AKO poštuje pravila i kanone svoje religije, hrišćanka u crkvu dolazi sa maramom na glavi, nenašminkana, celiva ikonu i stoji dalje od oltara, jer joj ulaz u oltar nije dozvoljen. Uglavnom, sledi i načelo apostola Pavla da "ćuti u crkvi" i pazi da se ne pričešćuje u vreme mesečnog ciklusa ili 40 dana posle porođaja, jer je - "nečista". Pričest se zabranjuje i svakoj koja je izvršila abortus.
Da li su ova crkvenopravila, kako smatraju sveti oci, najveći dokaz posvećenosti religiji ili aluzija na drugorazrednu ulogu žene u crkvi, za "Novosti" otkriva Ljubomir Ranković, protođakon u Šabačkoj eparhiji.
- Najveći hendikep čovečanstva je što je ovo svet surove muške dominacije, u kome je žena skrajnuta iz matice života i otuda on obiluje neprekidnim krizama, sukobima i napetostima. Ugroženo je čoveštvo čoveka, a samim tim i prisustvo Boga u ljudskom srcu i istoriji. Samo je žena sposobna da se suprotstavi destrukciji obeščovečenja, u koju se, sve više, zatvara savremeni muški duh. Jer, žena je religijski princip ljudske prirode i ona je u religijskoj duhovnoj sferi jači pol.
* Može li se takav status žene dovesti u vezu sa opadanjem kredibiliteta hrišćanske crkve, čak i tamo gde su joj koreni - u Vatikanu?
- Pravoslavna crkva, i naročito katolička, izrazito su monaške crkve, pa u crkvenim telima i organima ima malo žena, u hijerarhijskim strukturama sveštenstva uopšte ih nema, iako su još u prvoj crkvi (rano hrišćanstvo), postojale đakonise i prezvitide. Sačuvan je podatak da je u čuvenoj crkvi Aja Sofija u Carigradu bilo 60 đakonisa, koje su imale značajnu ulogu u obrednom životu crkve. Ženama je danas, u 21. veku, dopušteno da se bave humanitarnim radom, da predaju veronauku, da obilaze bolesnike i da brinu o čistoći hramova.
* Znači li to da i u crkvi vlada "volja za moć" kao i u drugim sferama muškog sveta?
- Nažalost, tako je, volja za onu sirovu, brutalnu fizičku moć i nadmoć. Jer, to je svet koji teži natčoveku, a ne svečoveku. Dokle ide takva priroda svesti govori i podatak da je u nekim monaškim zajednicama preporučljivo, čak, okretati glavu od svega što je žensko, pa i od životinja. Nekada su se na Svetoj gori monasi dičili kako tamo ne mogu da budu ni mazge ženskog pola, a ta poremećenost svesti išla je dotle da se okretala glava i od rođene majke. To je velika tragedija hrišćanstva.
* Ni u SPC spisak pravila za žene nije nimalo ohrabrujući. Zašto nose marame i ne idu na pričest ako su nečiste?
- Dve izrazito muške, tvrde religije su judaizam i islam, a hrišćanstvo je niklo upravo iz nasleđa i tradicije judaizma. Iz Starog zaveta učimo da je žena nečista, iako je mesečni ciklus njeno prirodno obeležje koje je povezano sa rađanjem, što od nje stvara majku, a to je njena suštinska uloga od nastanka sveta. Crkva je smatra nečistom i 40 dana posle porođaja (kod Jevreja 40 dana ako rodi sina, 80 ako rodi ćerku), a ako bi ikada žena trebalo da se pričesti to je kad rodi, jer je rađanje najviši božanski čin. Narodna hrišćanska duša to divno oseća, pa za trudnu ženu kaže da je u blagoslovenom stanju, jer to i jeste najveći blagoslov. Pokrivanje glave je, takođe, uvreda, ironija. Glava se pokriva da se, tobože, muškarci ne bi sablažnjavali, a nigde se ne pominje kako bi muškarci trebalo da izgledaju u crkvi, da oni ne bi sablažnjavali žene. Nažalost, žene na to pristaju, pa danas postoje i one koje imaju, čak, i crkvenu uniformu, iako ih izvan crkve možete videti moderno obučene, u uskim pantalonama ili mini - suknji, kao da Bog ne postoji na ulici i u kafeu. Time se žene nagone na surovo licemerje, na farisejstvo, iskonski strano hrišćanskoj crkvi.
* Ženi nije dozvoljeno ni da ulazi u oltar, a sveti apostol Pavle nalaže i "žena da ćuti u crkvi"?
- Zabrana ženi da uđe u oltar je uvreda i diskriminacija, jer ceo oltar, po pravoslavnom ikonopisnom kanonu, zakriljuje ikona Presvete Bogorodice "Širšaja nebes", koja na svojim grudima nosi i rađa Spasitelja sveta. Inače, kada apostol Pavle kaže da žena ćuti u crkvi, očito je da iz njega progovara tradicionalni Jevrejin. Zamislite Isidoru Sekulić, koja je napisala najlepše molitve na srpskom jeziku. To su psalmi njene duše šaputani u Topčiderskoj crkvi. Treba li njoj zabraniti da govori u crkvi? Ili Desanki Maksimović? Dakle, žensko pitanje za crkvu ne sme biti problem nego šansa, ogromna šansa da ostvari sebe i spase čoveka i čovečanstvo, što i jeste njena uloga. Upravo u tom duhu treba shvatiti reči Berđajeva kada govori o "beskonačno značajnoj ulozi" žene, koja će da "zauzme pretežno mesto u istoriji sutrašnjeg dana... u religioznom buđenju našeg vremena."
* Hristov odnos prema ženi, bar koliko znamo iz jevanđelja, bio je potpuno drugačiji?
- Hristos je muški lik iz feminističkih snova. On je ono što ne mogu da izmaštaju sve žene sveta, a njegov odnos prema ženi je fascinantno idealan. On počinje sa svojom majkom, izuzetno pažljiv i nežan,pa čak i u poslednjem trenutku, kada prikovan za krst lije krv i znoj, on nežno brine o svojoj majci. Specifičan je i njegov odnos prema grešnicima, a sjajan primer su Marija Magdalena i žena Hananejka (Arapkinja). U početku, samo su žene ostale uz Hrista, muškarci su se razbežali, Juda ga je izdao, Petar ga se odrekao. Dakle, u Prvoj crkvi žene su najprisutnije, ali kada je car Konstantin proglasio hrišćanstvo za državnu religiju, muškarci stupaju na scenu i preuzimaju tu privilegiju. Jer, zaista je privilegija biti hrišćanin.
* I pored te privilegije, pripadnica ženskog pola danas nema u hijerarhijskoj strukturi hrišćanske crkve?
-Da, ali nasuprot tome, dve rigidne muške religije, islam i judaizam, u svojim reformističkim pokretima danas imaju ženske rabine u Americi i žene imame u Maroku i Kini. Ispostavilo se da su ove dve religije fleksibilnije od hrišćanstva. U episkopalnoj crkvi (protestanti) i kod kvekera imate žene sveštenike i biskupe, pa mislim da ne postoji nijedan razlog da se danas i u hrišćanskoj crkvi žene ne rukopolažu u prezvitide ili đakonise.
* Žene, ipak, ćute, kao da su zadovoljne statusom?
- Žene su, definitivno, bolji deo crkve i crkva ne sme da se odrekne tog boljeg dela u svojoj misiji. Zato njena misija danas hramlje i tragično je neuspešna. Crkva mora da uspostavi dijalog i sa feminizmom, kroz dobar, razuman i kreativan pristup. Moramo biti svesni uloge i mesta žene u crkvi, najpre kroz mesto i ulogu Presvete Bogorodice, jer se kroz nju Bog ovaplotio i došao na ovaj svet.

