Lav IV Hazar (rođ. 25. januara 750. - umro 8. septembra 780. godine) bio je vizantijski car od 775. do svoje smrti 780. godine. Bio je poslednji ikonoborački car iz Isavrijanske (Sirijske) dinastije i nakon njegove smrti carica udovica Irina je obnovila kult ikona. Time je, kako se vremenom pokazalo, završen prvi period ikonoborstva.

Poreklo

Lav IV bio je prvi vizantijski car koji je bio sin jedne strane princeze Čiček, ćerke hazarskog kagana, koja je u Vizantiji prekrštena u Irinu. Zbog porekla svoje majke, Lav IV je ostao upamćen po nadimku Hazar. Rođen je u Carigradu 25. januara 750. godine kao prvi vizantijski princ koji je rođen u Porfirnoj sobi, ali je njegova majka izgleda umrla na porođaju. Konstantin se ženio još dva puta, drugi put izvesnom Marijom, treći put Evdokijom koja mu je rodila još pet sinova i jednu ćerku. Ipak, Lav IV je još 751. krunisan kao očev savladar, ali je 769. Konstantin V krunisao Evdokijine sinove Nićifora i Hristifora za cezare, dok su preostala tri sina poneli titule nobilisima.

Brak sa Irinom

Za Konstantinova života, Lavovo nasleđe nije dovođeno u pitanje. U oktobru 769. godine u Carigrad je iz Atine stigla nevesta za Lava IV, Irina, izdanak aristokratske porodice Sarandapeh. Ovim brakom Konstantin V Kopronim je želeo da ojača veze svoje dinastije sa ikonofilskom temom Helada. Irina je pre polaska potpisala izjavu podrške zvaničnoj politici ikonoborstva, a po dolasku u prestonicu je verena sa Lavom već prilikom prvog susreta. Posle šest sedica, Lav i njegova atinska nevesta su se venčali, a mladoženja je zatim, uz pomoć oca, teatralno krunisao Irinu kao caricu (βασιλισσα). Već 14. januara 771. Irina je Lavu IV rodila naslednika, budućeg Konstantina VI, koji je takođe bio porfirogenit odnosno rođen u Porfirnoj sobi. Rođenje Konstantina bilo je propraćeno tradicionalnim aklamacijama i zdravicama od strane senatora i građana Carigrada, kao i organizacijom trka konjskih četvoroprega na prestoničkom Hipodromu.

Borba za nasleđe prestola

Car Konstantin V Kopronim je umro u avgustu 775. godine tokom pohoda protiv Bugara, a Lav IV je aklamacijom potvrđen kao novi car. U proleće 776. u Carigradu su se okupili zapovednici tema (stratezi) kako bi tradicionalno učestvovali u proslavi Uskrsa. Već na Lazarevu subotu stratezi su počeli da vode okupljanja na kojima je carigradska svetina skandirala Lavu IV i njegovom sinu Konstantinu VI kao jedinim carevima. Na Veliki petak car je u sabornoj crkvi Presvete Mudrosti okupio predstavnike vojske, senata i naroda i zatražio da polože zakletvu da će kao vladare prihvatiti jedino njega i njegovog malog sina. U obredu su na Veliku subotu uzeli učešća i Lavova polubraća, sinovi Konstantina V i Evdokije, čime je i druga grana dinastije pokazala bar prividno odobravanje. Najzad, na Uskrs, 14. aprila 776. godine patrijarh i Lav su u carskoj loži na Hipodromu krunisali petogodišnjeg Konstantina za očevog savladara. Krunisanje Konstantina je završeno uskršnjom litijom koja je završena u crkvi Presvete Mudrosti.

Krunisanje malog Konstantina ipak nije izvedeno u potpunoj saglasnosti sa Evdokijinom sinovima. Pošto su pod pritiskom javnosti morali da polože zakletvu, petorica braće su u maju 776, svega četiri nedelje posle Uskrsa, počeli da pripremaju protivudar. Najstariji među Evdokijinim sinovima, cezar Nićifor, izveden je pred porotu velikodostojnika i optužen za učešće u zaveri. Lav IV je lišio svoju polubraću dotadašnjih titula i počasti, ali se pokazao milostivim pošto ih je kaznio samo progonstvom u Herson na Krimu. Kako nisu bili kažnjeni oslepljivanjem ili sakaćenjem, kao što je bilo uobičajno, nićifor i njegova braća su i nakon Lavove smrti imali centralnu ulogu u otporu njegovom sinu.

Izvor: Krstarica