Kako se sprema slavsko žito


 Mada izgleda jednostavno spremati žito, to ipak nije tako laka stvar. Kuvati ga na ovaj način: nabaviti pšenicu "beliju" koja je bela i krupna, otrebiti je, pa je dva dana pred slavu, uveče, potopiti u lonac sa čistom vodom i ostaviti je da u toj vodi prenoći do sutradan. Ima domaćica koje spremaju žito na taj način što ga skuvanog samelju, a ima ih koje ga pre kuvanja "otucaju". Kada domaćica ne želi da melje pšenicu, već da je mesi, onda sutradan, pošto je pšenica prenoćila potopljena, ocediti je od vode i malo-pomalo je tucati u avanu od mesinga. Kada se tvrda ljuska skinula sa zrnevlja, oprati pšenicu u nekoliko hladnih voda, spustiti je u lonac, naliti hladnom vodom da ogrezne i na tihoj vatri kuvati oko 2 časa, to jest dok voda ne postane bela i zrno potpuno mekano.
U slučaju da domaćica želi pšenicu da melje, nije potrebno da je otucava, već izjutra pošto je pšenica prenoćila potopljena, staviti je da se u istom loncu i vodi kuva. Na ovaj način spremana, pšenica će se duže kuvati. Za vreme kuvanja izbegavati dolivanje, a naročito mešanje. Pšenica lako zagoreva, zato je neprestano kuvati na slaboj vatri. Kuvanu pšenicu staviti na đevđir i pod česmom ispirati sve dok sa nje ne nestane bela skrama, a zrnevlje ne bude potpuno čisto i belo. Pustiti pšenicu da dobro otkaplje od vode. Veći sto zastrti čistim stolnjakom pa po njemu pšenicu rasporediti, ali tako da ne dođe zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi čisti stolnjak. Ostaviti pšenicu da prenoći, a sutradan rano izjutra staviti je u dublji sud i ako je otucana mesiti, a ako nije samleti je (ponekad i dvaput) na dobro opranoj mašini za mlevenje mesa. Obavezno je da se domaćica pre nego što otpočne mešenje žita prekrsti.
Na kilogram pšenice odmeriti kilogram-šećera u prahu zamirisanog vanilom, i kilogram samlevenih oraha, ili obarenih, oljuštenih i samlevenih badema. Šećer i orahe ravnomerno dodavati u žito i pri tom ga dobro mesiti rukama. Uzeti stakleni tanjir, koji se naročito za ovu svrhu upotrebljava, pa u obliku okruglog hleba staviti na njega izmešeno žito. Žito odozgo posutu samlevenim orasima[12] ili obarenim, oljuštenim i samlevenim bademima, zatim staviti sloj šećera u prahu i paziti da samleveni orasi i šećer svuda ravnomerno pokriju žito. Najzad uzeti čist salvet, staviti ga preko šećera, pa dlanovima preko salveta dobro utapkati šećer da ne bi spao sa žita. Neke domaćice još ukrašavaju žito raznim ukrasima (što nije mnogo ni lepo ni ukusno). Ako se baš želi, žito se može ukrasiti obarenim i oljuštenim bademom. Ivice tanjira obrisati prvo vlažnim salvetom, a zatim suvim. Ovo brisanje preporučuje se češće posle posluživanja.
Za patarice, (drugi dan Slave) odvojiti uoči slave kuvano žito, pa ga na dan patarica pripremati.
Žito načine sveštenik ili domaćin.
Domaćica je dužna da izjutra na dan slave spremi sve što je za sveštenika potrebno, a to je: slavski kolač, žito, sveću, nož, čašu sa vinom, kadionicu sa izmirnom i listu sa imenima onih koji slavu slave. Sveću pali domaćin ili sin. Običaj je da onaj koji je upali treba da je uveče i ugasi ostatkom vina koje je u čaši od prelivanja ostalo. U slučaju da u kući nema muške glave, sveću će upaliti sveštenik. Slavu primaju sinovi. Dok je otac živ, ma sinovi bili i oženjeni, druga se sveća neće paliti. Ako otac za života preda sinu slavu, onda će i sin moći da zapali sveću u svome domu.