"OBDANIŠTE"
* ŽENE iz srpske istorije su sjajan primer posvećenosti veri?
- Političko "obdanište", osnovni politički kurs ili politička azbuka u ovom dramatičnom vremenu morala bi Srbima biti kneginja Milica. Kada je u srpskoj državi i srpskom narodu nastupila ta "strasna s edmica" i Golgota, kada je došlo do nacionalnog i državnog sloma posle kosovskog poraza, Milica sa monahinjom Jefimojom stupa na scenu. Čudesnom snagom materinske ljubavi, čoveku koji joj je ubio muža, oca i braću, koji joj je porobio zemlju, ona šalje ćerku Oliveru. Čija je to ikona? To je ikona Boga Oca koji iz ljubavi prema palom čovečanstvu šalje svoga Sina da ga spase od greha i smrti.
- I kad Bajazit kneginji Milici na svom dvoru nudi na izbor skupocene darove, ona moli za mošti svete Petke i donosi ih u Srbiju kao izvor života. Upravo te mošti osvetile su srpsku zemlju. Vladika Nikolaj naglašava da je "majka biće najsličnije Bogu", a to pokazuju i primeri požrtvovanja i saveta majke Jevrosime ili hrabre žene apostola Petra, čije je stradanje ovog, inače kolebljivog Hristovog učenika, učvrstilo u veri.

