ovo je tekst sa mog sajta copy paste,da se neko ne buni ako nadje

Slovenska mitologija je velikim delom zaboravljena,pošto su naši vladari (pred Nemanjićki i Nemanjićki period) palili sve što ima veze sa starom religijom. Ipak ostalo je mnogo ostataka, čak i u crkvenim obredima.

     U početku Onaj koji je iznad nas stvorio je Zlatno jaje i u njemu zarobio Rod-a. Rod je iz sebe stvorio Ladu-odnosno ljubav i iskoristio je da bi uništio svoj zatvor i stvorio univerzum (veliki prasak?). Reč ,,priroda'' predstavlja ono što je pri Rodu. Znači on je lepo tako stvori svet, razdvojio Jav-naš materijalni svet od Nava, odnosno nevidljivog sveta, duhovnog i spiritualnog u koji nije mogao svako da uđe.Takođe je razdvojio Prav od Kriva, odnosno dobro od zla. Imao je 4 sina - Peruna - bog groma i zastitnik ratnika, Svaroga - Kralj raja, Triglava i Svetovida - boga pravednosti. Bitni bogovi su još Belobog i Crnobog. U to vreme zemlja je bila prekrivena vodom. Belobog i Crnobog su poslali zlatnu patku da donese sa dna okeana zemlju, pa su bacili čari da se ta zemlja širi, i tako je nastalo tlo.Crnobog je hteo da baci u more i udavi Beloboga, ali se tlo prebrzo širilo tako da nije uspeo. Ovaj ga je video i naljutio se, a zbog uvrede Crnobog nije hteo da mu kaže kako da zaustavi širenje vode.Belobog salje pčele da ga uhode, a ima i dobar odnos sa ljudima. Kada je Belobog zaustavio tlo,Crnobog je bacio čini da će ljudi morati da jedu izmet pčela,ali da bi ih Belobog spasio pretvorio je pčeliji izmet u med. Zanimljiva je jos priča o prvoj kravi koju su bogovi dali ljudima po imenu Zemun. Ona se najela trave pa je dala mleko koje se vaznelo na nebesa i pretvorilo u zvezde. Tako je nastao mlečni put. Kad smo vec kod toga pojam kumstva je takođe Slovenskog porekla. Kum je predstavljao spiritualnog učitelja za čoveka kome je kum. Čak je i posle smrti trebao da vodi dušu preminulog. Odatle i naziv Kumova slama. To je bila slama koju je kum stavljao ispod tela da bi duši bilo mekše dok putuje u Svargu-raj. Zanimljiva je analogija sa istokom da su Sloveni imali pojam Razbude koji je slican sa Budom, odnosno čovekom koji je na višem stepenu umnosti i spiritualnog razvića,koji može da uđe u Nav. Hramovi su izgledali poput Stonhedža. Žrtvovalo se žito i surutka, koje je bilo piće bogova.
Što se tiče pokrštavanja, ono je išlo veoma teško. Do danas su mnogi praznici očuvani. Slave su paganske svetkovine bogova, samo što je crkva umesto imena bogova nametnula imena svetaca.Tako je Sveti Ilija praznik posvećen Perunu, sveti Vasilije-Velesu(zastitniku pastira i vukova).Velesove osbine su takođe u liku Svetog Save. Liturgija za kišu i slicni obredi su takođe ukradene od Slovena...