Iz čina malog osvećenja vode


 Sveštenik u epitrahilju i felonu, staje pred sto na kome je sud sa vodom, sveća i bosiljak, stavlja krst na sto, kadi oko stola, unakrst i govori:
Blagoslovi Bog naš, svagda, sada, i uvek, i kroz sve vekove...
Bog Gospod, i javi se nama, blagosloven koji ide u ime Gospodnje! glas 4.
Usrdno pritecimo sada k Bogorodici mi grešni i smireni, i pripadnimo pokajnički vapijući iz dubine duše: Vladičice (Vladateljko), pomozi, sažalivši se na nas; pohitaj, propadamo od mnoštva sagrešenja; ne otpusti tvoje sluge prazne, jer Tebe imamo kao jedinu nadu.
Slava. I ninje... (tada):
Mi nedostojni nećemo nikada ućutati, Bogorodice, kazujući čudesa Tvoja; jer kada Ti ne bi predstojala moleći, ko bi nas izbavio od tolikih beda? Ko bi nas sačuvao do sada slobodne? Nećemo odstupati od Tebe, Vladičice, jer Ti sluge Tvoje uvek spasavaš od svih opasnosti...
Onda: Otvori nam dveri milosrđa, blagoslovena Bogorodice, da ne poginemo mi, koji se u Tebe nadamo, nego da se Tobom izbavimo od beda, jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga.
Onda: Gospodu se pomolimo!
Sveštenik: Jer si svet, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, smiluj se na nas![13]
Pošto se Trisveto otpeva na uobičajeni način, đakon govori:
Pazimo!
Sveštenik: Mir svima!
Pevači: I sa duhom tvojim!
Čitač: Prokimen, glas 3;
Gospod je prosvetljenje moje i Spasitelj moj; koga ću se bojati?
Stih: Gospod je zaštitnik života mog; koga ću se plašiti? (Psalam 27:1).
Čitač: Čitanje iz Poslanice svetog apostola Pavla Jevrejima. (Jevr. 2:11-18).
Braćo, i onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od jednoga; radi toga uzroka ne stidi se nazvati ih braćom, govoreći: Objaviću ime tvoje braći svojoj, usred crkve slaviću te. I opet: Ja ću se u njega uzdati: I opet: Evo mene i dece koju mi dade Bog. – Pošto pak deca imaju telo i krv, tako i On uze udela u tome, da smrću satre onoga koji ima silu smrti, to jest đavola, i da oslobodi one koji od straha smrti behu robovi celoga svog života. Jer se zaista ne prima anđela, nego se prima potomstva Avraamova. Zato beše dužan u svemu da bude kao njegova braća, da bude milostiv i veran prvosveštenik pred Bogom, da bi postao umilostivljenje za grehe ljudske. Jer u čemu sam postrada, budući kušan, može pomoći onima koji se iskušavaju.
Sveštenik: Mir tebi!
Aliluja, glas 6.
Stih 1: Izli u srce moje reč dobru.
Stih 2: Kazaću dela svoja caru.[14]
Sveštenik: Premudrost, pravo stojmo; čujmo sveto Evanđelje: mir svima!
Čitanje svetog Evanđelja od Jovana (Jn 5:1-4).
U vreme ono izađe Isus u Jerusalim. U Jerusalimu pak kod Ovčijih vrata, ima banja, koja se jevrejski zove Vitezda, sa pet tremova. U njima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih, koji čekahu da se voda zatalasa. Jer Anđeo Gospodnji silažaše u izvesno vreme u banju i zatalasavaše vodu; i koji prvi ulažaše pošto se zatalasa voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.
Onda đakon govori jekteniju:
U miru se pomolimo Gospodu
Pevači: Gospode pomiluj (tj. Gospode, smiluje se.)
Za višnji mir i za spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo.
Za mir celoga sveta, za blagostanje svetih Božijih crkava i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo.
Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božijim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo. (Ako se osvećenje vode vrši u domu, onda mesto ove molbe reći ovo:
Za ovaj časni dom, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božijim žive u njemu, Gospodu se pomolimo.
Za svetog patrijarha našeg (ili: za preosvećenog episkopa našeg) ime, za prečasno prezviterstvo, za đakonstvo u Hristu, za sav klir i za sve ljude, Gospodu se pomolimo.
Za ovaj grad (ili: za ovo selo: ili: za svetu obitelj ovu), za svaki grad, kraj, i one koji verom žive u njima, Gospodu se pomolimo.
Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna, Gospodu se pomolimo.
Za one koji plove, putuju, boluju, muče se na teškim radovima, za zarobljenike, i za njihovo spasenje, Gospodu se pomolimo.
Da se voda ova osveti silom, i dejstvom, i silaskom Svetoga Duha, Gospodu se pomolimo.
Da siđe na vodu ovu čistilačko dejstvo nadsuštastvene Trojice, Gospodu se pomolimo.
