Leži na dva kontinenta

Na mestu gde se, i fizički i duhovno, susreću dva kontinenta, proteže se Istanbul, velegrad koji pleni prostranstvom i životom, moderan grad koji se nije odrekao tradicije. Na panorami Istanbula su jasno uočljivi nebrojeni minareti, ali i moderni neboderi u staklu, a mogu se videti i velelepne građevine koje se vekovima nadnose nad Bosfor.

Grad koji leži na dva kontinenta kroz vekove je bivao prestonica čak tri moćne imperije. Najpre je od Rima preuzeo tron Rimskog carstva, zatim je bio prestoni grad Vizantije, a potom i Otomanske imperije. Carstva su se rušila, ali je grad, poznat kao Vizantion, Konstantionopolis i, konačno, Istanbul, nastavljao da živi. Dvadesetih godina dvadesetog veka je, iz političkih razloga, za glavni grad moderne Turske proglašena Ankara, ali je Istanbul ostao privredna, kulturna i turistička prestonica zemlje.

Tome su svakako doprineli i širom sveta čuveni spomenici kulture, koji su istovremeno i vrhunska arhitektonska dostignuća. Zbog toga upoznavanje Istanbula najčešće počinje od istorijske četvrti, koja se nalazi u evropskom delu grada, nadomak Bosfora, čije plavetnilo oplemenjuje prizor u svakom trenutku.

U srcu grada

Najslavnija građevina iz vizantijskog perioda je Aja Sofija, koju je u šestom veku podigao imperator Justinijan. Velelepno zdanje, čije je ime sinonim za božansku mudrost, bilo je hrišćanski hram skoro hiljadu godina, u to vreme najveći na svetu. Kada su u petnaestom veku osvojili Istanbul, Turci su Aja Sofiju pretvorili u džamiju.

Kao islamska bogomolja služila je pet vekova, da bi u prvoj polovini dvadesetog veka bila pretvorena u muzej. Aja Sofija i danas fascinira grandioznošću od koje zastaje dah. O dimenzijama ovog zdanja najbolje govori činjenica da je, prilikom restauracije, potrebno nekoliko meseci samo da se postave skele koja dosežu do kupole, a za čitav posao je potrebno nekoliko godina.

U neposrednoj blizini se nalazi Sultan-Ahmetova džamija. Ime je dobila po vladaru koji ju je podigao početkom sedamnaestog veka, ali je poznatija kao Plava džamija. Taj naziv joj savršeno pristaje jer njenim enterijerom dominira plava boja. To je jedina džamija na svetu sa šest minareta. Ovu nesvakidašnju pojavu objašnjava legenda... Želeći da zaseni sve prethodnike i njihova dela, pa i čuvenu Aja Sofiju, sultan je, kada je izdavao zapovest da se sagradi džamija, arhitekti naredio da minarete izgradi od zlata.

Ispostavilo se, međutim, da se vladar preračunao i da za zlatne minarete nije bilo dovoljno sredstava. Sultanova se zapovest morala bez pogovora poštovati, pa se nesrećni neimar našao na velikoj muci. Srećom, dosetio se da umesto četiri zlatna minareta podigne – šest običnih. Poenta je u tome da se na turskom jeziku pridev „zlatni“ izgovara veoma slično kao broj „šest“. Toliko slično da je arhitekta uspeo uveri sultana da je njegovu naredbu pogrešno čuo!

U susedstvu je i čuvena Topkapi palata, nekadašnja rezidencija otomanskih sultana. Bila je dom vladara Otomanskog carstva skoro četiri stotine godina, sve do sredine devetnaestog veka, kada je njenu ulogu preuzela novoizgrađena palata Dolmabahče. Topkapi je u prvoj polovini dvadesetog veka pretvoren u muzej, koji danas važi za jedan od najbogatijih u svetu.

Dolmabah če palata, poslednja rezidencija otomanskih sultana, takođe se nalazi na evropskoj strani, ali u drugom delu grada. Uzdiže se na samoj obali Bosfora. Građena je po ugledu na druge evropske palate, pa su u arhitekturi prisutni stilovi sa Zapada, a i enterijer je uređen u istom maniru. Ovo izuzetno raskošno zdanje, u koje su nekada stupali samo odabrani, danas je, kao muzej, otvoreno za sve posetioce. Ne treba ga nipošto propustiti.