STROGA PRAVILA
ŽENA ima drugorazredno mesto i u nehrišćanskim religijama. Judaizam u svojim počecima propoveda da je žena niže biće, pa svaki muškarac Jevrejin zahvaljuje Bogu što nije rođen kao sluga, životinja ili žena. Muškarci u hramove (sinagoge) odlaze tri puta dnevno na molitvu, a žena tri puta godišnje (nekada i manje): kad napuni 12 godina i postane punoletna, prilikom venčanja i u vreme jednogodišnjeg čitanja Tore. Nekada su žene stajale u posebnom odeljku u hramu.
Po propisima islama, žena ne ide na sahranu, u džamiji se moli u prostoru odvojenom od muškaraca. Ipak, Maroko je danas jedina muslimanska zemlja gde je ministarstvo vera izradilo program za obrazovanje žena budućih imama i do sada ima 50 dama sa diplomom.
U hinduizmu žena se smatra najnižim kastinskim stepenom. Kao i u budizmu, zabranjuje joj se poznavanje svete knjige Vede, recitovanja i učenja sanskrta. Konfučijanizam, pak, odnos između muškarca i žene svodi na potrebu rađanja, sa imperativom da prvorođena deca budu muškarci, jer se prvi ženski embrioni odstranjuju.

SVAKA JE ŽENA MAJKA
* ŽENSKA priroda je, po strukturi, materinska, pa kažete da je žena, bez obzira na to da li rađa ili ne, uvek majka?
- Da, najbolji primer su monahinje i igumanije naših manastira, podvižnice i svetiteljke. beskonačna je uloga žene u istoriji sveta. Na ženi su se u najtežim trenucima sačuvale crkva i vera. Budućnost sveta leži u rukama žene-majke, jer "ruka koja ljulja kolevku upravlja svetom" i jedino će ženska priroda pomoći da se izvrši moralni i duhovni preporod našeg vremena, koje je u dubokoj krizi.
- Majčinstvo je božanski princip, slika Boga u ljudskoj prirodi, pa je i žena - ikona samog Boga. Zato žena i dominira religijskom scenom sveta i Biblijom, od Eve u Starom zavetu, preko Presvete Bogorodice u Novom zavetu i na kraju u Otkrovenju, kroz dva antipoda: ženu obučenu u Sunce (ikona Presvete Bogorodice) i kroz vavilonsku bludnicu (slika grešnosti ljudske prirode). Dakle, žena daje dušu čoveku i čovečanstvu, jer "čovek je seme ženino". I sam Hristos se rađa od Duha svetog i od žene. bez nje naš svet ne bi postojao... Žena je tiho srce čovečanstva i veliko blago sveta. Ili, kako to dirljivo kaže Kuran: "Raj je kraj majčinih nogu."

Izvor: Novosti

Ne može biti loše i nesavršeno delo Božije.

Zakoni koje je davao Mojsije o "nečistoti" žene vezani su samo za higijenu. Isto kao i mnogi drugi njegovi propisi oni imaju vrlo jasnu medicinsku namenu.

Slažem se da je licemerno podređivanje žena muškarcima u crkvi ali ni žene se tome baš nešto živo ne suprotstavljaju. Kada bi se u crkvi bolje čuo glas žene i mirskih sveštenika umesto onih koji žive neprirodan život koji od njih Bog nije tražio crkva bi bila na boljem putu.

 problem hriscanske crkve je shto je izrasla iz jevrejskog (semitskog) korena - a od zla korena ne moze biti dobra ploda ... 

 ipak , interesantnije je da su zene vishe zarobljene hriscanstvom nego mushkarci - a to je iz jednastavnog razloga shto hriscanstvo vishe udara na emocije nego na razum . sama ideja o raspetom bozijem sinu je glupa i besmislena ,ali pricha koja se tu upotrebljava je namerno srachunata da izazove ne racionalnu nego emocionalnu reakciju.

 uostalom dako reche dejvid lejn : stari zavet je knjiga pastira , a novi zavet knjiga ovaca ... 