Vesna:
Vesna je naime prolećna dobrota i blagost, poštovanje i sloga sreća i ljubav. Naime u proleće se ponovo uspostavlja zdravlje kako uma tako i telesno zdravlje, koje je narušila boginja zime Morena. Vesna je naročito obožavana kod Severnih slovena, ali njeno ime je vrlo često kod devojaka pravoslavnih Slovena tako da je očigledno da je i ovde bila obožavana, jedino što nemamo bas mnogo podataka o tome, posto su naši vladari sve to popalili. Vesna ima osobinu koja je česta kod žena, a to je suparništvo sa drugim ženama-odnosno sa Morenom. Vesna ima veličanstveni oblik. Daje krošnjama lisće, sve se zeleni, sve cveta...Ona je predstavljana kao žena koja je bila obučena samo u travu, pupoljke i cvetove. Ona je takođe boginja parfema, odnosno opojnih mirisa. Zbog svih tih osbina u borbi izmedju Vesne i Morene Sloveni su se opredeljivali za Vesnu, i sklapali sa njom savez. Poznat je običaj kada su sloveni iznosili lutku Morene i spaljivali ih, pa prizivali Vesnu. U obredu su učestvovale i dodole (pevačice) koje su bile obučene kao i Vesna u lisce, granje i cveće. Svi su se mazali nekim mirisima. Vesna kao i svaka prava dama je imala dva svoja zaštitnika: Boga Gerovita - viteza ratnika koji je nad njom bdio i Striboga - boga vetra koju ju je na krilima lakog povetarca donosio svakog proleća. Vesna je usklađivala u proleće narušen rad srca i razuma, čineći ljude dobrim i blagim, pa su oni mogli da neguju poštovanje i slogu.
PRAZNICI U ČAST VESNE: U čast Vesne su se na proleće odvijali razni praznici. Sa novosklopljenim bračnim parovima, slavlje kad su se pravili kolači od meda sa poetičnim nazivom - Medenjaci. Taj praznik se odrzao u hrišćanstvu, zadržao ime-to su Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mucenika, 23. marta,  kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere. Njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti. U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec (vrač) svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list. U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvonćići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime - Vrbica. U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Pošto su svi Vesnini obredi bili posveceni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na Blagovesti (7. april) Arahandel, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću
- novom životu.
Baba Jaga
U slovenskoj mitologiji baba čarobnica koja živi u šumi, u sobi postavljenoj na kokošije noge. Oko njenog staništa je ograda od ljudskih kostiju i lobanja. Umesto brave postavljene su vilice oštrih zuba, umesto reze koristi se ljudskom nogom, a kao ključ služi ljudska ruka. Baba Jaga grabi junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu. Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju.
Banik
U istočnoslovenskoj mitologiji duh koji boravi u prostorijama namenjenim kupanju. Verovalo se da posle svake tri grupe kupača i sam Banik pristupa kupanju i da ga u tome niko ne sme uznemiravati. Zbog toga su kupači uvek ostavljali malo vode Baniku. Mogao je kupačima da predskaže budućnost. Često su ga posećivali demoni šuma i đavoli.
Domovoj
U mitologiji Istočnih Slovena kućni duh, često nazivan ded ili gospodar kuće. Zamišljan je u ljudskom liku, najčešće kao omalen dlakavi starac, katkad s rogovima i repom. Mogao je da se preobražava u različite životinje, pre svega u mačku, psa i kravu, a ređe u zmiju i žabu. Najčešće boravi u kući, u uglu iza peći, na tavanu ili u dvorištu. Brine se o blagodeti kuće, posebno o stoci, zbog čega je povezan sa bogom Velesom. Njegova supruga, koja se zove Domovika, boravi u podrumu. Glas Domovoja se u kući često čuje, ali je opasno da ga ukućani vide. Raznim znacima nagoveštava nedaće ili smrt.
Kikimora
U istočnoslovenskoj mitologiji zao kućni duh zamišljan u liku malene žene. Stara se o domaćim životinjama, prvenstveno o živini. Verovalo se da vrednim domaćicama pomaže u poslu, dok lenjivim zagorčava život na različite načine. Neprijateljski je raspoložena prema muškarcima, a noću često uznemirava i decu.
Mora, Mara, Maruha
U slovenskoj mitologiji zli duh koji luta noću, sedi na grudima zaspalih i siše im krv. To može biti sen umrlog ili duša živog, koja u vidu leptira ili neke druge životinje napušta telo da bi mučila ljude. Verovalo se da postaje od ženskog deteta rođenog u krvavoj košuljici ili od devojke koja se povezala s đavolom. Pojavljuje se i u vidu različitih predmeta, na primer dlake i slamke, a može se provući kroz ključaonicu.