Natrag u sadašnjost

Trg Taksim je centar modernog, ali i čitavog Istanbula. Ovde se nalazi Spomenik Republici, čija je glavna figura Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne turske države. Nekada je sa ovog mesta regulisana distribucija vode u sve delove grada. Otuda i ime Taksim, što na turskom znači „distribucija“ ili „raspodela“. I danas odavde vode putevi do svih delova Istanbula.

Od Taksima se proteže i Ulica nezavisnosti, pretvorena u pešačku zonu. Njom isključivo saobraćaja turistički tramvaj, koji se ipak ne koristi samo u turističke svrhe. Ova ulica je, kao i čitav kraj, prepuna radnji, restorana, kafea, bioskopa, pozorišta i galerija, ali i banaka i konzulata. Proteže se do Galata kule, sa koje se pruža zadivljujući pogled na panoramu evropskog dela grada i Bosfor.

Ovaj deo grada je poznat kao Bejoglu, a u blizini su i Šišli i Bešiktaš. Svi se oni ubrajaju u najmodernije kvartove današnjeg Istanbula. U Šišliju je 2005. godine otvoren za sada najveći tržni centar u Evropi i drugi po veličini u svetu.

Gradski damari

Turisti ipak češće odlaze u jedan drugi tržni centar, koji je jedno od najvećih atrakcija grada na Bosforu. Reč je o nadaleko poznatoj Kapali čaršiji, poznatoj i kao Veliki bazar. Orijentacije radi, nalazi se nedaleko od istorijske četvrti grada. Sastoji se od preko šezdeset ulica i više hiljada radnji, u kojima se prodaje najraznovrsnija roba. Ima tu suvenira i slatkiša, ali i odeće, kože, zlata...

Šta god da kupujete, cenkanje je obavezno. Ovakav vid trgovine je prisutan na mnogim mestima u Turskoj, ali ne i na svim. Pravilo je da su cene fiksne ako su ispisane. Ukoliko cene nisu istaknute već ih prodavac usmeno saopštava, počnite da se pogađate.

Da bi što bolje upoznao duh grada, ali i čitave zemlje, najbolje je da se ode u neki od nacionalnih restorana. Ako se odlučite za tursko veče, uživaćete i u harmoniji orijentalnih tonova i lepoti turskih folklornih igara.

Krstarenje Bosforom bi trebalo da bude još jedna obavezna stavka na listi svakog putnika. Ono će mu omogućiti da uživa ne samo u pogledu na sam moreuz i njegove grandiozne mostove, već i na prelepe palate na njegovim obalama.

Ovim se spisak onoga što se u Istanbulu mora videti i probati ne završava. Evropski deo grada zaseca zaliv, koji ima oblik roga i koji, prilikom zalaska sunca, dobija zlatan odsjaj. Zato se i zove Zlatni rog. Prizori sa njegovih obala i mostova su očaravajući, baš kao i pogled sa Čamlidže, vidikovca na azijskoj strani, sa kojeg se jednim pogledom može obuhvatiti Bosfor, njegovi mostovi i veliki deo grada.

Konačno, jedan od najboljih načina da se grad zaista upozna jeste slobodna šetnja njegovim ulicama. Ipak, treba biti na oprezu: u Istanbulu se vozi brzo, uz ne baš strogo poštovanje saobraćajnih propisa. Šetnju gradom ipak ne treba propustiti.

Kud god da krene, putnika će pratiti kosmopolitski duh grada. Njegovi domaćini će se, svojim gostoprimstvom, postarati za to.

Toliko je toga izuzetnog u Istanbulu da se njegovi gosti te ško mogu složiti oko toga šta je najlepše. Ovde se na neopisivo šarmantan način prožimaju i stapaju tradicionalni i moderni duh, opuštenost i dinamičnost, lakoća i postojanost... I po jedinstvenom alhemijskom receptu stvaraju neizmerno fascinantan i uzbudljiv grad. Grad u koji morate zakoračiti...

