evo jedan zanimljiv tekst iz vise razloga procitajte ga pa mi recite svoje misljenje

Slavoj Žižek, slovenački filozof

Naša sloboda razotkriva se kao čista laž


Mi uživamo u neograničenoj slobodi izbora, zar ne ? Greška!

Šezdesetih i 70-ih godina mogla se kupiti ''meka'' pornografska razglednica devojke u bikiniju ili haljini; ako biste malo savili razglednicu ili pogledali je iz drugog ugla, odeća bi magično nestajala i videli biste golo telo. Ovo je paralaksa u najčistijem vidu:
Očigledna promena u objektu izazvana je promenom posmatračke pozicije, koja omogućava da ga vidite u drugom svetlu. Možda nam je potrebno pomeranje slično paralaksi da bismo se uhvatili u koštac sa političkim  i ideološkim rebusim današnjice.
 U amiškim zajednicama postoji običaj rumspringa ( od nemčkog herumspringen, skakati unaokolo ) u 17 godini, deci "do tada podvrgnutoj strogoj porodičnoj disciplini" dozvoljav se da izađu i iskuse svet-vožnju kolima, pop-muziku, televiziju, alkohol,drogu,seks.
Nakon nekoliko godina od njih se očekuje da odluče da li će postati člnovi amiške zajednice ili obični građani. Lako je kladiti se da će se za nekoliko godina vratiti u izolovnu zajednicu.Nije ni čudo da 90 % amiške dece tako i postupi.
Ovo je savršena ilustracija teškoća  koje prate ideju “slobodnog izbora”: dok amiški adolescenti formalno gledano imaju izbor, uslovi u kojima se nalaze čine te izbore neslobodnim. Da bi zaista imali slobodu izbora, trebalo bi da budu objektivno informisani o alternativama. Jedini način bio bi da se istrgnu iz amiške zajednice, tj. da se pretvore u Angloamerikance.
Primer pokazuje granice uobičajenog liberalnog odnosa prema muslimankama koje nose veo- one mogu da ga nose ako je to njihov slobodan izbor, a ne izbor nametnut od muževa ili porodica. Međutim kada žena stavi veo kao rezultat slobodnog izbor  "recimo iz verskih razloga" , smisao nošenja menja se: to više nije znak pripadanja muslimanskoj zajednici, već izraz lične osobenosti tih žena. Slično, postoji razlika između kineskog seljaka koji jede kinesku hranu jer je to njegovo selo radilo od pamtiveka i  građana zapadnih megapolisa koji se odlučuju na večeru u kineskom restoranu. Navedeni primeri pokazuju da je izbor uvek metaizbor, izbor između stvrnih izbora: samo žene koje biraju da ne nose veo zaista prave izbor.
Zbog toga, u našim sekularnim  društvima izbora, ljudi koji pridaju velik značaj verskoj pripadnosti bivaju u podređenom položaju: kada im je omogućeno da upražnjavaju običaje, oni se tolerišu kao lični izbor svojstven njima samima; kada uverenja  javno iskažu kao nešto što ih suštinski određuje,bivaju optuženi za ''fundamentalizam''.
To znači da subjekt slobodnog izbora u zapadnom, tolerantnom, multikulturnom smislu može da se pojavi jedino kao rezultat izuzetno nsilnog procesa izmeštanja iz sopstvenog sveta,odsecanja korena.
Nije li ovo način na koji akademska sloboda funkcioniše? Ništa nije poželjnije za pravilnu integraciju u hegemoniju ideološko- političke zajednice od ''radikalne'' prošlosti, u kojoj smo iživeli najluđe snove. Poslednji primeri su današnji američki neokonzervativci, koji su u iznenađujuće velikom broju bili trockisti u mladosti.
Da li su slavni šezdesetosmški protesti u Parizu bili samo kolektivni rumspringa    koji je, dugoročno gledano, doprineo održivosti sistema?
