Naime, neko bi rekao da je bog izmisljen od ljudi. E sad, zasto je to suvisan argument.

Citav svjet je izmisljen od ljudi pa i bog u njemu:

Ono sto vidimo "izmisljamo" ocima, sto cujemo "izmisljamo" usima.
Ako "otkrijemo"  neka naucna, fizicka pravila mi ih "izmisljamo". To je kreativan proces. Pa je tako i spoznaja vise sile "kreativna".

Tako da ako npr bog postoji, a ljudi to ne znaju (pardon - vjeruju) - to je isto kao i da ne postoji.

Percepcija kreira svjet.  "Mislim dakle postojim" Rene  Dekart

Istina je da percepcija kreira svet ali Dekart to nije hteo da kaze svojom izjavom. On je identifikovao covekom misani proces (um) sa njegovom sustinom i bicem - sto je jedna od najvecih zabluda njegovog perioda. Srecom ispravljen je od strane neo-platonista a posebno post-modernista u 20tom veku.

Druga stvar - covek jeste sve stvorio na ovom svetu - sve iluzije koje ga drze zarobljenim u sopstvenom perceptivnom lavirintu u okviru toga i iluziju Boga. Zivi Bog nije stvoren od strane coveka vec postoji izvan nase perceptivne moci dok se zamlacujemo sopstvenim iluzijama. Ipak on postaje sveopsta realnost kada prestanemo da hranimo sopstvene iluzije i okrenemo percepciju ka sebi umesto od sebe.

Svakako - za Dekarta je misao vrhunac percepcije... ko se slaze nek se slaze - nebitno.

Tvrdnja ove teme - mozda se i ne odnosi na konkretno boga - je da nista ne postoji van percepcije. Percepcija jeste postojanje. Svjest je svjet.
Percepcije pojedinca (subjektivno) ili svih -objektivno.
Mada se objektivno takodje pokusava pripisati apsolutnom necemu i nezavisnom od ljudi - i tu se slicno ne slazem.

Moze postojati u vidu pretpostavke... a to je opet percepcija pretpostavke.

Na ovu misao podstakla me kineska poslovica "Sta se cuje kada drvo pada u prasumi udaljenoj od civilizacije"  -"Ne cuje se nista" 
(E sad mozemo da pretpostavimo zvuk pada drveta po prethodnom iskustvu, ali ako niko nije cuo -nista nije se ni culo)

A koja bi bila definicija Boga? Objektivna, t.j. vecine bi bila da je visi entitet u pitanju, nedostizan za sada za nas, ne i mi za njega... nisam siguran. Subjektivno - visi ili nizi entitet u pogledu svesti i svesnosti nisam siguran, ali ipak superioran i moze se osetiti kada ima uslova za to, kada je um prazan.

Mozda je u tome poenta svih dosadasnjih gresaka u vidjenjima, tumacenjima, misljenjima, ...

To sto si rekao je i tacno i nije (bar iz moje perspektive) - Bog nije superioran entitet odvojen od coveka i univerzuma. Ako je Bog sve i sve jeste Bog kako on/ona moze da bude odvojen od bilo cega i kako moze da bude entiitet (bice sa sopstvenim granicama). Sa druge strane ako je on sve onda smo i mi Bog - pa onda se postavlja isto pitanje - kako mi mozemo da budemo odvojeni od bilo cega ako smo deo svega. Svi smo sve i svi smo jedno - mi jesmo zivi Bog - prividno podeljen (sa razlogom) ali u sopstvenoj sustini uvek kao celina. Samim tim mi jesmo superioran entitet ali se onda postavlja pitanje - superioran u odnosu na sta - kada je sve sto postoji deo nas - samim tim superiornost i inferiornost ne postoji - postoji samo svest o sopstvenom postojanju - ta svest je nerazvojiva bez obzira u koliko se fizickih tela javlja. Isto tako, ti fizicki entiteti u kojima se ta svest javlja nisu nikada inferiorni u odnosu na svest jer je svest deo njihove (nase) sustine.

Upravo o tome - podeljenost, prividna ili ne, ona je fakat, inace i ja prihvatam gnosticko ucenje da je Bozja sustina u svakome od nas. Kad govorim o visem i nizem entitetu mozda nastupam prilicno egocentricno, eto uporedjujem ga sa zivotinjama i ljudima u pogledu svesti, razboritosti, a kazem superioran jer je on ipak okean, mi za sada samo prividno odvojene kapljice.

Da citiram sam sebe - posto je ceo svet i uopste pojam realnosti funkcija nase persepcije ta realnost funkcionise otprilike ovako:

- Ako primecujes podvojenost bices podvojen - ako primecujes jedinstvo bices jedinstvo. Gledaj stvari onakve kakve zaista jesu i bices i sam sopstvena sustina i istina - gledaj stvari i ljude onakvi kakvi nisu i sam ces biti iluzija i laz. Taj izbor je jedini koji ikada mozemo da napravimo i u njemu lezi sustina naseg postojanja na Zemlji. Mesavina ova dva ekstrema ne postoji - isto kao sto mrak ne moze da postoji tamo gde je svetlo. Svesnost o razlogu prividne podvojenosti je upravo put ka percepciji sveopsteg jedinstva. Primecivanje i shvatanje tog razloga nije isto sto i primecivanje podvojenosti. Nacin koji te vodi ka tome da shvatis da si u zatvoru te vodi ka oslobodjenju iz istog. Na zalost, niko ne moze da te oslobodi iz zatvora ako ni sam ne znas da se nalazis u njemu. Svaka percepcija iluzije jaca tu iluziju - isto kao sto svaka percepcija istine jaca istinu - zakon privlacenja (atrakcije) - jedan od "house rules" ovog univerzuma.

Kada govorim o "gledanju" ne mizlim na gledanje ocima vec na gledanje iza onoga sto oci mogu da vide. A ono sto oci vide je samo prelamanje i refleksija svetlosti - ono sto oci vide nije sustina to je hologramska projekcija onoga sto nas um zeli da vidi (na nekom nivou).

Da li si ikada razmisljao o duhovnoj komponenti eksplozije?

Dokle vise ovaj satanisticki pogled na stvarnost u kome je duhovno sve potpuno suprotno od onog fizickog???

Ovo mi se naj svidja.

E samo... Kako da uopste znamo da je percepcija prava. Na kraju vjera u "pravu" percepciju, je na kraju vjera u sopstvenu, mozda egoisticno. Kako da znamo da je to ona  prava.
 Pretpostavljam na osnovu emocija - "Vjera je odgovor na ono sto neznamo, na osnovu onoga cemu se nadamo". I u tom smislu emocije ... tj

duhovnost mozda upotpunjuju percepciju tj. covjekovu sustinu ( svjet ) u pun krug. Vjerovanje u najbolje.