Da ova voda bude na isceljenje duša i tela, i na prognanje svake protivničke sile, Gospodu se pomolimo.
Da Gospod Bog pošalje blagoslov Jordana, i da osveti vodu ovu, Gospodu se pomolimo.
Za sve koji ištu od Boga pomoć i zaštitu, Gospodu se pomolimo.
Da nas prosveti svetlošću razuma, jednosuštnom Trojicom, Gospodu se pomolimo.
Da nas Gospod Bog učini sinovima i naslednicima carstva svoga, pijenjem ove vode i kropljenjem, Gospodu se pomolimo.
Da nas izbavi od svake nevolje, gneva i nužde, Gospodu se pomolimo.
Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću Tvojom.
Pominjući presvetu, prečistu, preblagoslovenu slavnu Vladateljku našu Bogorodicu i uvek Djevu Mariju, sa svima Svetima – sami sebe, i jedan drugog, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.
Pevači: Tebi Gospode.
Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroz sve vekove.
Pevači: Amin.
Gospodu se pomolimo.
Onda sveštenik govori ovu molitvu:
Gospode Bože naš, veliki u savetu i čudesan u delima, Tvorče svega vidljivog i nevidljivog, koji čuvaš zavet svoj i milost svoju za one koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje, i primaš suze žalosnice od svih što su u nevolji: jer si toga radi došao u obličju sluge, ne plašeći nas utvarama, nego istinsko zdravlje dajući telu, i govoreći:Eto, zdrav si, ne greši više; i blatom si iscelio oči slepome, i, naredivši mu da se umije, učinio si rečju da se svetlost nastani u njemu;
Ti koji razbijaš talase mrskih strasti, i isušuješ gorko more ovoga života, i ukroćuješ nepodnošljive valove strasti: Ti sam čovekoljubivi Care, koji si nam dao da se obučemo u kao sneg belu odeću od vode i Duha, pošalji nam Tvoj blagoslov, kroz pijenje ove vode i kropljenjem spravši prljavštinu strasti.
O, mi Ti se molimo: poseti našu nemoć, Dobri, i milošću svojom isceli naše bolesti i duše i tela: molitvama sveprečiste, preblagoslovene Vladateljke naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije; silom časnog i životvornog Krsta; posredništvom česnih Bestelesnih Sila nebeskih; česnoga, slavnoga proroka, Preteče i Krstitelja Jovana; svetih, slavnih i svehvalnih Apostola; prepodobnih i bogonosnih Otaca naših; svetih Otaca naših, velikih jeraraha i vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta; svetih Otaca naših: Atanasija i Kirila, patrijaraha aleksandrijskih: svetoga Oca našeg Spiridona Trimitunskog Čudotvorca; svetog Oca našeg Nikolaja arhiepiskopa Mirlikijskog Čudotvorca; svetih Otaca naših čudotvoraca cele Rusije: Petra, Aleksija, Jone i Filipa; svetog i slavnog velikomučenika Georgija Pobedonosca; svetog i slavnog velikomučenika Dimitrija Mirotočivog; svetih i dobropobednih Mučenika; svetih i pravednih bogoroditelja Joakima i Ane; svetih slavnih i čudotvoraca Besrebrnika: Kosme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Jermolaja, Sampsona i Diomida, Mokija i Anikite, Talaleja, i Trifona; svetih srpskih prosvetitelja i učitelja: Simeona Mirotočivog, svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija i Petra; i svetoga (ime dnevnog svetitelja), koga praznujemo i svih Tvojih Svetih.
Spasi, Gospode, i pomiluj svetoga Patrijarha (ili: preosvećenog Episkopa) našeg (ime), daruj im (mu) duševno i telesno zdravlje, i u svemu budi milostiv prema ovim hrišćanskim žiteljima koji služe Tebi. Pomeni Gospode, sve episkopstvo pravoslavnih, koje pravilno upravlja rečju istine Tvoje, i sav sveštenički i monaški red, i njihovo spasenje. Pomeni, Gospode, i one što nas mrze i one što nas vole, braću našu što služe, prisutne, i one što su s blagoslovom otišli, i one što su nama nedostojnima naredili da se molimo za njih. Pomeni, Gospode, braću našu što su u ropstvu i nevolji, i pomiluj njih i nas po velikoj milosti svojoj, izbavljajući ih od svake nužde. Jer si Ti izvor isceljenja, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove.
Pevači: Amin.
Sveštenik: Mir svima!
Đakon: Glave svoje priklonite Gospodu.
Pevači: Tebi, Gospode.
Sveštenik govori ovu molitvu tajno:
Prikloni uho Tvoje, i usliši nas, Gospode, koji si blagovoleo da se krstiš u Jordanu i da osvetiš vode; i blagoslovi sve nas koji priklanjanjem svojih glava pokazujemo svoju svest da smo Tvoje sluge; i udostoj nas da se pijenjem od ove vode ispunimo Tvoga osvećenja, i da nam bude, Gospode, na zdravlje duše i tela.