Kao odgovor na poziv da se preduzmu skromne akcije  lokalnog tipa protiv neokonzervativaca, u iskušenju smo da prizovemo provokativnu tezu francuskog filozofa Alena Badjua: Bolje je ne činiti ništa, nego doprinositi proizvodnji akcija formalno, koje treba da učine vidljivim ono što Imperija već prepoznaje kao postojeće.
Bolje je ne činiti ništa nego se upuštati  u izolovane aktivnosti čija je svrha da omoguće da sistem bolje radi. Pretnja nije pasivnost, već pre pseudoaktivnost  zahtev da se bude aktivan da se učestvuje da bi se maskiralo to da se zapravo ništa ne dešava. Ljudi svakodnevno čine napor  da nešto rade –akademski građani učestvuju u besmislenim debatama i sl, ali su prava teškoća u povlačenju, u napuštanju svega toga. Vlast često više voli kritički odnos od tišine-uvlačeći nas u dijalog, ona slama preteću pasivnost.
Ovo nas ponovo dovodi do paralakse: sve što nam treba je mali pomak u perspektivi, kao i poimanje da zasipanje vlasti nemoguće subverzivnim zahtevima ;ekološkim, feminističkim, antirasističkim, antiglobalističkim....; služi samo da bi se mašina moći nadalje održavala.
Ako malo promenimo ugao gledanja, pravna regulativa, koja određuje naše obaveze i garantuje prava, može se videti i kao izraz nemilosrdne moći, koja nama, podanicima, poručuje:Mogu s tobom da činim šta mi je volja.
Kafka je bio genije paralaktičkog pomeranja kada je u pitanju mašinerija pravne moći.On donosi čudan, nevin pogled na strukturu prava i izvodi parlaktičko skretanje koje razotkriva gigantsku mašineriju opscesnog užitka u onome što se prtehodno doimalo kao uzvišena struktura pravnog poretka.
Najbolji primer za strukturu paralakse je laksativ sa ukusom čokolade koji se u SAD reklamira paradoksalno: Imate zatvor ?  Jedite više ovu čokoladu! Drugim rečima, jedite više onog što prouzrokuje  zatvor. Struktura čokoladnog laksativa, proizvoda koji sadrži agens sopstvenog izbacivanja, može se naći u svakom delu današnjeg ideološkog ''predela'' to je ono što čini Dzordza Soroša tako etički neprihvatljivim.
On istovremeno predstvlja najnemilosrdniju eksploataciju u berzanskim  špekulacijama, ali i humanitarne napore protiv katastrofalnih socijalnih posledica laissez-faire kapitalizma.
Sorošova dnevna rutina je sama laž: prvu polovinu radnog vremena provodi u berzanskim špekulacijama, a drugu u humanitarnim aktivnostima; finansirajući kulturne i demokratske aktivnosti u postkomunističkim zemljama; koje bi, u krajnjoj liniji, trebalo da smanje efekte one prve polovine.
Isti Soroš, koji daje milione na projekte koji treba da potpomognu razvoj tolerancije, možda je uništio živote sopstvenim berzanskim špekulacijama, i stvorio uslove za nastanak netolerancije. Uzmite u obzir i dvoličnost Bila Gejtsa: zagriženi biznismen, koji kupuje vlastitu konkurenciju  u želji da ostvari monopol, koristeći sve trikove.. istovremeno je i najveći filantrop u istoriji koji bljuje fraze kao: ''Kakva je vajda od računara ako ljudi nemaju šta da jedu i ako umiru od dizenterije ?''
Podrška siromašnima i humanitrna pomoć nisu više izrazi lične osobenosti, već ključni sastojak globalne političke igre: u savesnoj  uceni gigantskih razmera razvijene zemlje stalno pomažu nerazvijene ; bespovratna pomoć, krediti itd....;, zamagljujući tako saučešće i deo odgovornosti za bednu situaciju u kojoj se te zemlje nalaze.
 Zato, kada smo bombardovani srceparajućim vestima o otpisu dugova ili velikim humanitarnim kampanjama za zasustavljanje epidemije, savijte malo razglednicu i videćete-opsceni pornografski prizor.