Poludnica
U slovenskoj mitologiji poljski duh zamišljen kao lepa visoka devojka, obučena u bele haljine. Pojavljuje se redovno leti u vreme žetve. Tad hoda po poljima i kad u podne naiđe na čoveka ili ženu u poslu, hvata ih za kosu i obara na zemlju bez milosti.
Rusalke
U mitologiji Istočnih Slovena demonska bića zamišljana u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noćima mladog Meseca igraju na proplancima, ovenčane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. Često mame prolaznike, zadaju im različite zagonetke ili ih ubijaju glasnim smehom. To su, u stvari, duše umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica ili onih koje su umrle nasilnom smrću. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drveće. Opasno je da se te nedelje bilo ko kupa u reci ili jezeru, jer ga rusalke mogu odvući u dubinu. Razni običaji pokazuju da su rusalke tesno povezane sa vodom i rastinjem, ali i sa svetom mrtvih.
Vile
U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.
Mogu se preobražavati u različite životinje, prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. Često jašu na konju ili jelenu, odlaze u lov, a još češće igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomažu i savetima i delima, a katkad su njihove posestrime. Naklonjene su i devojkama, koje od njih mnogu izmoliti lepotu ili zaštitu. Vile osobito vešto vidaju rane zadobijene u bojevima, i to različitim biljem. Raspolažu i sposobnošću proricanja.
Vile teško praštaju uvrede i svojim strelama ili pogledom usmrćuju one koji ih povrede. Potčinjavaju se samo onima kojima pođe za rukom da im otmu odeću, a ako im neko oduzme krila, preobražavaju se u obične žene.
Mogu imati kozje, konjske ili magareće noge
Vođanoj
U slovenskoj mitologiji zao vodeni duh, koji živi u jezerima, barama i virovitim rekama, i to najčešće pokraj vodenica. Pojavljuje se u različitim vidovima: kao čovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, kao starac zelene kose i brade ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a svečeri izlazi i napada kupače koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. Neprijateljski je raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlači u vodu da bi ih oženio svojim kćerima ili da bi ih učinio svojim slugama. Često oštećuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodeničari i ribari prinose mu različite žrtve - petla, kokošku ili ovcu. Žrtvovan mu je i uhranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata bacan u vodu
Vampir
Vampir je najznačajnije stvorenje koje smo podelili svetu. Kod slovena vampiri su nastajali ili ujedom drugih vampira, ili ako preko nečijeg groba pređe mačka. Pravednici nisu mogli da postanu vampiri. Sloveni su zamišljali vampire kao ljude bez kostiju, ispunjene nekom tečnošću koja mora da se regeneriše, pa moraju da piju krv. Da bi ste ubili vampira bio vam je potreban glogov kolac, za zaštitu je dovoljan bio venac od belog luka (zato do danas ljudi na kuće u selima stavljaju vence belog luka). Njegovo približavanje najpre osećaju psi, konji i volovi. Najčešće se javljaju na grobljima, raskršćima, po vodenicama ili u kućama svojih najbližih. Da se mrtvac ne povampiri treba uraditi sledeće: mrtvacu se zaseca koža, presecaju mu se tetive ispod kolena ili zabada glogovo trnje pod nokte kako mu đavo ne bi mogao odrati kožu i naduti je, to jest preobraziti ga u vampira. U meso ispod jezika takođe se zabada trn da bi vampiru onemogućio sisanje krvi, ili se telo sahranjuje licem prema zemlji ili se pokojniku oko vrata stavlja srp. Vampir se pronalazi i uništava na različite načine. Najčešće se na groblje odvodi crni ždrebac bez belege i, čim se primeti da zazire od nekog groba, smatra se da u njemu počiva vampir. Grob se zatim raskopava, a leš se probada glogovim kocem, spaljuje ili baca u vodu ili u kreč. Katkad se oko grobova posipao pepeo da bi se otkrile stope vampira. I dete rođeno od vampira ima sposobnosti da ga pronađe i ubije. Najljućim neprijateljem vampira neki smatraju četvorookog, tj. psa koji iznad svakog oka ima po jedan uvojak.
Vukodlak
Takođe spada u slovensku tradiciju, koju su od nas potom ukrali mnogi narodi. Nema o njima mnogo toga da kažem sto se ne zna. Polu vuk polu čovek, nastaje tokom punog meseca i ubija. Sredstva za ubijanje skoro slicna sa sredstvima za vampire