G l a s n o: Jer si Ti osvećenje naše, i Tebi uznosimo slavu i blagodarnost i poklonjenje, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroz sve vekove.
Pevači: Amin.
Onda, uzevši krst, blagosilja vodu triput, u vidu krsta, pogružavajući krst i podižući ga pravo, i pevajući ovaj Tropar, glas 1, triput:
Spasi, Gospode, ljude svoje, i blagoslovi nasleđe (potomstvo) svoje, darujući narodu našem pobedu nad protivnicima, i krstom svojim čuvajući ljude svoje.
I zatim se peva ovaj Tropar, glas 2:
Udostoji nas Tvojih darova, Bogorodice Djevo, ne obzirući se na grehe naše, i dajući isceljenje onima koji sa verom primaju blagoslov Tvoj, Prečista.
Onda sveštenik celiva časni krst, takođe i svi prisutni, i kropi sve svetom vodom, oltar i svu crkvu (a ako je u domu, onda sve odaje). I pevaju se ovi Tropari, glas 4:
Sveti Besrebrnici, imajući izvor isceljenja – vi dajete isceljenja svima koji ištu – kao oni koji su se udostojili prevelikih darova od nepresušnog izvora Spasitelja našeg. Jer Gospod kaže vama, kao ravnoapostolskim revniteljima: Eto, dadoh vam vlast nad duhovima nečistim, da ih izgonite, i da isceljujete svaku bolest i svaku slabost. Stoga, pošto ste živeli potpuno po njegovim zapovestima, zabadava dobiste, zabadava dajete, isceljujući strasti duša i tela naših.
Pogledaj na molbe slugu Tvojih, Svebesprekorna (Bogorodice) – ugušujući strašne ustanke protiv nas, oslobađajući nas od svake nevolje; jer Tebe jedinu imamo čvrstu i poznatu kotvu, i stekosmo Tvoje posredništvo, da se ne posramimo, Vladateljko, prizivajući Te. Pohitaj na usrdno moljenje onih što Ti sa verom kliču: raduj se Vladateljko – pomoći svih ljudi, radosti i zaštito i spasenje duša naših.
Primi, Vladateljko, moljenja slugu Tvojih, i izbavi nas od svake nevolje i tuge!
I posle kropljenja (prskanja) osvećenom vodom, govori se jektenija:
Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Pevači: Gospode, pomiluj! (triput).
Još se molimo da ovaj grad (ili: ovo selo, ili: ovu svetu obitelj), i svaki grad i zemlja, budu sačuvani od gladi, pomora, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, najezde tuđinaca, i međusobnog rata, i da dobri i čovekoljubivi Bog naš bude milostiv i snishodljiv, te da odstrani svaki gnev uperen na nas, i da nas izbavi od predstojeće i pravedne svoje pretnje, i da nas pomiluje (da se smiluje na nas).
Pevači: Gospode, pomiluj! (tj. Gospode, smiluj se)
Sveštenik glasno:
Usliši nas, Bože, Spasitelju naš, nado svih krajeva zemaljskih, i onih koji su na moru daleko; i milostiv, milostiv budi, Gospode, nama grešnima, i pomiluj nas. Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroza sve vekove.
Pevači: Amin.
Sveštenik: Mir svima!
Đakon: Glave svoje priklonimo Gospodu!
Pevači: Tebi Gospode!
Onda sveštenik čita gromko ovu molitvu:
Mnogomilostivi Vladatelju, Gospode Isuse Hriste Bože naš, molitvama sveprečiste Vladateljke naše Bogorodice i uvek djeve Marije; silom časnoga i životvornog Krsta; posredništvom časnih Bestelesnih Sila nebeskih; časnoga, slavnoga proroka, Preteče i Krstitelja Jovana; svetih slavnih i svake hvale dostojnih Apostola; svetih slavnih i dobropobednih Mučenika; prepodobnih i bogonosnih Otaca naših; svetih Otaca naših, velikih jeraraha i vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta; svetog Oca našeg Nikolaja arhiepiskopa Mirlikijskog Čudotvorca; svetih Otaca naših čudotvoraca cele Rusije: Petra, Aleksija, Jone i Filipa; svetih srpskih prosvetitelja i učitelja: Simeona Mirotočivog, svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija i Petra; svetih pravednih bogoroditelja Joakima i Ane; i svetoga (ime dnevnog svetitelja; a ako je u hramu, onda i ime svetitelja čiji je hram); i svih Tvojih Svetih – primi molitvu našu kao prijatnu; daruj nam oproštaj grehova naših; zakloni nas okriljem krila svojih; odagnaj od nas svakoga neprijatelja i protivnika; umiri život naš, Gospode, pomiluj nas i svet Tvoj, i spasi duše naše, jer si dobar i čovekoljubiv.
Pevači: Amin. ,
I zatim govori otpust. .
Hristos istiniti Bog naš, molitvama svoje prečiste Majke (ime svetoga koji se praznuje) i svih Svetih, neka nas pomiluje i spase kao dobar i čovekoljubiv.