Razmislite malo o ovome
Ja se iskreno slazem sa njim a vjerovatno bi to moglo dati odgovore na mnoga pitanja
I nije li nesto slicno ( naravno vezano za ekonomiju) radio i Gandi jednostavno odbijajuci da se suprostavi i pustajuci da propadne iznutra,naravno za ovo je potrebna masovnost

Prica on - kao i vecina nas ovde - o nekom magicnom nedokucivom entitetu zvani "sistem". Sta je to? Meni lici na nepostojeci balon sapunice.

Ali pocetak shvatanja sistema pocinje od svakog od nas - svako od nas je taj sistem i ne samo to - to je jedini deo sistema nad kojim mi mozemo (ako to izaberemo) imamo potpunu kontrolu i potpunu slobodu izbora. Svako od nas ko odluci da preuzme kontrolu nad sobom pocece da menja i taj drugi sistem. Sve dok se to ne desi svako filozofiranje o onom nekom velikom sisyemu je prazna prica i iluzija. Pocev od pitanja "sta sam JA" i pracenju sopstvenih misli reci i akcija - tako dolzi do promene sistema o kome on prica.

Dobro ali samo pokusava da nam pokaze da uopste postoji sistem i da nije onakav za kako se sam predstavlja
Jer da bi krenuo da rijesavas problem prvo moras da ga definises zar ne?

Njjaaaa - greska - to podrazumeva da je "sistem" problem. A ispod toga lezi da smo MI odvojeni deo sistema koji je zrtva istog. Osecamu neku vrstu nezaodovoljstva i kao posledica toga mi se "budimo" okrivljujuci "sistem" za sopstveno nezadovoljstvo.

E pa ovako - problem postoji ali je jedini problem upravo ovakav nacin razmisljanja - drugaciji nacin je :

1. Mi nismo odvojeni od "sistema" niti smo njegove zrtve - mi JESMO sistem kao takav - ovo anulira osecaj izdvojenosti

2. Posledica ovoga je da donosimo svesne odluke i snosimo posledice za nih - ovo anulira efekat zrtve

Kada se ova dva problema anuliraju ne ostaje nista drugo nego aktivno zivljenje naseg zivota. Ako nam nesto u njemu smeta - treba da ga menjamo - ali nikako kroz identitet "zrtve sistema" koji se protiv istog bori, nego prohvatanjem i shvatanjem sopstvenog polozaja i aktivnim delanjem da se taj polozaj izmeni. To je "empowerment" sto bi rekli braca englezi - a ne osecaj zrtve koja svakim danom sve dublje tone u sopstveni bes i depresiju bez mogucnosti da bilo sta promeni.

 naravno da ne treba postupati ovako kako decky preporuchuje  ,nego mnogo brutalnije 

 istina je da judeo-liberalni sistem razara choveka kao bice i da ga svodi na puku kreaturu koja robuje svojim stvarnim i izmishljenim nagonima i shto je najvaznije novcu.

odgovor je borba 

 vodeci unutrashnju borbu protiv judeo-liberalizma ojachacemo za spoljashnju borbu. vodeci spoljashnju borbu protiv judeo-liberalizma ojachacemo za unutrashnju borbu . 

dobro ovdje ti govoris nesto kao u fazonu Frnacuske revolucije
ali te ova recenica demantuje
 Mi nismo odvojeni od "sistema" niti smo njegove zrtve - mi JESMO sistem kao takav - ovo anulira osecaj izdvojenosti
zar nisi izdvojen od sistema

Posledica ovoga je da donosimo svesne odluke i snosimo posledice za nih - ovo anulira efekat zrtve
jesu Nemci platili za svoje greske !
I jeli se mogu pozvati da su njihove odluke bile nesavjesne ?

Ne nisam izdvojen iz sistema - da jesam sistem me kao takav ne bi dodirivao niti pogadjao pa samim tim ne bi imao sta da menjam. Promena dolazi samo ako si deo onoga sta hoces da promenis i ako si ga prihvatio i spoznao u potpunosti. Sve ostalo je borba i agresija koja je od pocetka osudjena na propast jer ce uvek roditi jos vecu borbu i agresiju i samim tim ojacati sistem umesto da ga promene.



Nemci - iz njihove sopstvene perspektive, nisu napravili nikakvu gresku - u datom trenutku su radili najbolje sto su mislili za sebe i svoju drzavu. Samim tim niko ne moze da ih osudjuje za ono sto su cinili. Problem sa njima je u nedovoljnoj svesnosti - koja je kljucna rec u mojoj opasci. Svesnost podrazumeva prihvatanje i razumevanje. Sve dok postoji borba svesnost ne postoji jer se svet gleda iz egocentricnog ugla koji je uvek iluzija i nema nikakve veze sa stvarnoscu.

Kako bez svesnosti mozes da promenis nesto - niti znas sta menjas niti znas u sta ces ga promeniti - to je sulud posao prijatelju moj.

dobro kazes i sve je tacno ali opet se vracamo na pocetak a to je kako uopste dokuciti svesnost kako doznati spoznati ili bilo sta uraditi da znas da je necemu doslo vrijeme da se promjeni
Kako znati  daje nesto dozrjelo ako bi iz iskustva i percepcije koja se temelji na dugotrajnom posmatranju

npr. kako znas da je jabuka zrela ?
kad si prvu putr tako nesto naucio ?
Sta sa tim ?
Moze li se promjeniti , unaprjediti ?
Koja je smisao unaperdjenja ?

ako chekash da dodje vreme ,ono nikad nece doci ...

ljudi stvaraju vreme i vreme stvara ljude ... 

upravu si