PANTEON SLOVENSKIH BOGOVA


Sloveni su narod koji o sebi govori kao o potomcima svojih bogova. Bogovi su bili njihovi preci, učitelji i roditelji. Zato se oni pet puta dnevno kupaju da bi čisti izašli pred svoje bogove i slavili ih... "spevovima, pesmom, igrom, pozorištem i smehom".




Perun

Perun on je bog groma,zaštitnik ratnika.On je takođe i nepobedivi ratnik i uništavao je borbom neprijatelske zemlje. Predstavljan je u oklopu, sa bradom kao čovek zrelijih godina (na kipu u Kijevu zlatna brada srebrno lice) kako u ruci drži ili rog ili batinu ili luk i strele. Verovalo se da dolazi svako proleće da donese kišu, načini zemlju plodnom i otera oblake. Njemu je bio posvećen četvrtak koji se zvao perundan. Pod njegovu upravu je spadala i vatra, grom, Sunce, zvezda-uglavnom sve što je izazivalo strahopoštvanje. Dakle u hrišćanstvu je zamenjen svetim Ilijom. Ali i mnogi drugi svetci su pokupili njegove osobine. Praznik posvećen Perunu je bio negde oko Sv.Ilije uvek u četvrtak i naredni ponedeljak. U Peruna i Velesa su se zaklinjali kada su sklapali mireve. Perun je bio kažnjavač nevernih.

SVAROG je Svebog, Nebo, Apsolut. On nije personifikovan već se u njemu sadrže i iz njega proizilaze sva ostala božanstva, a osnovno trojstvo čine Svarog, Svetovid i Perun. (stvoritelj, zaštitnik, razoritelj). Svarog je Rodov sin. Njemu je Rod podario svoje moći da bi nastavio stvaranje sveta. Svarog je bio kralj Svarge (na sanskritu Nebo), sveta mrtvih,do koga se stiže preko mlečnog puta.


SVETOVID - Zaštitnik: onaj koji daje uvide i prosvetljenje. Njegov simbol je rog pun medovine (svetog nektara, ambrozije, koja pomaže ulazak u sfere svetlosti i proširenje svesti). Njegov kontinuitet je Sveti Vid. Vidovdan. Njegova životinja je konj, a sveto drvo lipa.
BELOBOG I CRNOBOG - dvojnost osnovnih energija koje održavaju Kosmos: plus-minus, spolja-unutra, dan-noć, itd. Njihovo večno nadmetanje prouzrokuje sveukupno kretanje i kreaciju nepreglednog mnoštva oblika pojavnog sveta.
SURIJA ili HOROS - dva imena za Boga Sunca. Sunce, kao životodavni izvor veoma je poštovano. Horos je takođe Bog Sunca u starom Egiptu, a Surija u Indiji. Neka slovenska plemena smatraju sebe Sinovima Sunca - "Sure ili Surenži koji žive na obalama Plavog (sinjeg) mora".
STRIBOG - Bog vetra i vazduha
RADGOST - Bog gostoprimstva. Izraz poštovanja svakog ljudskog bića, kao dela menifestacije Boga. Kult putnika-namernika. Simbol: hleb i so.
ČISLOBOG - Bog broja i mere. Onaj koji brine o Kosmičkom redu. Simbol mi je mandala koja se sastoji od osnovnih geometrijskih oblika kao osnove savršenstva i harmonije. Spoznanja da su osnovna tajna svih nauka: broj i mera.
JARO - simbol mladosti, proleća setve. Atributi: gostoprimstvo, molitva, kupanje. Bilje - sve što se seje s proleće: jaro žito, ...
LADA - nevesta, čuvarka porodičnih i moralnih vrednosti: čast, rodoljublje i ljubav. Cvet: perunika.                                                                       
VELES - Veliki otac naroda koji je Slovenima dao dragocena znanja: ratarstvo, pčelarstvo i grnčarstvo. On štiti šume, ptice i zveri. Njemu je posvećena Velesova knjiga.