Majstor si za mućkalicu ili bolje rečeno pomije koje sročene na ovakav način samo podhranjuje glad ubogih svinja (čitaj demona)...Pored toga što si prikupio nekoliko besmislenih demagoških floskula izvađene iz nekog drugog koncepta, tvoj pokušaj da sa njima sročiš neko visokoumno izlaganje deluje smešno, ali ne na način na koji si ti priželjkivao već naprotiv, pogrdno i to sebi samom ...Nastavi ti brate da se podsmevaš i ironično šališ ali na političkim temama, tu ti mnogo bolje  ide


A da se sad  vratimo na temu

Pa obicno se - kada se govori o onosu izmedju zena i muskaraca - citiraju oni stihovi ap Pavla o nosenju marame, o tome da zena cuti u Crkvi, da bude pokorna muzu...

I tako se - cini mi se - stekne neki negativan utisak o stavu Crkve prema zenama.

Cuo sam (i citao po forumima  ) bracu koji imaju o zeni stavove srednjevekovne i plemenske. I u svim tim diskusijama se do besvesti ponavlja: covek je glava zeni, zena da slusa muza...

Medjutim nikada niko nije naveo jevandjelske izvestaje o bludnici koju je Hristos zastitio od "pravednika" (ondasnjih moralista), Hananejki, o Samarjanki,... o Mariji Magdalini itd - kao da Hristov stav prema zenama nije relevantan. A Njegov stav je bio - priznacete - vrlo revolucionaran za ono vreme 

Nikad se niko nije setio da kaze da su Adam i Eva jednosustni, i da Adamu bez Eve (=zajednice) nema spasenja (u protivnom zasto bi Bog stvorio Evu? Ali vide Bog da nije dobro da covek bude sam...)... Tako se retko ponavlja i ono: "...Muzevi, volite svoje zene,... kao sto je Hristos zavoleo Crkvu..."

Previdja se i uloga zene u Domostroju spasenja - pomenimo samo Saru - sliku Novog Saveza,... sv Jelisavetu, presvetu Bogorodicu...

Ili da pomenem motiv cudesnog rodjenja (tako cest u Bibliji) - koji u svakom slucaju ima veze sa zenama i majkama: rodjenje Isaka,... Jakovljeve dece,... Samsona, Samuila... Jovana Krstitelja i na kraju samog Hrista.

Meni sve to govori o uzvisenom mestu koje zena ima u Bozijem promisljanju i u Njegovoj brizi za svet.

Ali, danas vise preovladjuju neki drugi pogledi... na zenu kao na nize bice, kao sluskinju covekovu...

Previdja se da je zena takodje licnost - po liku Bozijem stvorena i podjednako vredna kao muskarac.

I zaboravlja se da su muskarac i zena potrebni jedno drugom (opet se pozivam na Postanje).

Zaboravlja se da je najveca uteha nama laicima data u radjanju dece, za koje Grigorije Bogoslov veli da je ustvari predokusanje vaskrsenja i vecnog zivota - a radjanja nema bez zene...

(Recju "radjanje" se opisuje odnos izmedju Oca i Sina - taj pojam nam je poznat zahvaljujuci zenama...)

Zena u braku se cesto smatra samo pomocnikom covekovim - da mu pere, kuva i radja decu... i da nema zasto da se buni - jer "takva joj sudbina..."

Istovremeno brak se ne ceni kao sansa za ostvarivanje zajednistva i put u Carstvo, vec se na njega gleda kao na eto, neko nuzno zlo

"Покоравајући се један другоме у страху Божијем. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тијела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, Да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју, Да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа".

(апостола Павлe Ефесцима 5:21-33)

 mogu ti reci samo ovo - stav isusa o zenama i stav crkve - 2 su razlichite stvari  

 crkvu na tvoju zalost nije osnovao isus , nego rabin pavle/savle - i zato iz crkvenog stava o zenama mirishe bash ta jevrejshtina koju ti odbacujesh ... 

