Svako biće koje razmišlja prije ili kasnije se upita : " Otkud ja ?"

Mislim , stvarno : Otkud . Iziđeš u ljetnjoj  noći na balkon ( na krevetu hrče Šveđanka ) ,  pogledaš u nebo puno zvijezda  i dođe ti ta misao . Ma pogledaj ovo oko mene . Ma vidi mene . Ma otkud ja i sve ovo skupa ?

3 su opcije kada se to upitaš :

1. Fatalističko prihvatanje .
To ti je tako i jebi ga .

2. Povlačenje u sebe i traženje nekakvog unutarnjeg blaženstva .
Nirvane i slično  . Uglavnom , pasivno mudruješ .

3. Teorija o istočnom grijehu .
Ovaj svijet je onaj pravi ali je uprljan onim što Biblija zove istočni grijeh a Stari Grci su to prikazali kao otvaranje Pandorine kutije . Euridicat sigurno zna više o tom mitu .

Eto , zanima me koja od te tri opcije je prihvatljivija učesnicima foruma a ako neko ima svoju verziju neka je izloži .

To ti je kao kremen u upaljacu!

Tvoj 1. uopste nije fatalisticno prihvatanje nego konstruktivno prihvatanje - broj 2. je normalna posledica broja 1 a broj tri je nepostojeca iluzija i ne znam samo odakle ga izvuce al ajd sad.

Sve u svemu svaki od pristupa podrazumeva sustinu bica odnosno ono "JA" apriori a to vodi u gresku. Umesto pitanja otkud ja - pitaj se sta je JA. Kada pravilno definises sopstveno bice dodcices i do razloga zasto JA

ovo je jedno od onih pitanja na koje se odgovor bolje daje motkom ...  zamisli da te netko raspali po tikvi (josh bolje ako to stvarno uchini  ) . gde si onda ti ? 

Ja=srce+intelekt+tijelo+instikt sve dijeluje jedno na drugo . Srce je pokretač . Najveći motiv je ljubav . Rimska poslovica kaže : ljubav pobjeđuje sve . Od srca sve kreće a ovo ostalo usmjerava i radi . Sve je podjednako važno .

Eto , ukratko to bi bila moja definicija samog sebe .

Mislim da moje mišljenje o samom sebi nije relevantno , zato što mišljenje o nečemu mora da se ravna prema nekim kriterijumima . Koji su to kriterijumi i ko ih postavlja ? Ako ja sam postavljam kriterijume i zatim izričem svoj stav o samom sebi po osnovi tih istih kriterijuma , dolazim u situaciju kadija te tuži , kadija ti sudi . Na taj način , većina ljudi o sebi ima vrlo visoko mišljenje . Npr. znam tipa koji o sebi iskreno misli da je pošten . A ja recimo mislim da je izuzetno nepošten i nelojalan . On je samog sebe upoznao kao poštenog i iskreno je uvjeren da je tako a ja sve to isto mislim , samo sa suprotnim predznakom . I šta sad ? Ko je u pravu ? Ja neću reći da sam ja u pravu . Ne .

A što se tiče teorije o istočnom grehu , to je temelj kršćanstva . Ko je Isus ? Spasitelj . Od čega on spašava ? Od istočnog greha . O čemu piše Biblija ? O tome da te poduči kako da pokušaš se isčupaš iz kaljuge istočnog greha . To je istinsko kršćanstvo.