Тако изгледа обрнута пословица оних "цивилизованих". Ова тема је и објашњење моје "пароле", коју сам иначе укратко објаснио у потпису. А сада ево и контекста - одломка из дела Пропаст Запада где се говори о "идеалима" позних цивилизација - каква је сад она актуелна западна. Ово капитално дело је написао немачки математичар, филозоф и историчар Освалд Шпенглер

Нација је људство сведено на живи облик. Практични резултат теорија које поправљају свет, по правилу је безоблична, па зато и безисторијска маса. Сви поправљачи света и светски грађани, заступају фелашке идеале, били они тога свесни или не. Њихов успех значи занемаривање нације у оквиру историје, не у корист светског мира, већ у корист других. Светски мир је једнострана одлука. Pax Romana има за касније војничке цареве и германске војничке краљеве само једно практично значење – да се од више десетина милиона безобличног становништва створи објекат воље за моћ и то за мале ратничке скупине. Овај мир коштао је мирољубиве многих жртава, према којима жртве битке код Кане бледе. Вавилонски, кинески, индијски, египатски свет прелазили су из једих освајачких руку у друге и плаћали то својом крвљу. То је био њихов – мир! Када су Монголи 1401. освојили Месопотамију, подигли су победнички споменик од 100.000 лобања багдадског становништва које се није бунило. Свакако, са гашењем нација фелашки свет се духовно уздиже изнад историје, коначно постаје «цивилизован», «вечит». Он се у царству чињеница враћа у природно стање које се колеба између дугог трпљења и пролазних провала беса, а да баш ништа не може да измени без проливања крви, што се никаквим светским миром не може избећи, говоре саме чињенице. Некада су проливали крв за себе, а сада та друге и, понекад, само на увесељавање и забаву тих других – и у томе је сва разлика. Вођа чврсте руке који сакупи десет хиљада пустолова, може да управља свима и чини све што хоће. Претпоставимо да цео свет постане једна једина империја. Тиме би поприште за јуначка дела таквих освајача постало највеће што га можемо замислити.
Lever doodt als sklaav (Боље гроб него роб) – стара је фризијска сељачка пословица. А обрнута пословица – избор је сваке касне цивилизације. И свака таква цивилизација мора да искуси колика је цена таквог избора.
Освалд Шпенглер, Der Untergang des Abendlandes

"Nekada su se robovi barem vukli. Njihova je sporost bila izraz odbijanja da se poistovete sa robovanjem koje im je nametnuto. Rob današnjice prosto leti, ponoseći se svojim lancima".

Bolje grob nego rob, to bih poistovetio sa SAD, unistiti ih i po cenu da ceo svet ode s njima, nego da strada od njih... 

Одлично речено. То се односи на данашње робове либералног капитализма, који се скрива иза парола о слободи. Сада ћу дати свој коментар овог проблема.

Наравно да је боље гроб него роб. Јесте да смрт такође прекида све потенцијале, али жртвовањем се може добити у колективном смислу. А човек јесте колективан - природно је имати децу што је продужавање врсте. Разлози за продужавање живота нису себични.
Дакле, једном смрћу жртвујемо се зато да "наша деца", они којима свет остаје буду слободни. Народ који брани своју слободу увек је у предности над народом који слободу тек треба да стекне. То је зато што је народ бранилац слободе бар сам духовно или морално слободан.

Са друге стране народ који је већ поробљен и поирио се са тим мора прво да се избори за своју душу. Чак и кад је некима дарована слобода, као рецимо црним робовима у Америци, они остају робови у души - наравно да то нема везе са неким наводно урођеним генетским особинама.
Најбољи пример тога имамо у филмовима Ларса фон Трира. Неки то зову "критика америчког друштва", то је тако помодно рећи. Зна се добро шта ја мислим о Америци, али не верујем да је Трир критиковао само ту земљу (узгред, није никад био тамо, он се боји авиона ). У филмовима Догвил и Мандерлај имамо критику људске беде. А беда је оно морално дно. Или што би рекао Достојевски "Сиротиња није грех, али беда јесте". А наш народ зна рећи - ко се роди у беди, у беди и свршава.
Зато будимо слободни, чак и ако то кошта, немојмо пристајати на беду ропства. Пристајање на ту беду не доноси "светски мир", већ управо оне последице које је поменуо Шпенглер.


Оооо јес

Problem je sto vecina ne znaju da su u "lancima' a i oni koji znaju jednostavno ne zele "da kvare dan" po tom pitanju.
Dok oni koji vide su obicno okarakterisani kao "ludi."
Amerika jeste veliki problem, ali ni EU nije nista bolja. Cekaj samo da naprave One World Goverment  i spoje ove blokove. Eto nama jedne vlasti, jedne vojske i jednog centra moci.

shto je prorecheno u Hrishcjanstvu.

i decko lepo reko ali ti moras da izreklamiras malo pobožnosti... marketing majstore!

Има једна супер анегдота, када је Његош био у Риму. Отишао је до цркве где је свети Петар био окован у ланцима. Ти ланци су сада велика реликвија. Регуларно је чекао у реду где сви целивају те ланце. Када је доша на ред, рекао је само "Црногорци не љубе ланце!", и продужио даље


Животни сан сваког фашисте, или "цезара" што би рекао Шпенглер. Али није вино пошто прије бјеше, да останемо при Његошу.
Још 1993. је Зиновјев писао књигу "Запад" са том мрачном перспективом. Једно од последњих његових кратких поглавља се зове "Али".
Али Кина није покорена, ислам је све гласнији. У међувремену видесмо и Русија како се воздиже


Има, има...
Нови завет иначе не ценим много, али Јованово Откровење, или Апокалипса... Е, то је већ нешто.
Господар Прстенова и Нови светски поредак - поређење дела епске фантастике и хришћанског мита о Апокалипси. Есеј о моћи над људима.

Da sam rob...digla bih pobunu. A naravno ta pobuna bi me skupo kostala.

Bila sam sefov rob, jednom i nikad vise.

Нажалост, то је тако чест случај, и о томе се мало прича. Ваљда се подразумева да је то нормално

ne verujem. zar je mogucje da ti smeta sam pomen Hrishcjanstva?!