Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 08:35:06
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Улога Цркве у историји  (Pročitano 1393 puta)
09. Dec 2007, 20:04:49
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.53
mob
SonyEricsson k310i
Прва српска болница је служила само за лечење, што је у то време била реткост и у осталом делу Европе

Српска медицина у средњем веку развијала се под утицајем византијске али и западноевропске медицине. Манастир Хиландар на Светој Гори био је наш први центар за стицање медицинских знања, јер је Свети Сава ту основао прву болницу. Девет година касније и Србија у манастиру Студеници добија своју прву болницу која је служила само за лечење. У то време таква медицинска установа била je реткост у многим деловима Европе. Зорица Јанковић, кустос Историсјког музеја Србије, каже да је у години када славимо осам векова српске медицине прича о Студеничкој болници само једна цртица у непрекинутом низу развоја медицинске науке у нас. Зато ова историчарка свима препоручује да посете Музеј српског лекарског друштва. "Биће то и мелем за избрисани део националног памћења и извор потребне снаге у време када желимо да трајемо као део савременог света", каже Зорица Јанковића која после запажене књиге „Пут у Цариград - Кнез Михаило, предаја градова и одлазак Турака из Србије" завршила јединтсвену студију о сусретима српских влада и султана.

Шта за нашу културу, али и историју медицине, значи јубилеј 800 година од оснивања прве српске болнице?

- Према више историјских извора прва српска болница формирана је 1207. године у манастиру Студеница. То значи да смо још пре осам векова ушли у заједницу европске научне медицине, али и да је та установа само једна од значајних карика у ланцу наших најстаријих цивилизацијских тековина, којом би се данас поносио сваки европски народ. Да подсетим, да је Студеница сврстана у најзначајније светске споменике културе, што је 1986. године и званично верификовано одлуком УНЕСКО-а о њеном упису у Листу светске културне баштине.

Зашто је прва болница у Србији отворена у манастиру Студеница?

- У време када је под старешинством Светог Саве Студеница била политички, културни и духовни центар српске државе, Балкан, па и српске земље погодила је глад и епидемија куге, уз велики помор становништва. Природно је било да се у таквом центру организује и болница. У редовним приликама у њој су се лечили монаси, који су услед дуготрајних и исцрпљујућих постова често побољевали.

Како је болница била организована?

- Прва српска болница је служила само за лечење, што је у то време била реткост и у осталом делу Европе. Тада су се на западу нашег континента углавном организовала прихватилишта за сиромахе и болеснике од неизлечивих хроничних болести, као и свратишта. Потврду да је прва српска болница била искључиво медицинска, а не социјална установа налазимо у одредбама Студеничког типика.

Ко су били лекари и да ли има података каквим медицинским знањем су располагали?

- Из Студеничког типика сазнајемо за постојање работника, чија је дужност била да припрема лекове, и да лечи и негује болеснике. У редовним околностима болница је имала 12 лежаја и једног работника, док се у случају епидемија број лежаја и број работника повећавао. Касније се ова особа називала кологер за болницом (калуђер одређен да се стара о болници), да би се у Биографији Стефана Дечанског појавио и термин строитељ двора (управник болнице), што говори да се тада о болници старало више људи. Медицинско знање наших првих здравствених радника није се разликовало од знања њихових колега на Западу. И једни и други су своје знање стицали учећи од старијих, као што се учи занат. У лечењу су првенствено користили лековите траве, чијом се вишевековном употребом дошло до сазнања о њиховим својствима, односно о болестима које се њима могу лечити и о ранама које се могу зацелити. Као што рече наш познати медијавелиста Милош Благојевић „скуп тих знања и начин њихове примене у лечењу болести обликовао се у оно што данас називамо «народном медицином".

Како се поступало са болесницима?

- Болесници (првенствено монаси) су били поштеђени свакодневног напорног рада, имали су бољу исхрану, а за разлику од осталих манастирских просторија болничка је била грејана у хладније дане. Наравно, за лечење су коришћени медикаменти из домена данашње народне медицине. Ипак, с обзиром на прилике, болесницима је било препоручено стрпљење у лечењу и скромност у прохтевима као што прописује 40. глава Студеничког типика.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.53
mob
SonyEricsson k310i
Срби cy крајем IX века без сумње добили свој први познати Законик. To би био онај liber Sclavorum qui dicitur Methodius, поменут у Краљевству Словена, делу Дукљанина из Бара (написано негде између 1167 и 1173 год). Своје име Законик је свакако носио по словенском просветитељу Методију, a састојао се из Методијевог превода Номоканона Јована Схоластика (из VI века) и из Закона судног. Израђен вероватно за време Методијевот бављења у Доњој Панонији, код кнеза Коцеља и његових Словенаца (869—870, 873—874), Закон судни људем је придружен Номаканону. Претставља извод и прераду Еклоге, „избора закона" византиских који је постао 726 год. за време царева Лава III и Константина V.


На почетку XIII века Сава се постарао да се за потребе српске цркве и српске феудалне државе приреди и преведе Номоканон c тумачењима, за који је канонски део састављен из Синопсиса Стефана Ефеског (из VI века) c допунама и тумачењима Алексија Аристина (из XII века), и из Канонске синтагме c тумачењмма Јована Зонаре (из XII века). Савин Номоканон обухватио је и Прохирон („Закон градски"), зборник византиског грађанског и кривичног права и поступка (израђен између 870 и 879 год.). Како је брачно право код Срба било у делокругу цркве углавиом све до социјалистичких законских прописа, Савин Номоканон је важио до тих времена, непосредно или преко брачних правила која су се на њему оснивала.


