e ljudi treba mi boigrafija gore navedenog patrijarha hitno.....unapred hvala 

bio je dobar madafakar

Pa imaš na vikipediji neku kratku biografiju Arsenijevu. Zavisi za šta ti treba, pogledaj na projektu Rastko.

Арсеније III Црнојевић

Арсеније III Црнојевић (око 1633, Бајице, Цетиње, Црна Гора — 27. октобар 1706, Беч), пећки патријарх 1674—1690, архиепископ и патријарх аустријских Срба 1690—1706.

Као патријарх путовао је 1683 у Јерусалим. За вријеме аустријско-турскoг рата 1683 до 1699 продрла је аустријска војска у јужне српске крајеве, те је Црнојевић, у октобру 1689, непосредно пред долазак Аустријанаца, морао да се клони испред турског огорчења из Пећи у Никшић и одатле на Цетиње, али га аустријски командант Пиколомини (Piccolomini), освојивши Приштину, Скопље, Призрен и Пећ, позове крајем октобра, да се врати у Пећ и да се са својим сународницима ангажује за борбу против Турака. Црнојевић послуша Пиколоминија и дође у Пећ, а потом у Призрен, гдје се састане са њим. Пристајање Црнојевића уз Аустријанце појачало је ревност Срба, који су и дотле помагали хришћанску војну акцију. Послије Пиколоминијеве смрти (9/11 1689, од куге), обрне се ратна срећа у корист Турака (почетком 1690), те се аустријска војска повуче на лијеву обалу Дунава и Саве. С војском се доселио у Угарску и Црнојевић, а с њиме и многе српске породице, које су се бојале освете Турака ради помагања хришћана у борби против Турске. У Угарској је цар Леополд признао Црнојевића за старијешину свих православних Срба, који су се налазили у његовој држави. Пуних 11 година није Црнојевић имао у Угарској сталног сједишта, него је становао у Сентандреји, Ковину, Сиригу, Хопову, Сечују, Футогу и Пакрацу, уређујући српску цркву. 8/10 1701 наложио му је цар, да мора становати у Сентандреји.

Црнојевић је спровео реорганизацију православне цркве у Угарској, Хрватској и Славонији, која је као саставни дио пећке патријаршије била организована у тим крајевима и за вријеме Турака, оснивао је нове епископије, постављао је епископе и сређивао у српској цркви каотичко стање, ратом проузроковано, долазећи често у сукоб с католичким клером, који је ометао његов рад и пропагирао унију. У вријеме Ракоцијева устанка (1703— 1711) Црнојевић је са Србима устрајао уз цара и послао је у Беч проглас, од 9/8 1704, којим је Ракоци позвао Србе, да му се придруже. Вјерност и услуге Црнојевића и његових Срба наградио је цар, поклањајући патријарху спахилуке Сирач и Даљ (у замјену за Сечуј) и дајући Србима нове патенте и привилегије, који су већим дијелом остали на папиру. Црнојевић је умро у Бечу, одакле је пренесен у Сријем и сахрањен у манастиру Крушедолу.

Izvor: Wikipedia