Maketarstvo je danas dosta rašireno u svetu. Naravno, to je dosta širok pojam, jer makete su kako one za potrebe arhitekture a tako i lažne mete za gađanje u ratu. Dakle ovde ćemo se baviti plasticnim maketama. Kako ja lično isključivo radim makete aviona samim tim će i one biti predstavlčjene ali naravno da je na vama koji ovo čitate da samo temu dopunite i obogatite.

Samo maketarstvo je dosta staro. U egipatskim grobnicama su nadjene makete vojnika koje veoma verno predtavljaju tadasnje ratnike u njihovoj punoj opremi. Makete su takodje i obojene i urađene u vrhunskom umeću koje su tadašnji majstori imali. Ipak za razliku od današnjih maketa, one su tada imali religijski, obredni i duhovni značaj, koji danas nemaju.

Na gornjem primeru već imamo i odgovor na pitanje šta je maketa- verni i umanjeni primerak nečeg stvarnog. Sama reč je francuskog porekla i oni to zovu maquete. Naravno ima primera kroz celu kasniju ljudsku istoriju o težnji i izradi vernih i umanjenih primeraka stvari i osoba iz stvarnog sveta. Kasni srednji vek je bio poznat po olovnim vojnicima, obojenim da predstavljaju prave vojnike iz tog vremena a naravno bilo je i drugih stvari kao npr. Modela brodova ili topova.

Sve je to ipak bilo prisutno i to u mnogo manjem obimu. Modele za svoju piramidu je mogao da dobije samo faraon, u srednjem veku je model broda moga da dobije svaki prosecno bogat vlastelin dok je vec na začetku savremenog doba, svaki bogati trgovac, bankar ili sl. Mogao svoje dete da časti zbirkom olovnih vojnika. Ali vreme i industrijskli razvoj nosi svoje.

Između dva svtetska rata modeli se rade mnogo više. U najvećem delu slučajeva to su bile vojne narudžbine za potrebe upoznavanja sa protivničkom ratnom tehnikom. Za izradu je korišteno drvo ili metal i to kalaj ili olovo a redje i aluminijum. Tada je bio poznat jedan proizvođač maketa za široke narodne mase i to Dinki Tojs iz Engleske. Oni su proizvodili makete od kalaja i poznati su im bili predratni proizvodi Blenhejl i Hariken. Ali drugi svetski rat menja sve iz korena. Tridesetog januara 1942. americki savezni biro aza obrazovanje traži saradnju u nacrtu izrade maketa aviona. Nacrt je predstavljen širom SAD sa ciljem da se nabavi 500 hiljada maketa. Naravno u to je išla i zvanična podrška u tehničkoj dokumentaciji i samo tri meseca kasnije časopis Lajf na naslovnoj strani objavljuje sliku klinca koje od drveta delje modela P-39 Erakobre. U članku su napisali da taj dečak koji je u svojoj radnoj sobi izdeljao P-40 i PBY, mozda jednog dana i počne stvarno da leti na njima. Ni nemci nisu sedeli skrstenih ruku tako da su i oni za potrebe svoje vojske radili makete ali ne ovako široko kao u SAD. Poznato je da su radili avione protivnika kao na primer Jak-3.

Pre rata je postojao i časopis Model Airplane Njuvs ali one je u načelu davao sva moguća uputsva za rad maketa od drveta, papira ili čega već. Ali verovatno da je prvi model nalik na današnje upravo tamo i bio objavljen u jednom prodajnom oglasu iz 1930. To su zvali solid kits ili čvrste makete jer su rađeni celi od drveta i to je bila balza. Već 1934 časopis Model Aircraft Engineer daje oglas za proizvođača tih čvrstih maketa a cena im je bila 15 centi. Postojale su dve razmere, 1-4 i 1-6. To je odnos gde jednom inču na maketi odgovara četiri ili šest stopa na pravom avionu. Tako su nastale razmere. Kako je zbog rata balza postala strateški materijal, materijal za gradnju je postala borovina.

Nakon rata je shvaćeno da je to novo polje za profit i već 1947 na tržište izlazi proizvođač DMP i njihova maketa P-47. Ona je imala već dosta delova predhodno mašinski obradjenih i prilično je olakšavala rad maketaru.

Ali elem- od 1950 godine počinju da se pojavljuju proizvođači plastičnih maketa. U široku upotrebi se stavlja polistirol, glavni materijal za makete do dana današnjeg. To su bili britanski proizvođači Frog, Kitmaster i Erfiks. Prva dvojica su davno nestali ali Erfiks se još uvek dobro drži.  Početkom šezdesetih iz SAD stižu Revel, AMT i Monogram a iz francuske Heler. Ne treba zaboraviti da je čuveni japanski proizvođač Hasegava počeo sa radom još 1944!!! Raymere koju su tada korištene su bile pravi haos. Sećam se dan danas kataloga Revela iz 1970 i makete Krusejdera u razmeri 1/68 a držao sam i u ruci maketu B-29 u razmeri 1/104.8 !!! Sve se to vremenom sredilo tako da su danas najraširenije razmere 1/24, 1/32, 1/48, 1/72, 1/100 i 1/144.