Izvor : Poslovna zena

Истанбул (некада: Константинопољ, Цариград) се налази на улазу у Босфорски мореуз, а његово историјско срце смештено је око природне луке познате и као Златни Рог. Са својих 8.803.468 (10.018.735 са периферијом) становника, он је највећи град Турске и један од највећих европских градова.

Он је данас седиште истоимене области, док је делу града познатом као Фанар седиште Васељенског патријарха.

Назив

    * Византион је име првог насеља на овом месту. Назив је добио по краљу Бизасу. Грчки облик је Βυζάντιον (Βυζάντιο), а латинизација тог назива је Byzantium.

    * Нови Рим или Nova Roma је назив који му је дао цар Константин Велики приликом "оснивања" 330 године.

    * Константинопољ (Константинополис, односно Κωνσταντινούπολη или Κωνσταντινούπολις) је назив који је ушао у употребу, пошто назив Нови Рим(Nova Roma) није био прихваћен. Реч је кованица која значи Константинов Град (полис,πολις). Арабљани су, такође, користили овај назив у облику Qustantaniyyeh (قسطنطنيه). На турском језику град се све до 1930. године звао Константинопољ, али у турском облику: Kostantiniyye одн. на арабици: قسطنطينيه.

    * Цариград је опште словенски назив овог града и појављује се у готово истоветном облику у свим језицима. (старословенски језик: Цѣсарьградъ,црквенословенски: Царьгра̀дъ, руски језик: Царьгра́д, бугарски језик: Ца̀риград, украјински језик: Царгород, српски језик: Цариград. (Овај термин користили су једно време Бугари за своју престоницу Трново.)

    * Истанбул је турски назив изведен од грчких речи ис тин Поли (εις τήν Πόλι(ν)) што би значило у „Граду“. Пошто је Цариград био, за Грке, неоспоран центар света они су за га називали једноставно „Град“ (и Поли односно ι Πόλι). Доласком Турака још неки градови су добили "нова" имена додавањем ис тин (εις τήν) испред имена. Овај назив озваничен је 28. марта 1930. године.

Прошлост града

Прву насеобину на овом месту основали су грчки колонисти из Мегаре 667 године п.н.е. и назвали су је Византион по свом краљу Бизасу. Током грађанског рата 196 године, Септимије Север га опседа и тешко разара, али га по доласку на власт обнавља и град се врло брзо опоравља од тога.

Константин Велики одлучује да на том месту подигне нову престоницу, пошто му се оно указало у сну, и 330. године оснива га под именом Нови Рим. Тај назив, међутим није ухватио корена и уместо тога све више се користио назив Константинов град тј. Константинопољ. Након распада Римског царства Цариград постаје главни град Источног дела који ће се по њему бити назван Византија.

Захваљујући доброј позицији на раскршћу главних копнених и морских путева, као и чињеници да је био престоница најзначајније државе у то доба Цариград се врло брзо развија и ускоро постаје највећи и најбогатији град ондашњег света.

Крсташи IV крсташког похода успевају да га освоје са морске стране и страховито га пљачкају 1204(Пад Цариграда(1204)). Након тога Цариград бива седиште Латинског царства све док 1261 не бива ослобођен од стране никејског цара Михаила VIII Палеолога који обнавља Византијско царство.

Турски султан Мехмет II успева да, након дуге блокаде и опсаде, освоји град у последњем јуришу у уторак 29.05.1453, након чега је град претрпео огромно пљачкање и разарање, а у одбрани града погинуо је и последњи византијски цар Константин Драгаш (Пад Цариграда (1453)).

Цариград, као престоница Турске империје, доживљава велику промену из Византијског у Отомански град. Црква св.Софија(Аја Софија), као и још неколико цркава у граду, бива претворена у џамију. Широм града су подизане џамије, јер је сваки султан хтео да градњом џамије покаже своју величину. Најлепше су свакако:Сулејманова(која је и највећа у граду), Фатихова, Бајазитова и султан Ахметова.

Ред Суфита, који је раширен по целом исламском свету, основао је у граду велики број текија, а сматра се да их је у доба Турске империје било преко 100 оперативних у самом граду. Многе од њих су опстале до дана данашњег као џамије или као музеји.

Оснивањем Турске републике 1923 престоница се сели у Анкару(Ангору), а град од 1930 добија званично носи име Истанбул.