SMURGL - zaštitnik ognjišta i duhova predaka. Istočnik krsne slave koju Srbi i danas svetkuju i štuju. Simbol mu je ognjište ograđeno sa četiri kremen-kamena, između kojih je ravnokraki krst a sve to zatvoreno u rombu koji simboliše krov (moguća preteča srpskog simbola sa ocilima. Da li su se tokom vremena okrenula?).

KRIŠEN - slavljen o Koledu i simbolizovan bakljom (krijesnice, kresovi, u indijskoj tradiciji Krišna).
VIŠNJI - Svevišnji (takođe postoji u indijskoj tradiciji kao Višnu). Sveto drvo: Višnja.
KOLEDO - Vrlo značajan praznik koji se i danas proslavlja na dan sunčeve prekretnice. Koledari. Stari Sloveni su samo tada i na Rusalje prinosili životinjske žrtve, kao i na dan Crvene planine, tj. Karpata, iskazujući im tako zahvalnost zbog zaštite koju su prilikom raznih najezda nalazili u ovim planinama.

Jos nesšto da dodam za Jav i Nav.  U Nav njega odlaze mrtvi. Ima scena u Velesovoj knjizi, kada Rusi, dodju do neke reke i vide svoje pretke kako žive u Navu i rade sve kao oni, jedino što nemaju problema sa ratovima, glađu i ostalim lošim stvarima jer u Navu vlada Prav, dok u Javu vlada balans Prava i Kriva(Pravde i Nepravde).
Inace neki sloveni su smatrali da su potomci Bogova, a konkretno Srbi su smatrali da su nastali od Vukova. Jošnesto za Svaroga. On je bio gospodar Svarge. To je nešto kao Vikinska Valhala, odnosno svet gde odlaze hrabri i istaknuti. Posle smrti covek odlazi na belom konju po mlecnom putu i u Svargi ga docekuje Perunko-Perunov sin i poji mu konja i daje hranu. Inače oni obicaji da se sada na grobovima ostavlja hrana datira od tada samo sto je malo izvrnuta,ostavlja se hrana samo na pogrebu jer u Svargi ima hrane dovoljno i neće se čovek svaki put vracati po hranu.

 

Ovo je referat predat na katedri za Ruski jezikpa molim eventualne čitaoce i korisnike da imaju to u vidu ako ga koriste kao građu za svoje radove.

                                                    Русалке у руској књижевностии култури
   
      Као и сви пагански индоевропски народи, и стари Словени су имали јако развијена веровања, сачињена од читавог пантеона богова, као и мноштва добрих и злих духова за које се веровало да представљају одређене природне појаве, силе и емоције. Пошто Словени све до примања хришћанства нису били писмени, до данашњег дана није сачувано много материјалних података о њиховим веровањима. Ипак, нека од многих митолошких бића су наставила да живе у усменом предању (као на пример вампири или вукодлаци, који су данас део популарне културе, па је чак изграђена једна нова митологија око њих), а атрибути неких од њих су приписани хришћанским свецима (као што су, на пример, неке особине бога – громовника Перуна приписане светом Илији). Такође, за многа створења из словенских приповедања могу се пронаћи парњаци у другим индоевропским митологијама. Такво биће је и источнословенска русалка, за коју проналазимо пандане код Грка (сирене, као и неке нимфе), Германа (водени духови променљивог изгледа по имену никс, као и речна чаробница Лорелај, опевана од стране Гетеа) и код западних и јужних Словена (у јужнословенској митологији, русалкама одговарају неке виле).

