skupštini stanara) imamo anarhiju. Ovo bi moglo da se shvati kao svojevrstan "ogled" o anarhizmu... Iako je u pitanju opšte dobro, izostanak hijerarhije čini da ljude uopšte ne zanima rad za račun sopstvene zgrade u kojoj žive. Gde god sam čuo za anarhično uređenje Kućnog saveta, čuo sam i horor-priče; čim postoji neka vertikalna hijerarhija, to pomalo funkcioniše... Argumentacija kako bi većini, zapravo, odgovarala anarhija je verovatno tačna, ali problem je u onoj manjini koja, koristeći svoje individualne prednosti (fizičku snagu, govorništvo, atraktivna obećanja, lukavost...), može u okvirima pretpostavljenog stanja anarhije da formira hijerarhijsku zajednicu. Komunizam (kome su ovde pripisani negativni epiteti), u osnovi, nije toliko različit od anarhizma, jer je trebalo da, u krajnjoj instanci, dovede do odumiranja države. Ovaj društveni eksperiment je, već u početnoj fazi, pokazao krupne slabosti. Mnogi su se odlučivali da rade malo (ili nimalo) jer nije bilo efikasnog mehanizma represije da ih na rad primora; sve bi bilo u redu da je to bila manjinska pojava, pa da takve društvo izopšti, kako je u prvom postu navedeno. Međutim, to je postao dominantan oblik ponašanja svih koji su takvu opciju imali. Onda je sistem morao na to da odgovori represijom, i ravnoteža se ponovo uspostavila na strani hijerarhije, uz još veću moć pojedinaca.

Anarhija, nažalost, nije svojstvena ni biološkim sistemima, pa je teško zamisliti prirodnu tendenciju ka takvom međusobnom uređenju u biološki zasnovanom društvu. Živa bića teže da urede sebe kao sistem, odnosno održe homeostazu (time i nivo internog uređenja), na štetu nivoa uređenja (količine entropije) okoline. Ljudi imaju dodatnu tendenciju da u velikoj meri uređuju i svoju okolinu, a ne samo svoj organizam. Drugim rečima, biološki su (programirano) sebični.