Nepunih šest meseci od početka primene Uredbe o rigoroznijim uslovima za uvoz korišćenih putničkih i komercijalnih vozila (doneta je 8. oktobra 2004.) starosti do tri godine, tokom prolećnog sajma automobila u Beogradu u javnosti su se pojavile informacije da Republička vlada razmišlja o njenom ukidanju, odnosno o novom uređenju ove materije. Ta vest je, normalno, obradovala one koji smatraju da je uvoz polovnjaka sa zapada Evrope isplativija investicija od kupovine novih domaćih automobila.
Nadležno ministrstvo za finansije se još nije oglasilo sa detaljima - pre svega, o razlozima zbog kojih se uopšte i razmišlja o izvesnoj liberalizaciji uvoza, odnosno povratku starijih polovnjaka. Zagovornici liberalnije regulative smatraju da bi pomeranje graničnog «godišta» za uvoz opet punilo republičku kasu, a ne bi uticalo na pogoršanje ekološke situacije na našim sabraćajnicama. Kako?
Od 1. januara (odnosno 1. oktobra) 2000. svi novoproizvedeni automobili koji se registruju u državama-članicama Evropske unije moraju da imaju motore čiji izduvni gasovi udovoljavaju Euro 3 propisima. Mnoge marke su i nešto ranije od početka njihove primene počele proizvodnju pogonskih agregata koji se «uklapaju» u Euro 3 ograničenja. To znači, da bi se vremensko ograničenje za uvoz polovnjaka «mirne duše» moglo da vrati na prethodnih šest godina, ili, ako se baš insistira na doslednosti, na pet godina od datuma proizvodnje/prve registracije. I tako stara vozila, pod uslovom da imaju ispravan motor i sistem za odvod izduvnih gasova (katalizator), bila bi u ekološkoj prednosti u odnosu na “Zastavine” automobile sa domaćim pogonskim agregatima, koji još uvek ispunjavaju samo Euro 2 ograničenja. Slično je i sa nekim novim uvoznim automobilima koji i dalje stižu iz nekih istočnih zemalja, recimo Rusije i Indije.
Ukoliko bi se zanemarila aktuelna ekološka ograničenja (uzgred, u većem delu Evropske unije već od 1. oktobra ove godine na snagu stupaju još strožiji, Euro 4 propisi), iz stručnih krugova stižu predlozi da se uvoz vozila starijih godišta, ali i novih sa motorima koji u atmosferu ispuštaju veću količinu štetnih materija nego što to dopuštaju Euro 3 propisi, oporezuje takozvanom ekološkom taksom. U nekim istočno-
evropskim državama ona iznosi i do jednog evra po kubnom centrimetru radne zapremine, pa bi, recimo, za vozilo sa motorom od 1.600 «kubika» ona bila 1.600 evra, što bi uz ostale dažbine (carina, PDV), demotivisalo potencijalne uvoznike ekoloških «krševa» i opredelilo ih za «„zelena”» vozila.
Uvoznik fizičko lice (polovnog ili novog vozila) u dosadašnjoj praksi nije imao nikakve obaveze provere saobraznosti sa međunarodnom homologacijom, dok su pravna lica (preduzeća) to bezuslovno dužna da izvrše, štaviše za sve tipove i modele novih vozila koja žele da uvoze. Nadalje, pravna lica - uvoznici korišćenih vozila, nemaju nikakve obaveze garancije, organizovanja mreže ovlašćenih servisa i snabdevanja originalnim rezervnim delovima, kao i neke druge obaveze koje imaju pravna lica - uvoznici novih vozila. Učesnici lanjskog savetovanja u Beogradu »„Uvoz vozila, homologacija i tehnička ispravnost”« upozorili su da sadašnjom praksom država štiti tržište više od novih nego od korišćenih vozila.
Takođe su konstatovali da je neadekvatna politika uvoza polovlnjaka (do potpune liberalizacije do potpune zabrane) uticala da je trenutna prosečna starost voznog parka u republici čak 16,5 godina. To znači da se našim saobraćajnicama kreće mnogo vozila koja su starija od maksimalnog roka u kome su proizvođači dužni da proizvode originalne delove za odlazeće modele (obaveza je, zavisno od zemlje proizvođača 7-10 godina). To je jedan od razloga što se uvoze ili proizvode nehomologovani rezervni delovi, koji često ne zadovoljavaju elementarni kvalitet. Sa tako starim (i loše/neadekvatno održavanim) voznim parkom ozbiljno su dovedeni u pitanje bezbednost saobraćaja, životi i zdravlje naše populacije i zaštita životne sredine. Učesnici ovog skupa su zbog toga predložili da se novim propisima predvidi obaveza svih uvoznika (novih ili korišćenih vozila) da u ovlašćenom tehničkom centru izvrše kontrolu saobraznosti u odnosu na kompletnu (proizvođačku) dokumentaciju za određeni model i tip. Tehnički centar bi obavljao još i kompletnu identifikaciju vozila i kontrolu tehničke ispravnosti. Da bi te odgovorne poslove mogao kvalitetno da obavlja, svaki tehnički centar bi trebalo da poseduje odgovarajuću opremu i adekvatno edukovano osoblje. Uz tesnu saradnju sa zavodom za standardizaciju, time bi se uvelo više reda u uvoz i novih, a posebno korišćenih motornih vozila i time postigle višestruke koristi – od bolje tehničke ispravnost, povećanja bezbednosti, pravne i vlasničke sigurnosti, do veće zaštite životne sredine.

izvor novina "dnevnik"

inace euro 3 motori se ugradjuju jos od 1997. godine.

jos jedna informacija za ljude koji imaju stepen invaliditeta 80% ili veci: njima je dozvoljen uvoz automobila bez carine i poreza,s tim da nemaju pravo otudjenja 3 godine(govori se da ce ovo biti povecano na pet)