Од XVII века Савиним Номоканоном се служимо у русхим штампаним издањима. Од Руса примљен је назив Крмчија, који указује да се Номоканоном крмани брод црквени. Из српске феудалне државе још у XIII веку Савин Номоканон је пренет у Бугарску, a из ње у Русију. Штампан је у Москви 1650 и 1653 год., a затим прештампаван у XVIII и XIX веку. Последње издање је из 1914 год. За прво издање јс нађено да је погрешно, a друго је растурено у 1.200 примерака, па је допрло и код Срба.
Првобитно у Савином Номоканону нису били Закони суднм људем и Еклога. Штампани текст их садржи. Тако је штампана Крмчија обухватила и ранофеудално и феудално српско законодавство. To се није знало кад се стварала нова српска држава, па се Крмчији пришло само као црквеној законској књизи. Из ње се исписало „до 15—20 пунктова". На тај начин је постао први Законик обновљене Србије, и то почетком маја 1804 год., тек што је подигнут Први устанак. Прота Матија Ненадовић је тиме настављао Методијев и Савин законодавни рад. У XIX веку се продужило оно што је започето још у IX веку. И пород вишевековног прекида државности Срби су сачували своју традицију изграђивања и чувања законског поретка.

Ta ce традиција српског народа може констатоватн и у Црној Гори. На крају самосталног феудалног доба, између 1485 и 1490 год., израђен је мали законик од свега седам чланова, Суд Ивана Црнојевића (в. Црнојевићи). Ослања се на законодавство цара Стефана Душана, на његову прераду извршену у Приморју у XV веку. A крајем XVIII и почетком XIX века, кад нова Црна Гора почиње све јасније да се појављује као држава, Петар I саставља Законик „у 33 пункта" (1798 и 1803 год.)

Подунавски законик

Ни Срби у Средњем Подунављу нису изостали са вековног посла писања српских законика. Kao доцније прота Матија Ненадовић, тако су се и они послужнли Крмчијом да би дошли до свога Законика. Назвали су га Судом цара Леона и Константина, као што се у штампаној Крмчији зове Еклога. Законик има 27 чланова. Они у рукопису нису обележени бројевима. Обележавање је извршио А. Соловјев, који је приредио издање Законика и написао правно-историјски коментар у Гласу Српске академије наука 157 (1933) стр. 110—151. У чл. 16 се казује одакле су узети поједини чланови Законика: из Закона судног, из Закона градског (Прохирона) и из Суда цара Лава и Константина (Еклоге). Сви се ти закони налазе у штампаној Крмчији и то иду баш тим редом (сачињавају гл. 46, 48 и 49). Чланови су више или мање прерађени. Језик је замењен народним, a тек је остао по који траг црквенословенског.
Законик Срба у Средњем Подунављу дописан је касније другом руком иза раваничког преписа тзв. Јустинијановог закона и Законика цара Стефана Душана, који је постао око средине XVII зека. Рукопис је 1686/87 год. био у манастиру Раваници. Подунавски законик је из времена после Сеобе, кад су српски ратници били на Дунаву и кад је имало смисла уносити чл. 7, којим се одређује смртна казна за онога који Турке учи да праве лађе. Вероватно је писан у доба између 1690 и 1697 год., док су Раваничани били у Сент-Андреји. „И придохом в некоје место више Будима зовомо Сент-Андрија", — каже даскал Стефан Раванички (према шишатовачком тексту). „Тамо всели се патријарх. Тамо же и ми житељи монастира Раванице в том месте саградихом хиже (колибе) и церков воздвигохом от древа близ брега (обале) дунавског и ту положихом мошти св. Лазара" (кнеза). Патријарх Арсеније III Црнојевић је тада над Србима имао у извесној мери и световну власт. 7 јуна 1692 год. у Сент-Андреји је потврдио неког Живка за капетана тителског, a 4 јануара 1694 год. из Баје је писао Суботичанима да „лепо почитују и слушају" новога капетана „хаџи кир Радована зовомог Хајваза".


Можда је Подунавски законик само пројект, који никада није ступио на снагу. И у том би случају био још једно сведочанство o вечитој тежњи Срба да законима уреде своје односе.
У рукопису је испред Подунавског законика једна страна празна, a има празних страна и иза њега. Затим долази „Прилевак нз трпезах", молитва c поменима српских светаца, међу којима је и ,,млади царевић Урош в Неродимљи". Урошеве мошти су пренете у фрушко-горски манастир Јазак 1705 год., што значи да је молитва постала раније. Изгледа да је написана 1686/87 год. Из тога би времена била и многолетствија, која се нижу иза молитава (доноси их П. Сирку, Летопис МС 195, 1898, стр. 104—106). Помиње се и митрополит београдски и сремски Симеон (први пут се јавља у изворима 1682; год. 1690 оставио своју епархију и отишао у манастир Савину, у Боку Которску). Рука која је пнсала молитву и многолетствија различита је од прве руке (од које је тзв. Јустинијанов закон и Законик цара Стефана Душана) и друге руке (која је унела Подунавски законик). У рукопису су констатоване још три руке, тако да их укупно има шест.


Рукопис је набавио Павле Шафарик пред крај свога бављења у Новом Саду (1831). Сад је у његовој збирци рукописа у Народном музеју у Прагу.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 08:35:06
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.068 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.