Blagosiljanje koljiva


 Prilikom blagosiljanja koljiva, sveštenik govori ovu molitvu:
Gospodu se pomolimo. Pojci: Gospode pomiluj (tj. Gospode, smiluj se.)
Gospode, Ti si sve rečju svojom izvršio, i naredio zemlji da proizvodi raznovrsne plodove za uživanje i hranu našu; Ti si učinio te su Tri Mladića i Danilo, hranjeni semenjem u Vavilonu, bili svetlija lica od onih odnegovanih u raskoši;[15] Ti sam, svedobri Care, blagoslovi i semenje ovo sa raznim plodovima, i osveti verne koji budu jeli od njega, jer sluge tvoje prinesoše ovo Tebi u slavu Tvoju i čast svetoga (ime) i u spomen onih koji preminuše u blagočestivoj veri. Ispuni, blagi Gospode, sve spasonosne molbe onima koji spremiše ovo i vrše spomen, i daj im da se naslađuju večnih dobara tvojih, molitvama prečiste Vladateljke naše Bogorodice i uvek djeve Marije i svetoga (ime), čiji i spomen vršimo, i svih svetih Tvojih.
Jer si Ti Onaj koji blagosilja i osvećuje sve i sva, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo – bespočetnom Ocu, sa jedinorodnim Tvojim Sinom i presvetim blagim i životvornim Tvojim Duhom – sada i uvek i kroza sve vekove.
Pojci: Amin.

Čin rezanja kolača


 Sveštenik stavi na sebe epitrahilj i počinje kao obično:
Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove Amin.
Sveti Bože, sveti Krepki sveti Besmrtni, smiluj se na nas (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.
Presveta Trojice, smiluj se na nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladatelju, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.
Oče naš, koji si na nebesima,
neka je sveto ime Tvoje,
neka dođe carstvo Tvoje,
neka bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
hleb naš nasušni daj nam danas;
i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zla.
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava – Oca i Sina i Svetoga Duha – sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Tropar svetome, Slava i sada: kondak.
Okadivši postavljeni hleb i prisutne, sveštenik uzima kolač, i blagosilja ga triput u vidu krsta, govoreći:
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino Duhom Tvojim Svetim, svagda, sada i uvek, i kroza sve vekove, amin.
Zatim govori: U slavu Tvoju, Gospode Bože naš, prinosimo Ti ovo i u čast svetog (ime), čijim molitvama primi, Svemilosrdni, žrtvu ovu u nadnebeski svoj žrtvenik.
Posle toga reže kolač, i poliva ga malo vinom, pojući:
I Sveti Mučenici, koji ste hrabro stradali i ovenčali se, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše.
II Slava Tebi, Hriste Bože, pohvalo Apostola, radovanje Mučenika, čija je propoved Trojica jedinosuštna. (tj. Trojica istovetnoga bića).
III Isaije likuj, Djeva zače, i rodi Sina Emanuila[16] Bogočoveka, Istok[17] Mu je ime; veličajući njega, mi Djevu proslavljamo.
Kada ovo otpeva, sveštenik sa domaćinom prelomi kolač nadvoje, onda sastavlja obe polovine tako, da lice kolača bude spolja, i celivaju ga triput, pri čemu sveštenik govori:
Hristos među nama! a domaćin odgovara: I jeste, i biće. Tako triput.
Zatim: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu. Molitvama svetoga (ime), Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.
I sada i uvek i kroza sve vekove, amin. Molitvama Bogorodice, Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.
Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju dobrote svoje očisti bezakonja naša. (Psalam 51:1)
I jutrenjska stihira praznovanog svetitelja, ili pak ovo, glas 6:
Blagodat Svetoga Duha danas nas sabra, i svi uzevši krst Tvoj govorimo: blagosloven koji ide u ime Gospodnje, osana na visini.
Zatim jektenija: Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Još se molimo za svetog patrijarha (ili: za preosvećenog arhijereja našeg (ime).
Još se molimo za svu braću i za sve pravoslavne hrišćane.
Još se molimo za ovaj dom i za njegove žitelje (imena), za milost, život, mir, zdravlje i spasenje njihovo.
Vozglas: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroza sve vekove, Amin.
I zatim govori otpust.
Kada se pak blagosiljanje koljiva vrši u domu, onda sveštenik govori najpre molitvu nad koljivom, pa zatim reže kolač, po izloženom ovom pravilu.