1. Појам и приказивање русалки

Русалке су водена бића која се појављују у причама и песмама источних Словена. О њиховом изгледу се различито говори широм Русије. Опште је прихваћен начин приказивања русалки у обличју младих лепотица, изузетно дуге, најчешће плаве косе и бледог тена, чије очи сијају посред заводљивог лица и један поглед у исте значи оболети од жеље. У неким пределима Русије представљају их као жене – ратнице великих, изражених груди, док на крајњем северу Русије постоји идеја о русалкама као о демонима гнусног изгледа. Наиме, вероватно услед тога што им тела толико времена проведу у води, оне изгледају попут као сасушених лешина, већ у стању распадања са косом која покрива скоро читаво тело, а из очију им исијава зелени огањ зла. Негде су представљене као бића потпуно налик људима, док у неким представама имају рибље репове.
    
      
2. Постанак русалки   

О настанку русалки постоји неколико легенди. Све оне имају једну заједничку црту – тесно су повезане са насилном смрћу и водом. Једна од чешће прихваћених верзија каже да када девојка изврши самоубиство (обично у тузи због издаје од стране љубавника) бацивши се у воду, као казна за такав поступак следи јој живот на земљи у виду неупокојеног мртваца – русалке.У другој верзији, девојке које буду убијене у близини воде или удављене у истој, ту остају као русалке све док њихова смрт не буде освећена. Трећа, можда најстрашнија верзија легенде о постанку русалки, каже да оне постају од ванбрачно рођене деце, коју су мајке, не желећи да их одгајају, или да не би биле посрамљене, по рођењу утопиле (легенда датира из периода када је међу Словенима почело покрштавање).

3. Однос русалки и људи

Упркос томе што се русалке сматрају за зле духове, у неким деловима Русије се верује да се овим несрећним душама даје шанса да се искупе за своје грехе. То је период у којем ове неопојане душе постају навке – створења која се појављују у облику птица, тражећи своју мајку или некога ко ће их покрстити, а њихови млади, љубоморни што никад неће осетити мајчинску љубав, нападају труднице и утерују страх у кости локалним сељанима. Не пронађу ли навке неког ко ће се смиловати и покрстити их, осуђене су да као русалке маме путнике намернике, одвлачећи их у дубину. Путнике маме на различите начине – играјући и певајући голишаве ноћу, седе на гранама дрвета или на обали и певају, не би ли привукле неке згодне младиће које ће одвести у њихово подводно царство опточено златом и драгуљима да живе с њима. По неким другим легендама, чути смех русалке је само по себи смртоносно.
Такође су и неки магијски аспекти везани за русалкине делове тела. За русалкину косу се сматра да, осуши ли се, русалка умире, док се за русалкине очи каже да су бескрајно тужне јер причају страшну причу о њеном постанку.
Такође се верује да су русалке јако веште преље, па чак и да својим ткањем утичу на судбину локалног становништва – одлучују о томе ко ће живети, ко умрети, ко ће се обогатити, а ко нагло осиромашити, чак могу и да утичу на климу.
Људи могу утицати на русалке – умилостивити их или их разљутити. Једно од значајних веровања везаних за милост русалки јесте то да жене које жуде за дететом треба да украшавају гранчице брезе (која се иначе сматра светим дрветом русалки, као и читавог света мртвих). И до дан данас се у Русији сачувао обичај да се слави недеља русалки (обично седма недеља по ускрсу). То је недеља када се слави култ мртвих, брезе се ките (негде се чак обарају, ките и проносе кроз село), људи се сећају својих умрлих предака,опраштају се греси, прориче се будућност, а пливање је строго забрањено, јер се сматра да су русалке те недеље посебно опасне.