Педесетих година прошлог века турска полиција организује велике насилне анти-грчке нереде. Као последица тога велики број Грка напушта Цариград, а некада бројна и напредна грчка заједница у граду бива драстично смањена. Аднанова влада је шездесетих година прошлог века започела процес модернизације и индустријализације земље који није заобишо ни Цариград. Цену модернизације платиле су неке историјске грађевине широм града. Као последица тога седамдесетих година прошлог века почиње велики прилив становништва у град, првенствено из Анадолије, јер је рад у фабрикама нудио много бољи живот у односу на мукотрпно бављење пољопривредом у планинским пределима Мале Азије.

Знаменитости

Истанбул је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града. Ево неких које не би требало пропустити:

Зграде, Споменици и Стадиони

    * Топкапи двор
    * црква св. Софија(Аја Софија)
    * султан Ахметова или Плава џамија
    * Сулејманова џамија
    * улица Иштикал
    * цистерна Базилика
    * бугарска црква св. Стефана(знана и као бугарска Гвоздена црква )
    * Галата кула
    * Принчева острва
    * Долмбахчи двор
    * Арапска џамија
    * Фатихова џамија
    * Музеј Мозаика
    * Олимпијски стадион Ататурк

Тргови,квартови и пијаце

    * трг Таксим
    * Бејоглу
    * Бебечки рибљи ресторани
    * Велики Базар
    * Пијаца Зачина
    * залив Златни рог

Опасност од земљотреса

Истанбул се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних земљотреса у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Истанбул и околину задесити страховити земљотреси у деценијама пред нама.

 Близина Мраморног мора доноси и опасност од цунамија, ако дође до земљотреса. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе.

wiki

Istanbul se nalazi blizu sjevernoanatolijskog geološkog razloma, gdje se dodiruju afrička i euroazijska tektonska ploča. Ovaj razlom je odgovoran za mnoge katastrofalne potrese u ovom području. 1509. potres je uzrokovao cunami, koji je prešao gradske zidine te ubio više od 10 000 ljudi i uništio više od 100 džamija. 1766. godine, u potresu je uništena džamija Eyüp. 1894. godine, u potresu su uništeni mnogi dijelovi Velikog bazara. Katastrofalni potres je u kolovozu 1999. godine, ubio oko 18 000 ljudi u İzmitu, a u zimi 2001. godine, u pokrajini Afyon poginuo je 41 čovjek. Najveći uzrok katastrofalnih posljedica u ovim potresima je nedovoljno čvrsta i prebliza gradnja. Geolozi prognoziraju vrlo jaki potres prije 2025. godine, koji bi mogao biti jak oko 7.0 stupnjeva po Richterovoj ljestvici.

Образовање

Град је седиште многих универзитета, који су претеежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.

    * (Bahçeşehir University)
    * (Boğaziçi University)
    * Фатих универзитет
    * Галатасарај универзитет
    * (Işık University)
    * (İstanbul Bilgi University)
    * (İstanbul Technical University)
    * (İstanbul University)
    * (Koç University)
    * (Marmara University)
    * (Sabancı University)
    * (Yeditepe University)
    * (Yıldız Technical University)

Градски превоз

Истанбул има развијен систем градског превоза, али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним колапсима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама.

Градски превоз у Истанбулу чине аутобуси,минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром.

Клима

wiki

Gradska klima je umjereno kontinentalna. Ljeta u gradu su vruća i vlažna, dok su zime kišovite, te ponekad sniježne. Godišnja prosječna količina padalina je 870 mm. Zbog vrlo visoke vlažnosti, temperature su puno izraženije. Prosječna maksimalna temperatura u zimskim mjesecima je između 7°C i 9°C. Tijekom zime, snijeg pada prosječno tjedan ili dva. Prosječna temperatura u ljetnim mjesecima je 28 °C.

Najtopliji mjesec u godini je srpanj sa prosječnom temperaturom od 23.2°C, a najhladniji je siječanj sa 5.4°C. Najviša zabilježena temperatura u gradu je 40.5°C u kolovozu 2000. godine, a najniža –16.1°C u veljači 1927. godine. Vrijeme je obično osjetno hladnije u istočnom Istanbulu.