Slavski Tropari


 Transkripcija crkvenoslovenskog teksta
(Prva cifra označava datum po starom kalendaru, a druga po novom)
Sv. Vasilije Veliki (1. tj. 14. januara)
 
Tropar, glas 1:
Vo vsju zemlju izide vješčanije tvoje,
jako prijemšuju slovo tvoje,
imže bogoljepno naučil jesi,
jestestvo suščih ujasnil jesi.
čelovječeskija običaji ukrasil jesi,
carskoje svjaščenije, otče prepodobne Vasilije,
moli Hrista Boga spastisja dušam našim.
Sv. Jovan Krstitelj (7. tj. 20. januara)
 
Tropar, glas 2:
Pamjat pravednago s pohvalami,
tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje, Predteče,
pokazalbosja, jesi voistinu i prorokov čestnjejšij:
jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago,
tjemže za istinu postradav radujasja,
blagovjestil jesi i suščim vo adje
Boga javlšagosja plotiju,
vzemljuščago grejh mira,
i podajuščago nam veliju milost.
Sv. Sava (14. tj. 28. januara)
 
Tropar, glas 3:
Puti vovodjaščago v žizanj,
nastavnik i pervoprestolnik
i učitelj bil jesi
pervjeje bo prišed,
svjatitelju Savo,
otečestvo tvoje prosvjetil jesi,
i porodiv toje Duhom Svjatim,
jako dreva maslinaja,
v mislenjem raji nasadil jesi
vseosvjaščenaja tvoja čada:
tjem jako apostolom
i svjatiteljem soprestolna,
čtušče tja molim,
moli Hrista Boga,
darovati nam veliju milost.
Časne verige Apostola Petra (16. tj. 29. januara)
 
Tropar, glas 4:
Rima ne ostavlj, k nam prišel jesi,
čestnimi verigami,
jaže nosil jesi, apostolov pervoprestolne,
imže vjeroju poklanjajuščesja molimsja:
tvojimi k Bogu molitvami
daruj nam veliju milost.
Sv. Atanasije (18. tj. 31. januara)
 
Tropar, glas 4:
Bože otec naših,
tvorjaj prisno s nami po tvojej krotosti,
ne ostavi milost tvoju ot nas:
no molitvami ih v mirje upravi život naš.
Sveta Tri Jerarha (30. januara tj. 12. februara)
 
Tropar, glas 4:
Jako apostolov jedinonravniji,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh molite,
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
Sv. Trifun (1. tj. 14. februara)
 
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Trifon,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imejejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.
Sv. Simeon Bogoprimac (3. tj. 16. februara)
 
Tropar, glas 1:
Radujsja, blagodatnaja Bogorodice Djevo,
iz tebe bo vozsija solnce pravdi Hristos Bog naš,
prosvješčajaj suščija vo tmje:
veselisja i ti, Starče pravednij,
prijemij vo objatija Svoboditelja duš naših,
darujuščago nam voskresenije.
Sveti Mučenik Haralampije (10. tj. 23. februara)
 
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Haralampij...
(i dalje kao pod 1. februarom).
Prepodobni Avksentije (14. tj. 27. februara)
Tropar, glas 7:
Pustinij žitelj, i v tjelesi angel,
i čudotvorec javilsja jesi,
bogonosne otče naš Avksentije.
postom bdjenijem, molitvoju
nebesnaja darovanija prijim,
iscjeljaješi nedužnija,
i duši vjeroju pritekajuščih ti.
Slava davšemu tebje krjepost,
slava vjenčavšemu tja,
slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenija.
Sv. Velikomučenik Teodor Tiron (17. februara tj. 2. marta i u subotu prve nedelje Časnog posta)
 
Tropar, glas 2:
Velija vjeri ispravljenija,
vo istočnicje plamene, jako na vodje upokojenija,
svjati velikomučenik Teodor radovašesja:
ognjem bo vsesožegsja, jako hleb sladkij Trojicje prinesesja.
Togo molitvami, Hriste Bože, spasi duši našja.
Sv. Četrdeset Mučenika – Mladenci (9. tj. 22. marta)
 
Tropar, glas 1:
Boljezanmi svjatih
imiže o tebje postradaša
umoljen budi, Gospodi,
i vsja našja boljezni iscjeli,
Čelovjekoljubče, molimsja.
Sveti Aleksije čovek Božiji (17. tj. 30. marta)
 