О облачењу одеће супротног пола

 

            Било је то непосредно након што је почео да прима своју свештеничку пензију, јер је, као што знате, служио као свештеник у капели Св. Герасима при Атинској поликлиници, у кварту Омонија у Пиреју. Једног дана пролазио је покрај цркве Св. Константина и Јелене у Омонији и ушао у цркву да се помоли. У тренутку када је напуштао цркву, пришао му је један млад пар са својом кћерчицом. Замолили су га да поразговарају неколико минута. Старац Порфирије је објаснио да он није свештеник из те цркве. “Није важно”, рекли су, “желимо само да Вам поставимо једно питање. Нећемо Вам одузети много времена.”

            “Ово је наша кћи”, рекао је муж. “Моја жена захтева да јој облачимо панталоне, а ја то не могу да прихватим. То није оно што желим. Због тога је дошло до страшног неспоразума и одлучили смо да одемо код свештеника, код било ког свештеника и да пред њим изложимо тај проблем. Ма шта да нам каже, ми ћемо тако и учинити. Обавезујемо се да ћемо учинити све што нам каже.”

            Старац Порфирије им је најпре објаснио да то није ни најмање једноставно питање. Затим им је рекао да је тај проблем разрешен и Светим писмом и св. канонима. Оно је разрешено и самом природом, самом чињеницом да жена није исте природе као и мушкарац; она се од њега разликује и телесно и духовно. Та разлика се наглашава одећом, јер је тело мушкарца уобличено другачије него тело жене. Навео је стихове из Закона поновљених (тј. 5. књиге Мојсејеве), којима се мушкарцу забрањује да носи женску, а жени мушку одећу (в. 5.Мојс. 22,5).

            Тада им је исприповедао о следећем, зачуђујућем догађају...

            Када је старац Порфирије служио као свештеник на Атинској поликлиници, многи доктори су приметили да поседује извесне Божје дарове. Бескрајно су га поштовали и често тражили да се моли током тешких операција или да присуствује лекарским саветовањима када би покушавали да успоставе неку тешку дијагнозу.

            Једног дана лекари су позвали старца да изнесе своје мишљење по питању једног необичног случаја са којим су се суочили. Млада жена је родила наказно дете које је на образу имало црну израслину, сличну плавом патлиџану. Желели су да чују његово мишљење због чега је дете рођено као такво. Старац је затражио да види мајку. Разговарајући са њом, открио је да је у њеном суседству у Омонији живео младић са исто тако наказним лицем као и њено дете. Млада жена је често сусретала тог младића и природно, сажаљевала га. Међутим, када се удала и затруднела, поглед на тог младића се претворио у ноћну мору. Сваки пут када би га видела, помислила би: “Како је страшно његовој мајци што има такво дете! Како бих ја то прихватила када бих била на њеном месту? Да ли бих то уопште поднела?”

            Управо је та кошмарна мисао утицала на младу жену током њене трудноће, због чега се и дете у њеној утроби развијало у складу са њом. Због тога је њена беба, када је рођена, имала исто наказно лице као и тај младић. Старац Порфирије је лекарима дао такво објашњење, а прихватили су га и они и мајка.

            Морамо се, међутим, вратити пару који је пришао старцу Порфирију и затражио савет да ли да њихова кћи носи панталоне или не. Старац Порфирије се позвао на претходни догађај како би им доказао да (и) мушка одећа психолошки утиче на женску природу до нивоа када она почиње да се понаша као мушкарац, што је противно њеној природи. Природно је да се исто дешава и када мушкарац носи женску одећу.

            Старац Порфирије је, наравно, због њих много дубље испитао ову тему, са свим психолошким и педагошким последицама, како би нагласио да није дозвољено за жену да носи мушку, односно за мушкарца да носи женску одећу. Пар се сложио са овим закључком добивши велику помоћ од овог ‘случајног’ сусрета са старцем Порфиријем.

 

(из књиге “Сузе за свет”, ПМШ при храму св. Александар Невски у Београду, 2000.г.)

J. Ducic je isto ovo govorio..

Patrijahalni sistem koji nastaje pod uticajem "semitskih religija" (kako ih je nazvao bf_109_g_6) je jedno veliko neprirodno zlo i stvara mnogo problema. Neki od njih su psihička i fizička diskriminacija žena i poremećen pogled na sex (prva i druga seksualna revolucija).

Status Quo da bi žene i dalje bile podjarmljene...

a za one koji kažu da prave vjernice prihvaćaju to bez pogovora - pa tako i one "prave" vjernice u Afganistanu isto sve prihvaćaju... sjetite se tih "jadnica"