Ovo je bio prvi deo. Nastaviću sa pisanjem. Ovo sve pišem iz glave pa ne zamerite ako nešto i pogrešim. Takođe bih napomenuo da je ovo autorski rad pa ga nemojte prenositi na druge sajtove bez odobrenja administratora ovog sajta.

Srećko Bradić

samo tako nastavi..

@ Pilot svaka cast za ideju za clanak,Evo par skenova na koje sam natrcao iz nekog nemackog casopisa (pred ili pocetkom WW2).
Pitanjce: jel su prvo radjene makete bile od polistirol da bi se kasnije preslo na Polistiren koji se danas uglavnom koristi?
  

Svaka cast sto se setio covek! 
Samo cepaj!

Samuraj- isti materijal samo ga drugacije zovu. Na zapadu je jednostavno stiren ili stirol.

Hvala na podrsci- spremam sledeci nastavak... imacemo dosta toga ovde 

U nastavku bih dao malo više o materijalima koje se danas koriste za makete i u kom obliku i na koji način se koriste.

Postoje vise materijala koji se danas koriste za te potrebe i to su polistirol, poliuretanksa smola, kalaj, mesing i nikl. Svaki od tih materijala ima svoje osobine i one i uslovljavaju nacin na koji ce maketa biti uradjena. Polistirol je najrašireniji materijal. Glavna osobine mu je niska cena materijala međutim sa druge strane jako je skupa oprema za izradu maketa od tog materijala. Lako se seče i oblikuje, dobro se brusi i boji. Poliuretanska smola služi najviše za izradu malih delova kao i delova za nadogradnju makete kao sto su unutrasnjost ili zamena delova koji su losijeg oblika. U pitanju je dvokomponentna materija i otvrdnjavanje se dešava hemijskom reakcijom dve komponente. Dosta se koristi i u kuđnoj radinosti ali je skuplji materijal dok je medjutim tehnologija za proizvodnju znatno jeftinija. Kalaj se iskljušivo koristi za sitne delove na maketi a najpoznatiji proizvođač je Aeroklab iz Engleske. Materijal je jeftin a izrada se radi u posebnim kalupovima kružnog oblika centrifugalnim postupkom livenja. Materijal jednostavan za obradu ali zahteva malo iskustvo i posebne lepkove, kao i poliuretan. Mesing in nikl se ikljucivo koriste za izradu sitnih delova na maketu a retke su cele makete urađene tim postupkom. Osnovni materijal su listovi tog metala debljine oko 0.25 mm a postupak izrade delova je fotonagrizanje.

Malo više o nekim najzastupljernijim vrstama maketa po nacinu izrade.

1.   makete od brizgane plastike- materijal je polistirol u granulama koji se topi i ubrizgava u kalupe pri pritisku od oko 150 bara. Ima dve vrste, bojene i prozirne. Prozirni se koristi za kabine i recimo farove dok najveci deo makete je od neprozirne plastike. Delovi dolaze na plasticnom stablu na kome su svi oni vezani pomocu malih ispusta. U sredini je otvor za ubrizgavanje plastike dok se takođe može videti i veći broj cilindričnih ispusta, sto predstavlja mesta izbacivača, deo na kalupu koji ohlađen odlivak izbacuje iz kalupa. Delovi su uravnoteženo raspoređeni da bi plastika ravnomerno ispunilo šupljinu kalupa. Ove makete se prave u velikim tiražima.

2.   makete od vakumski oblikovanje plastike- koristi se isto polistirol ali ne ugranulama vec u tablama. Postupak izrade je taj da se list plastike zagreje a onda brzo stavi preko kalupa i pritisne. Iz kalupa se vakum pumpom izvuče vazduh i u tu šupljinu, usred nastalog vakuma ulazi plastika i poponjava i poprima oblik šupljine. Naravno taj oblik je oblik aviona ili čega već. Makete urađene tim postupkom sadrže obično samo krupne delove dok su sitni uradjeni od metala centrifugalnim livenjem ili od poliuretankse smole livenjem. Mala je cena razvoja ovakvih maketa i mali su tiraži a samim tim i makete su skupe.

3.   poliuretanske makete- urađene od poliuretanske smole koja se sipa u kalupe. Kalupi su od dvokomponentnog silikona ili poliuretana. U zadnje vreme se rade postupkom 3D štampanja tako da je tacnost i detaljnost delova neverovatna. Na žalost nisu za svakog jer su složenije za rad kao i vakumske makete i skuplje za rad.