Grad je poprilično vjetrovit, sa prosječnom brzinom vjetra od 17 kilometara na sat. Ljeto je najsuši dio godine, ali se ne događaju velike suše kao na zapadu, te se klima zato ne može smatrati sredozemnom.

Градске четврти

Адалар, (Avcılar), (Bağcılar), (Bahçelievler), (Bakırköy), (Bayrampaşa), Бешикташ, Бејоглу, (Büyükçekmece), (Beykoz), (Çatalca), (Eminönü), Ејуп, (Esenler), Фатих, Газиосман Паша, (Güngören), (Kadıköy), (Kağıthane), Картал, Кучукћемекче, (Maltepe), Пендик, (Sarıyer), (Silivri), (Sultanbeyli), (Şile), (Şişli), Тузла, (Ümraniye), Искидар, (Zeytinburnu)

prelep grad jedan od najlepsih steta sto nismo uspeli da ga odbranimo

Братски градови

Истанбул је збратимљен са 26 градова широм света:

    * Алмати, Казахстан
    * Аман, Јордан
    * Барселона, Шпанија
    * Бусан, Јужна Кореја
    * Драч, Албанија
    * Дубаи, Уједињени Арапски Емирати
    * Jeddah, Саудијска Арабија
    * Johor Bahru, Малезија
    * Казањ, Татарстан
    * Каиро, Египат
    * Картум, Судан
    * Келн, Немачка
    * Констанца, Румунија
    * Мари, Туркменистан
    * Одеса, Украјина
    * Ош, Киргизија
    * Петроград, Русија
    * Пловдив, Бугарска
    * Рабат, Мароко
    * Рио де Жанеиро, Бразил
    * Сарајево, Босна и Херцеговина
    * Скопље, Македонија
    * Хјустон, Тексас, Сједињене Америчке Државе
    * Џакарта, Индонезија
    * Шангај, Кина
    * Шимоносеки, Јапан

Raspored grada

wiki

Istanbulski okruzi su podjeljeni u tri glavna područja:

    * Povijesni poluotok na kojem se nalazi stari Carigrad se sastoji od dva okruga: Eminönü i Fatih. Ovo područje koje se naziva Stambul u kasnijem osmanskom razdoblju se nalazi na južnim obalama Zlatnog roga, koji odvaja stari grad od sjevernog dijela na europskoj strani koje se nazivalo Pera (što znači „druga strana”) u srednjevjekovnom razdoblju, a danas nosi naziv Beyoğlu. Povijesni poluotok završava sa Teodezijevim zidinama na zapadu, gdje se nalaze Zlatna vrata, zajedno sa tvrđavom Yedikule. Poluotok opasuje Mramorno more na jugu i Bospor na istoku.

    * Sjeverno od Zlatnog roga je povijesni Beyoğlu (srednjevjekovna tvrđava Galata) i okrug Beşiktaş gdje se nalazi posljednja sultanova palača, uz koju su brojna bivša sela, kao Ortaköy i Bebek na obalama Bospora. I na europskoj i na azijskoj strani Bospora, nalaze se ljetnikovci (Yalı) koje su gradili bogati stanovnici.

    * Četvrti Üsküdar (bivši Chrysopolis, kasnije Scutari) i Kadıköy (bivši Chalcedon) se nalaze na azijskoj strani, te su prije bili odvojeni gradovi, kao i Pera. Danas se u njima nalaze stambene i poslovne zone, te u njima živi oko trećina istanbulskog stanovništva.

Poslovni i stambeni neboderi se većinom nalaze u sjevernim područjima europske strane grada, pogotovo u poslovnim okruzima, kao Levent, Maslak i Etiler, koji se nalaze između Bosporskog mosta i Fatih Sultan Mehmet mosta.

Zbog ubrzanog rasta stanovništva grada u drugoj polovici 20. stoljeća, na gradskoj periferiji su se počeli stvarati gecekondui (turska riječ za „preizgrađeno” kojom se opisuju naselja ilegalno napravljenih građevina koja se javljaju u predgrađima velikih turskih gradova, kao Istanbul, Ankara, İzmir, i Bursa). Danas se ova naselja ruše i na njihovom mjestu se grade nove stambene zone.