Tropar, glas 4:
Vozvisivsja na dobrodjetelj
i um očistiv k želanomu i krajnjemu dostigal jesi:
bezstrastijem že ukrasiv žitije tvoje,
i poščenije izrjadnoje vosprijim sovjestiju čistoju,
v molitvah jako besploten prebivaja,
vozsijal jesi jako solnce v mirje,
preblažene Aleksije.
Blagovesti (25. marta tj. 7. aprila)
 
Tropar, glas 4:
Dnes spasenija našego glavizna,
i ježe ot vjeka tajinstva javljenije:
Sin Božij, sin Djevi bivajet
i Gavril blagodat blagovjestvujet:
tjemže i mi s njim Bogorodicje vozopijim:
Radujsja, blagodatnaja, Gospod s toboju.
Sv. i pravedni Lazar (Lazareva subota)
 
Tropar, glas 1:
Obščeje voskresenije,
prežde tvojeja strasti uvjerjaja,
iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste Bože,
tjemže i mi jako otroci
pobjedi znamenija nosjašče,
tebje pobjeditelju smerti vopijem:
Osana vo višnjih,
blagosloven grjadij vo imja Gospodnje.
Sveti Georgije (23. aprila tj. 6. maja)
 
Tropar, glas 4:
Jako pljenih svoboditelj,
i niščih zaščititelj
nemoščstvujuščih vrač,
carej poborniče,
pobjedonosče, velikomučeniče Georgije,
moli Hrista Boga
spastisja dušam našim.
Sveti Evanđelist Marko (25. aprila tj. 8. maja)
 
Tropar, glas 3:
Apostole svjatij i evangeliste Marko,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sveti Vasilije Ostroški (29. aprila tj. 12. maja)
 
Tropar, glas 4:
Ot junosti tvojeja vsego sebe Gospodevi otdal jesi,
prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh, oče bogonosne:
obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu,
sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije,
postavljajet tja svojej cerkvi pastirja
i dobljago arhijereja,
i po prestavljeniji tvojem sobljude
svjatoje tjelo tvoje nerušimo,
svjatitelju Vasilije:
tjemže jako imjeja derznovenije
molisja Hristu Bogu
spastisja dušam našim.
Sveti Prorok Jeremija (1. tj. 14. maja)
 
Tropar, glas 2:
Proroka tvojego Jeremiji pamjat, Gospodi, praznujušče,
tjem tja molim:
Spasi duši našja.
Prenos moštiju Svetog Nikole (9. tj. 22. maja)
 
Tropar, glas 4:
Prispje den svjetlago toržestva,
grad Barskij radujetsja
i s njim vseljenaja vsja likovstvujet,
pjesanmi i pjenmi duhovnimi:
dnes bo svjaščenoje toržestvo,
v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej,
svjatitelja i čudotvorca Nikolaja
jakože solnce nezahodimoje
vozsija svjetozarnimi lučami,
razgonjaja tmu iskušenij že i bjed
ot vopijuščih vjerno:
spasaj nas jako predstatelj naš,
velikij Nikolaje.
Sveti Kirilo i Metodije (11. tj. 24. maja)
 
Tropar, glas 4:
Jako apostolom jedinonravniji
i slovenskih stran učiteljije,
Kirile i Metodije bogomudriji,
Vladiku vsjeh molite,
vsja jaziki slovenskija utverditi
v pravoslaviji i jedinomisliji,
umiriti mir i spasti duši našja.
Sveti Konstantin i Jelena (21. maja tj. 3. juna)
 
Tropar, glas 8:
Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev
i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem,
v carjeh apostol tvoj, Gospodi,
carstvujuščij grad v rucje tvojej položi,
jegože spasaj vsegda v mirje,
molitvami Bogorodici,
jedine čelovjekoljubče.
Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava (11. tj. 24. juna)
 
Tropar, glas 3:
Apostoli svjatiji molite
milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sveti Prorok Jelisej (14. tj. 27. juna)
 
Tropar, glas 4:
Isti kao i svetog proroka Ilije (20. jula)
Sveti Knez Lazar (15. tj. 28. juna)
 
Tropar, glas 3:
Krasotu vozželjev slavi Božija,
vo zemnjej tomu blagougodil jesi:
i poručenij ti talant
dobrje vozdjelav usugubil jesi.
o njemže i podvizavsja do krove,
otonuduže i mzdu boljeznej tvojih
jako mučenik prijal jesi ot Hrista Boga:
jegože moli spastisja,
pojuščim tja Lazare.
Rođenje Svetog Jovana Krstitelja
Ivandan (24. juna tj. 7. jula)
 