Mala napomena- prvi koji je u načoj zemlji počeo da radi je bio Čedomir Drača a on je i mene naučio zanatu. Prvu maketu od smole sam uradio još davne 1988. Na žalost dao sam par primeraka jednom tipu koji je s obzirom na činjenicu da nisam poznat, uradio maketu i predstavisvi kao svoju dobio nagradu na jednom našem takmičenju. Inače maketa je bila IK-3 u 1/72 i imala je čak i nišan uradjen.

Fotografije:

01.   maketa Starfajtera urađena tehnikom brizgane plastike
02.   delovi od livenog metala za maketu Spad XII
03.   brizgani odlivak od prozirne plastike, kabina Starfajtera
04.   Fokker T.VIII urađen vakumskim postupkom
05.   Fajerbrand, delovi urađeni od poliuretanske smole
06.   delovi od metala urađeni fotonagrizanjem

Srećko Bradić

Prvi korak u radu na maketi spada skidanje delova sa stabla na kome su izliveni. Za te potrebe služe raznorazni pribori za sečenje. Naravno skidannje delova ne spada u jedini posao za koji nam treba nešto za sečenje. Ima tu dosta pokracivanja, obaranja ivica, sečenja nalepnica a za šta je potrebno više različitih alata.

Noževi- mi ih inače zovemo skalperi. Ima ih gomila vrsta i tipova. Služe od grubih radova pa sve do finih i posebnih. U grube radove spadaju skidanje delova sa ramova, sečenje delova, odvajanje celih delova makete radi prerade. Fini radovi su vec doterivanje ivica spojeva delova, obrada spojeva nakon zavrsenog lepljenja kao i razne tacna sečenja.

Makazice- u načelu se koriste za sečenje nalepnica za označavanje a vrlo retko, bar ja ne, za sečenje same plastike.

Kljesta- misli se na kljesta za sečenje i isključiva im je namena odvajanje delova od stabla ali i sečenje metalnih delova jer je nožić ipak slab za te stvari. Mogu se koristiti obična klješta iz ženskog kompleta za nokte a u tom smislu su najbolja ona za sečenje delova u elektronici.

Sekač- kod nas ga baš nešto i nema a na zapadu se zove choper. Namena mu je da delove plastike, obično su to profili od plastike, da ih seče pod tačnim uglom i dužinom. U načelu ga koriste oni što rade samogradnju ili nadogradju siromašnije unutrašnjosti makete.

Rezač za vakumske delove- isključiva namena ovog noža je da odvaja delove od vakumske plastike. Opet to je pribor za naprednije maketare.

Testera- nezamenljiva naprava za rezanje i skraćivanje dugih delova. Ima ih raznih finoca zuba.

Srećko Bradić

To, Pilote

Jedna od bitnih stavki u radu je i sigurnost i udobnost u radu. Naravno to je moguće samo ako maketu odnosno delove koje radimo imamo u sigurnom polozaju. Time sebi olakšavamo rad a i osiguravamo tačnost radova. U ovom nastavku priče o maketarstvu baviću se držanjem maketa.

01.   Kutije za vođenje- na zapadu se zovu još i mitre box a u načelu su namenjenje za pravilno vođenje testere prilikom sečenja. Naravno ne samo što vodi testeru da seče u dobrom pravcu i uglu ona i drži deo uz zid i čvrsom položaju. Naravno da u radu mi jednom rukom sečemo dok drugom pridžavamo deo koji se seče. Ređe se ova naprava može koristiti i za dobijanje delova pod međusobno pravim uglom.
02.   Štipaljke- ne mislim baš na štipaljke za prostiranje veša ali naravno da se i one itekako mogu koristiti. Gotovo isključiva im je primena da drže delove prilikom lepljenja i da osiguraju njihovo čvrsto prijanjanje međusobno tokom sušenja lepka. Isto se mogu i koristiti za držanje manjih delova prilikom bojenja.
03.   Stege- ima ih dve vrste, slobodne i stone. Ove stone se malo više primenjuju i najviše kod držanja delova tokom brušenja, bušenja i tih grubljih površinskih obrada. Slobodne stege se manje koriste ali činjenica je da drže na većoj udalčjenosti i veći im je radni zahvat nego kod recimo štipaljku što može u nekim slučajevima baš da bude ključno. Posebna vrsta stegi je ona gde se na postolju postave na pokretnim nosačima štipaljke i to je jedna od najvažnijih pribora u radu maketara.
04.   Lepljive trake- bez njih bio maketarskji život bio pust. Najsvestraniji deo maketarske opreme. Ne samo da može sve da drži već je i nežamenjiva prilikom zaštite prilikom bojenja makete. Ja lično koristim zaštitnu traku za automobile i to 3M i Body.

Naravno da je ovde dat neki moj izbor i da maketar vremenom sam uvidi sta je za njega najbolje i tako se i prilagodi i opremi.

Srećko Bradić

evo samo da ocenim temu......