4. Русалке у руској књижевности и култури у каснијем периоду

      Иако су у питању створења из паганске словенске митологије, русалке постоје и дан данас у народним веровањима неких руралнијих предела Русије. Такође се у неким много савременијим књижевним делима користи мотив русалке. Од њих је значајно споменути Пушкинову недовршену песму, као и Гогољеву фантастичну причу ''Мајска ноћ или утопљеница''. Поред књижевности, мотив русалке је искоришћен и у одређеним музичким делима, од којих су најпознатије ''Русалка'' Антоњина Дворжака и ''Мајска ноћ'' Римског-Корсакова, рађена по поменутој Гогољевој причи.

            


                         Миљковић

Jedna zamerka...na pocetku teksta je pisalo da Sloveni nisu imali pismo sto nije bas tacno,imali su, prvo simbolicko,pa nakon toga certe i reze. Ne znam zasto kad mnogi pisu o Slovenima pristupaju im kao veoma primitivnom narodu,sto oni uopste nisu bili. Verovatno je to zato sto ima malo informacija o svemu tome, ali sve je to zbog toga sto su Nemanjici primajuci hriscanstvo  i pokusavajuci da ga sire celom Srbijom (a nisu Nemanjici jedini koji su ovako postupili i mnogi drugi Slovenski vladari su) su naredili da se popali sve sto je napisano o vremenu pre primanja hriscanstva. Na kraju krajeva jos uvek smo mi velikim delom pagani,jos nije niko uspeo da iskoreni neke elemnte nase stare vere, sto ja mislim i dokazuje koliko je ta vera bila jaka i neprimitivna. Sloveni su se bavili matematikom,astronomijom,astrologijom,imali svoj kalendar, imali hramove, pismo, dizali kipove...
Pojmovi tipa Razbuda, Rodovo stvaranje sveta, Svarga, znali su za Mlecni put(Kumova slama je ustvari slama koju je kum, duhovni staratelj coveka, stavljao mrtvom ispod tela da mu bude udobnije dok leti mlecnim putem do svarge)... uopste mi ne deluju primitivno. Slave su se do dan danas odrzale,a to su slavlja u cast pojedinih bogova,jedino sto crkva ne mogavsi da iskoreni taj obicaj probratila je bogove u svetce. Pa je Perun postao Ilija gromovnik itd... Hristovo rodjenje se ne zna kad je bilo,a posto su sloveni imali praznik Nepobedivom Suncu, koji je bio jedan od bitnijih za njih bas kad pada Bozic, stavljeno je to na taj datum. Prica o Rodjenju Isusa sa zvezdom i 3 mudraca je Vavilonska prica za decu(o dolazku novog kralja). Tako da je crkva svim sredstvima koristeci lokalne price i legende i uvrstavajuci ih u svoje predanje na taj nacin dolazila do vernika,a drugi nacin je bio silom. Svi slovenski bogovi su demonizovani a ponajvise Veles. U srednjem veku primanjem hriscanstva ja smatram da je jako opala kultura slovena na ovim prostorima

fantasticna je lepa slovenska mitologija . na toga gradljivo mora se napraviti,jednu zaljubjenu performance-u
Lada, treba jedan auto, a posle bi video kako dalje....

Ало, Хуни, шта ћете на теми? 

dreadknight hvala na primedbama, vrlo korisno. 

Evo trailera za dva moja dokumentarna filma, jedan koji nosi ime ,,Stari Sloveni - istorija i tradicija" govori o istoriji Slovena, problemu prapostojbini, stvaranju prvih Slovenskih drzava u 6. veku i tradiciji koju bastinimo u vidu mnogih obicaja, slava, kumstva, bozicnih verovanja, spaljivanja badnjaka, polozainika, kultova itd.

http://www.youtube.com/watch?v=CNehRAzbWeA

Drugi nosi ime ,,Stari Sloveni - verovanja i običaji" govori o slovenskom panteonu, problemu vrhovnog boga, bogovima slovena, poput Peruna, Dazboga, Svaroga, Velesa, Morane, Zive, Vesne i drugih, kao i o narodnoj religiji i mitoloskim bicima poput Vila, zmajeva, ala, vodenjaka, vestica, vampira itd.

http://www.youtube.com/watch?v=SPBbprvLH7E

zanimljivo. . . :)  :shock: