Sveti Ignjatije Bogonošac

Bogonoscem nazvat je ovaj sveti muz zato sto je stalno u srcu i na jeziku nosio ime Boga zivoga. A jos, po predanju, nazvat je on Bogonoscem i zato sto je bio uzet rukama Boga vaplocenog Isusa Hrista. U one dane kada Gospod ucase ucenike svoje smernosti, uze jedno dete i stavivsi ga medju njih rece im: ko se ponizi kao dijete ovo onaj je najveci u carstvu nebeskome (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Docnije Ignjatije bese ucenikom u sv. Jovana Bogoslova, zajedno s Polikarpom episkopom Smirnskim. Kao episkop u Antiohiji on upravljase crkvom Bozjom kao pastir dobri, i prvi uvede antifonski nacin pojanja u crkvi, tj. pojanja za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj pocinje. Takav nacin pojanja otkri se sv. Ignjatiju medju angelima na nebesi. Kada car Trajan prolazase kroz Antiohiju iduci u rat protiv Persijanaca, doznade za Ignjatija, prizva ga k sebi i poce savetovati, da prinese zrtvu idolima, pa ce mu on dati zvanje senatora. Kako uzaludni ostase i saveti i pretnje careve, Ignjatije sveti bi okovan u gvozdje i u pratnji deset nemilosrdnih vojnika poslat u Rim, da bude bacen pred zverove. Ignjatije se radovase stradanju za Gospoda svoga i samo se moljase Bogu, da zverovi budu grob njegovom telu, i da ga niko ne spreci u toj smrti. Posle dugog i teskog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije prispe u Rim, gde bi bacen pred lavove u cirkusu. Lavovi ga rastrgose i izedose, ostavivsi samo nekoliko vecih kostiju i srce. Postrada ovaj slavni ljubitelj Gospoda Hrista 106 god. u Rimu za vreme hristobornog cara Trajana. Javljao se vise puta iz onoga sveta i cinio cudesa pomazuci sve do danas svakome ko ga priziva u pomoc.

Sv. Danilo Arhiep. Srpski

Sin bogatih i bogoljubivih roditelja. U mladosti dobro vaspitan. Kralj Milutin ga uzeo na svoj dvor, no on iz velike ljubavi prema Bogu odbegne i zamonasi se u Konculskom manastiru ukraj Ibra. Docnije bio iguman Hilendara i pretrpeo mnogo od pljackaskih latinskih krstonosaca. Bio episkop Banjski, potom Humski i najzad arhiepiskop Srpski. Od pocetka pa do kraja bio strogi podviznik. Imao narociti dar suza. Izmirio kralja Dragutina i Milutina, potom Milutina i Stevana Decanskog. Borio se krepko protiv latina kao i protiv bogumila. Pod njegovim nadzorom zidani manastiri Banja i Decani. Obnovio i sazidao mnoge crkve. Napisao Rodoslov srpskih kraljeva i svetitelja. Neumoran u sluzbi Bogu do kraja zivota on se upokojio mirno u vreme cara Dusana nocu izmedju 19 i 20 decembra 1338. god. Veliki jererh, veliki podviznik, veliki trudoljubac i veliki rodoljub.

Sveti Ilija

Bogovidac, cudotvorac, revnitelj vere Bozje. Rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita. Kad se Ilija rodio, otac njegov Savah vide angele Bozje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. Mladost proveo u bogomisliju i molitvi povlaceci se cesto u pustinju. Najveci sukob imase Ilija sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom zenom Jezaveljom. Oni se klanjahu idolima i odvracahu narod da sluzi Bogu jedinome i zivome. Velikim cudesima Ilija dokaza silu i vlast Boziju: on zatvori nebo, te ne bi kise tri godine i sest meseci; spusti oganj s neba i zapali zrtvu Bogu svome, dok zrecevi carevi ne mogahu to da ucine; svede kisu s neba molitvom; cudesno umnozi brasno i ulje u kuci udovice u Sarepti i vaskrse joj umrlog sina; prorece Ahavu da ce mu psi krv lizati, i Jezavelji da ce je psi izjesti, sto se i obistini. Na Horivu razgovarase s Bogom i cu glas Bozji u tihom svetlom povetarcu. Pred smrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u prorockom zvanju. Svojim ogrtacem presekao vodu u Jordanu. Najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsijem Gospodu nasem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet ce se Ilija javiti da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11).

Sv. Ilija Patrijarh Jerusalimski i Sv. Flavijan Patrijarh Antiohijski

Veliki revnitelji i branitelji Pravoslavlja. Umrli obojica u izgnanstvu za vreme jeretickog cara Anastasija. Skoncali 518. godine.

Sveti Jovan Krstitelj

Zbog toga sto je Jovanova glavna uloga u zivotu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je jos i dogadjaj sa rukom Pretecinom. Jevandjelist Luka pozeleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posecen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji cuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sv. Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najvise svecara ima ovoga dana, 7. jan. Medju licnostima jevandjelskim, koje okruzavaju Spasitelja, licnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po nacinu svoga dolaska u svet tako i po nacinu zivota u svetu, i po ulozi krstavanja ljudi za pokajanje i krstenja Mesije, i tako najzad po svome tragicnom izlasku iz ovog zivota. On je bio takve moralne cistote, da se vaistinu pre mogao nazvati angelom, kako ga sv. Pismo i naziva, nego li smrtnim covekom. Od svih ostalih proroka sv. Jovan se razlikuje narocito time sto je on imao tu srecu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku sv. Jovana prica se, da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala rasirena a ponekad zgrcena. U prvom slucaju oznacavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Sv. Muč. Atanasije

Ovaj mucenik Hristov bese prost i siromasan covek, ali bogat verom i mudar Duhom Bozjim. Jednom nehoticno stupi u prepirku o veri s nekim Turcinom. Turcin bese skolovan i vest na reci, no Atanasije se trudjase svim silama, da istakne i utvrdi istinitost i preimucstvo hriscanske vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pred sud. Onaj Turcin stajase tu kao njegov tuzitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se odrekne vere Hristove i poturci, kao sto je toboz i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije:"pre cu primiti hiljadu smrti nego sto cu se odreci vere Hristove!". Zato bi na smrt osudjen i obezglavljen 1700. god. u Smirni. Telo mu je sahranjeno u crkvi sv. Paraskeve u istom gradu.

Sveti Nikola, episkop Mirlikijski

Jedinac u znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, zitelja Patare u Likiji. Kao jedinca darovanog od Boga, oni ga Bogu i posvetise. Duhovnom zivotu nauci se Nikolaj kod svog strica, Nikolaja episkopa patarskog, i zamonasi se u manastiru Novi Sion, koji njegov stric i osnova. Po smrti roditelja, Nikolaj razdade imanje siromasima ne zadrzavajuci nista za sebe. Kao svestenik u Patari bese se procuo svojim milosrdjem, mada on brizljivo skrivase svoja milosrdna dela ispunjujuci rec Gospodnju: "da ne zna levica tvoja sto cini desnica tvoja" (Mat. 6, 3). Kada se predade samoci i bezmolviju, dodje mu glas svise: "Nikolaje, podji na podvig u narod, ako zelis biti od Mene uvencan". Odmah potom cudesnim Promislom Bozjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U vreme gonjenja pod Dioklecijanom i Maksimijanom bude bacen u tamnicu, a on i u tamnici poucavase ljude zakonu Bozjem. Bio na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeni i iz velike revnosti prema istini udario rukom jeretika Arija. Zbog toga bude uklonjen sa Sabora i od arhijerejske sluzbe, sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica da objave svoje blagovolenje prema Nikolaju. Milostiv, istinit i pravdoljubiv, on je hodio medju ljudima kao angel Bozji. Jos za zivota ga smatrali svetiteljem i prizivali u pomoc u mukama i bedama; i on se javljao, u snu ili na javi, i na blizu i na daleko, i pomagao. Upokojio se na ovaj dan 343. godine.

Sveti Petar Cetinjski

Sv. Luka, Apostol i Jevandjelist

Rodom iz Antiohije. U mladosti izucio grcku filozofiju, medicinu i zivopis. U vreme Hristove delatnosti na zemlji, sv. Luka dodje u Jerusalim, gde vide Spasitelja licem u lice, cuje Njegovu spasonosnu nauku i bude svedok cudesnih dela Njegovih. Poverovavsi u Gospoda bude uvrsten u Sedamdeset apostola. Zajedno sa Kleopom video vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Lk. 24). Po silasku Duha Svetoga na apostole, Luka se vratio u Antiohiju i postao satrudnik apostola Pavla. S njim je putovao u Rim obracajuci Jevreje i neznabosce u veru Hristovu. Na molbu hriscana napisao Jevandjelje, oko 60. godine. Po mucenickoj smrti apostola Pavla propovedao po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji. Zivopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone sv. apostola Petra i Pavla. Otuda se sv. Luka smatra osnivacem hriscanskog ikonopisa. Napisao Jevandjelje i Dela apostolska. Bese mu 84 godine, kada ga zlobni idolopoklonici udarise na muke Hrista radi i obesise o jednoj maslini u Tebi Beotijskoj. Cudotvorne mosti mu prenesene u Carigrad u vreme Konstancija, sina Konstantinovog.

Sv. Petar Cetinjski i Mitropolit Crnogorski

Rodjen 15. (1) aprila 1749. u selu Njegusu. Stupio u monaski cin u svojoj 12. godini. 1782. postaje mitropolit i gospodar Crne Gore. Sav svoj zivot, viteski i sveti, posvetio svom narodu. Radio na pomirenju zavadjenih plemena i branio zemlju od osvajaca. Proslavio se pobedom nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Iako je bio knez, ziveo kao prost monah u jednoj teskobnoj keliji. Upokojio se na ovaj dan 1830. godine. Njegove cudotvorne mosti pocivaju netljene u manastiru cetinjskom.

Sv. Julija i Didim Slepac

Julijan, zvani Pustinjak, bese Persijanac i seljak bez skolovanja, ali zbog cistote srca - sasud blagodati Duha Svetoga. Podvizavao se pored Eufrara u Mesopotamiji. Imao dar vidovitosti. U sami cas kad pogibe Julijan Odstupnik, Julijan to prozre duhom i objavi ucenicima svojim. Njegov savremenik, Didim Slepac, u Aleksandriji takodje provide duhom pogibiju Julijanovu. Obojica se upokojise u 4. veku.

Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski

Sin Stefana Nemanje, velikog zupana srpskog, rodjen 1169 god. Kao mladic zudeo za duhovnim zivotom, zbog cega je odbegao u Svetu Goru, gde se zamonasio i sa retkom revnoscu prosao ceo podviznicki ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dodje u Sv. Goru, gde se zamonasi i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilendar, a po tom i mnoge druge manastire, crkve i skole po zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. Mirio bracu svoju, zavadjenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajuci srpsku crkvu stvarao je kroz to srpsku drzavu i kulturu. Unosio je mir medju sve balkanske narode i radio je na dobru sviju, zbog cega je i bio postovan i voljen od sviju Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hriscansku dusu, koja nije propala sa propascu drzave srpske. Skoncao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevsi se posle sluzbe Bozje na Bogojavljenje, 12. januara 1236 god. Telo mu preneo kralj Vladislav u Milesevo, odakle ga Sinan pasa digne i spali na Vracaru u Beogradu, 27 aprila 1595 god.

Prep. Muč. Oci Sinajski i Raitski

pobijeni od Saracena, jedni u VI a drugi u V stolecu.

Sv. Ilarije Ep. Poatijski

Vatren borac protiv jeresi Arijeve na Zapadu. Mnogo je stradao zbog odbrane Pravoslavlja. Napisao vise spisa, od kojih je najvazniji spis o Svetoj Trojici.

Sv. Nina Prosvetiteljka Gruzije

Srodnica sv. Djordja velikomucenika i Juvenala patrijarha jerusalimskog. Posto joj se i otac i majka, plemici Kapadokijski, zamonase, to ona bi vaspitana pod nadzorom patrijarha Juvenala. Cuvsi za narod Gruzijski devica Nina je od malena zelela, da podje u Gruziju i pokrsti Gruzijance. Javila joj se Presveta Bogorodica i obecala joj, da ce je odvesti u tu zemlju. Kada joj Gospod otvori put mlada Nina zaista ode u Gruziju, gde za kratko vreme stece veliku ljubav naroda. Uspe da pokrsti cara Gruzijskog Miriana, njegovu suprugu Nanu i njihovog sina Bekara, koji posle revnosno pomagahu misionarski rad Nini. Nina je uspela da za zivota prodje svu Gruziju i u glavnom da prevede sav narod u veru Hristovu, i to bas u vreme strasnog gonjenja hriscana od strane cara Dioklecijana. Odmorila se od mnogih trudova svojih i upokojila u Gospodu 335 g. Grob joj se nalazi u Samtavrskom hramu. Cinila mnoga cudesa i za zivota i po smrti.

Sveti Stefan Dečanski

Đitije svetog kralja Stefana Dečanskog

Sveti kralj Stefan Decanski je jedan od najpoznatijih svetaca Srpske pravoslavne crkve (SPC). Kroz njegove svete mosti Bog je ucinio mnoga cuda.

Danas, kada srpski narod pati kroz jos jedno uzburkano poglavlje svoje istorije, bilo bi dobro da se setimo primerne licnosti svog mucenickog kralja Stefana Urosa III (Decanskog).

On je rodjen kao najstariji sin svetog kralja Milutina (Stefan Uros II) i njegove zene Elizabete, madjarske princeze. Ziveci na dvoru sa svojim roditeljima, mladi naslednik je bio dobro obrazovan, vezbajuci pamet proucavanjem jezika i pisanija svoga naroda, i jacajuci srce proucavanjem Svetog Pisma i ucenja pravoslavne crkve.

Vaznost njegovog dobrog vaspitanja dokazala se kada je kralj Milutin bio primoran da ga posalje kao taoca tatarskom vodji Nodjiju. Uprkos potencijalnim opasnostima, Stefan je poslusao oca i nije se protivio njegovoj volji, poveravajuci svoj zivot u ruke Gospoda. I njegove nade nisu bile uzaludne. Ubrzo se sprijateljio sa jednim tatarskim plemicem koji mu je uspesno asistirao u njegovom bezbednom povratku u Srbiju.

Kada je Stefan odrastao, njegovi roditelji ugovorili su zenidbu sa cerkom bugarskog kralja Smilaca, i mladom paru bila je poklonjena Zeta, gde je bilo planirano da zive do doba kada bi Stefan trebao naslediti svog oca na tronu. U medjuvremenu, kralj Milutin se ponovo ozenio, i njegova druga zena, Simonida je skovala zaveru kako bi njihov sin Konstantin nasledio tron. Ubedila je Milutina da je Stefan zeleo da preuzme tron pre njegove smrti, i zavedeni Milutin naredio je da se njegov sin zarobi i oslepi da bi se osiguralo da nikad vise ne misli o izdajstvu, i naposletku da bude poslat u zatvor u Konstantinopolju (Carigrad).

Princ je bio zarobljen zajedno sa svojom decom, Dusanom i Dusicom i kada su prolazili preko Ovcepolja, strazari su ga oslepeli uzarenim zaracem. Te noci Stefanu se u snu ukazao Sveti Nikola recima: "Ne plasi se, tvoje oci su u mojim rukama". Utesen ovom vizijom , slepi Stefan je pristigao u Konstantinopolj. Car Andronikus sazalio se na mladog izgnanika i primio ga je sa svim pocastima. Uskoro se smestio u manastir Pantokrator, gde je zadivio monahe svojom krotkoscu i svojim hrabrim prihvatanjem gorke sudbine koju mu je njegov rodjeni otac namenio.

Proslo je pet godina. Kralj Milutin je ostareo. Cuvsi povoljne vesti o svome sinu, srce mu je omeksalo i pozvao je Stefana da se vrati kuci, u Srbiju. Pre nego je napustio Konstantinopolj, Stefan je ponovo usnio Svetog Nikolu koji je drzao par ociju u svojim rukama. Kada se probudio, vid mu se povratio!

Tri godine kasnije Stefanov otac je umro i Stefana, veoma voljenog u svom narodu, arhiepiskop Nikodim krunisao je za srpskog kralja u Peci. Njegov polubrat, Konstantin, bio je ogorcen ovakvim razvojem dogadjaja i pobunio je vojsku da bi zbacio Stefana sa trona. Zeleci da se krvoprolice spreci, kralj Stefan uputio je pismo Konstantinu:
"Neka ti zelja da dodjes sa strancima i zapocnes rat sa svojim narodom bude ugusena; ali sretnimo se, i bices drugi u mom kraljevstvu, jer ima dovoljno zemlje za nas obojicu da u miru zivimo. Ja nisam Kain koji je svog brata ubio, vec Jozef koji ga je voleo i njegovim recima sada se tebi obracam. Ne plasi se, jer sam ja od Gospoda. Ti si za mene zlo pripremio, ali Gospod mi je dobro dao, kao sto i ti sada spoznade."

Konstantina, medjutim ovo pismo nije dotaklo i izdao je naredbu za napad. Vec u sledecoj bici, njegova vojska bila je porazena a on sam bio je ubijen. Sledecih deset godina, kralj Stefan vladao je u relativnom miru, i Srbija je napredovala. Njegov sin, Dusan dokazao se kao sjajan vojskovodja uspesno vodivsi ratove sa Bugarima i Grcima, koji su bili ljubomorni na sada snaznu srpsku drzavu i pobunili se protiv nje. Zahvalan Gospodu na ovim pobedama, kralj Stefan se zajedno sa Arhiepiskopom Danielom, naslednikom Nikodima uputio da pronadje pravo mesto za svoju crkvu. Stigli su mesta zvanog Decani gde je 1327. kralj Stefan svojom rukom postavio kamen-temeljac crkve koja ce postati jedan od najlepsih i najvelicanstvenijih primera srpske crkvene arhitekture. Unutrasnjost je bila ispisana predivnim ikonama, od kojih su neke naslikane u XVI veku rukom slavnog slovenskog ikonopisca, Longinosa.

Sveti Stefan bio je veoma darezljiv prema onima kojima je pomoc bila neophodna. Takodje, upamcen je i po bogatim donacijama koje je upucivao manastirima i crkvama Svete Gore, Jerusalima, Aleksandrije, i manastiru Pantokrator u Konstantinopolju. Nije zaboravio ni na dug prema cudotvorcu Nikoli: narucio je da se izradi srebrni oltar i poslao ga je zajedno sa jos nekoliko ikona crkvi u Bariju, Italija, gde se nalaze Svetiteljeve mosti.

Izdrzavsi, kao pravi hriscanin mucne probe i nesrece na koje je nailzaio tokom godina, dobri kralj zasluzio je da ostatak svog ovozemaljskog zivota provede u miru. Ali, bilo je jedino moguce da on koji je je bio mucenik za vreme zivota i umre mucenickom smrcu. Njegovo poslednje iskusenje bilo je i najmucnije. Dusanovi uspesi na bojnom polju probudili su u njemu glad za moci i slavom, i, ohrabren zaverenickim plemicima, odlucio je da ubrza ocevu smrt. 1331., sveti Stefan je ponovo zarobljen i odveden u tvrdjavu u Zvecane gde je mucki ubijen (po nekima obesen, a po nekima udavljen).

Neposredno nakon ovoga Dusan se pokajao. Pokajnicki i sa suzama u ocima priznao je svoju izdaju, i sledece godine, na dan Svetih apostola Petra i Pavla, preneo je mosti svoga oca iz Zvecana u Decane, gde su smestene u mermernu grobnicu. 1339. grobnica je otvorena, a njegovo je jos uvek bilo citavo. Istog dana desila su se mnogobrojna cuda isceljenja. Mosti svetog Stefana narocito uspesno su lecile bolesti ociju i mnogi slepi ljudi progledali su po prvi put nad njegovim mostima. 

napisao otac Kozma Vasilopoulos
Pravoslavni manastir Svetog Mihaila, Sidnej

Sveta Tri Jerarha

12. februar

   Sveta tri jerarha, zapravo su svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednicki praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Aleksija Komnena zbog cudne rasprave u narodu oko toga koji je od trojice svetih najveci: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog cistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog cudesne recitosti i jasnoce izlaganja vere. Njihove pristalice su se cak i razlicito nazivali: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti.
    Promislom Bozjim ovaj spor je resen na korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom sva trojica, javise episkopu evhaitskom Jovanu recima da su oni jedno u Boga i da medju njima nema nista protivrecno. Posavetovali su episkopa da im napise jednu zajednicku sluzbu i odredi zajednicki dan praznika. Tako je medju narodom spor srecno resen i odredjen 12. februar, kao zajednicki praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni, a u Grckoj je to najveci nacionalni i skolski praznik.

Tropar: Jako apostolov jedinopravniji, i vseljenija uchiteljije, Vladiku vsjeh molite, mir vseljenoj darovati i dusham nashim veliju milost

Prevod: Kao jednaki po naravi Apostolima i ucitelji vaseljene, Vladara svim molite, da podari mir vaseljeni, a dusama nasim veliku milost
 

Spaljivanje moštiju sv. Save na Vračaru

Sv. Apostol Simeon

Jedan od Sedamdeset apostola, sa velikom revnoscu propovedase Jevandjelje svuda po Judeji. Kad zlobni Jevreji ubise Jakova, brata Gospodnjeg i prvog episkopa crkve u jerusalimu, na njegovo mesto bude postavljen Simeon. Upravljase mudro crkvom, i bese mu preko 100 godina kad postrada. A postrada tako sto ga raspese na krst kao i njegovog Gospoda.

Prep. Stefan Ep. Vladimirski

Ucenik sv. Teodosija Pecerskog, bi neko vreme iguman Pecerske Lavre. No vrag raspali zlobu kod monaha protiv njega, pa ga svrgose i proterase iz manastira. Bog koji ne ostavlja pravednika dugo pod ponizenjem upravi Stefanov zivot tako da on bi izabran za episkopa vladimirskog. Upravljase mudro crkvom do starosti i upokoji se mirno u Gospodu 1094. godine.

Spaljenje moštiju Sv. Save Arhiep. Srpskog

Telo sv. Save bese sahranjeno u Milesevu. U vreme turske tiranije narod srpski skupljase se nad mostima svetitelja da trazi utehe i leka. Bojeci se da se iz toga mesta ne digne buna na Turke, Sinan pasa beogradski naredi da se mosti Savine prenesu u Beograd i spale na Vracaru, na ovaj dan 1594. godine. No sa spaljivanjem mostiju svetiteljevih obesni pasa ne spali svetitelja, koji osta ziv pred prestolom Bozjim na nebesima i u srcu svoga naroda na zemlji.

Prep. Jovan Ispovednik

Iguman obitelji Cistih (Katari) blizu Nikeje, zbog postovanja ikona postrada od cara Lava i Teofila, i skonca u progonstvu 832. godine.

Sretenje Gospodnje

U cetrdeseti dan po Rozdestvu Presveta Deva donese Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe ocisti. Prvosvestenik Zaharija, otac Jovana Pretece, stavi Devu Mariju ne na mesto za zene nego na mesto za devojke. Tu Gospoda poznase Starac Simeon i Ana, kci Fanuilova. Simeon uze na ruke Mesiju i rece: "Sad otpusti slugu Tvojega, Gospode, jer vidjese oci moje spasenije Tvoje." I jos: "Gle, ovaj lezi da mnoge obori i podigne u Izrailju" (vidi 16./3. februar - Sv. Simeon Bogoprimac). Ana objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugocekanoga.

Sv. Novomuč. Jordan

Kazandzija iz Trapezunta, branio veru Hristovu i izoblicavao veru Muhamedovu. Stradao od Turaka 1650. godine u Carigradu.