Tropar, glas 4:
Proroče i predteče prišestvija Hristova,
dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi,
ljuboviju čtuščiji tja:
neplodstvo bo roždšija
i otčeje bezglasije razrješisja,
slavnim i čestnim tvojim roždestvom,
i voploščenije Sina Božija
mirovi propovjedujetsja.
Sveti Apostol Petar i Pavle (29. juna tj. 12. jula)
 
Tropar, glas 4:
Apostolov pervoprestolnici,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh modite:
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
Sveti Velikomučenik Prokopije (8. tj. 21. jula)
 
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Prokopij,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.
Sveti Arhanđeo Gavrilo (13. tj. 26. jula)
 
Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav, Arhistratiže,
molim tja prisno mi nedostojniji,
da tvojimi molitvami ogradiši nas
krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi,
sohranjaja nas pripadajuščih prilježno i vopijuščih:
Ot bjed izbavi nas, jako činonačalnik višnjih sil.
Sveta Velikomučenica Marina –
Ognjena Marija (17. tj. 30. jula)
 
Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Marina
zovet velijim glasom:
tebe, ženiše moj, ljublju,
i tebe iščušči stradalčestvuju,
i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu,
i straždu tebe radi
jako da carstvuju v tebje,
i umiraju za tja
da i živu s toboju:
no jako žertvu neporočnuju primi mja
s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami,
jako milostiv spasi duši našja.
Sveti Prorok Ilija (20. jula tj. 2. avgusta)
 
Tropar, glas 4:
Vo ploti angel, prorokov osnovanije,
vtorij predteča prišesvija Hristova
Ilija slavnij,
sviše poslavij Jelisejevi blagodat,
nedugi otgonjati i prokaženija očiščati:
tjemže i počitajuščim jego točit iscjeljenija.
Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija (22. jula tj. 4. avgusta)
 
Tropar, glas 1:
Hristu nas radi od Djevi roždšemusja,
čestnaja Magdalina Marija posljedovala jesi,
togo opravdanija i zakoni hranjašči:
tjemže dnes vsesvjatuju tvoju pamjat praznujušče,
grjehov razrješenije molitvami tvojimi prijemljem.
Sveta Mučenica Paraskeva – Trnova Petka (26. jula tj. 8. avgusta)
 
Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Paraskeva...
(i dalje kao pod 17. julom)
Sveti Pantelejmon (27. jula tj. 9. avgusta)
 
Tropar, glas 3:
Strastoterpče svjatij
i cjelebniče Pantelejmone,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Prepodobna majka Angelina, despotica srpska (30. jula tj. 12. avgusta)
 
Tropar, glas 8:
V tebje mati izvjestno spasesja, ježe po obrazu:
prijimši bo krest, posljedovala jesi Hristu,
i djejušči učila jesi prezirati ubo plot prehodit bo,
prilježati že o duši vešči besmertnjej,
tjemže i so angeli sradujetsja,
prepodobnaja Angelino, duh tvoj.
Sveti mučenici Makaveji (1. tj. 14. avgusta)
 
Tropar, glas 1: (kao pod 9. martom)
Prenos moštiju Svetog Stefana (2. tj. 15. avgusta)
 
Tropar, glas 4:
Carskim vjencem vjenčasja tvoj verh
ot stradanij jaže preterpjel jesi po Hriste Božje,
mučenikov pervostradalče Stefane,
ti bo judejskoje obličivij neistovstvo
vidjel jesi tvojego Spasa odesnuju Otca:
togo ubo moli o dušah naših.
Preobraženje Gospodnje (6. tj. 19. avgusta)
 
Tropar, glas 7:
Preobrazilsja jesi na gorje, Hriste Bože,
pokazavij učenikom tvojim slavu tvoju,
jakože možahu:
da vozsijajet i nam grješnim svjet tvoj prisnosuščnij,
molitvami Bogorodici, svjetodavče, slava tebje.
Uspenje presvete Bogorodice – Velika Gospojina (15. tj. 28. avgusta)
 
Tropar, glas 1:
V roždestvje djevstvo sohranila jesi,
vo uspeniji mira ne ostavila jesi, Bogorodice:
prestavilasja jesi k životu mati sušči života,
i molitvami tvojimi
izbavljaješi ot smerti duši našja.
Sveti Mučenik Agatonik (22. avgusta tj. 4. septembra)
 
Tropar, glas 4:
Mučenici tvoji, Gospodi,
vo stradanijih svojih
vjenci prijaša netljenija ot tebe Boga našego:
imušče bo krjepost tvoju, mučiteljej nizložiša,
sokrušiša i demonov nemoščnija derzosti.
Tjeh molitvami spasi duši našja.
Sveti Mučenik Adrijan i Natalija (26. avgusta tj. 8. septembra)
Tropar kao pod 22. avgustom.
Usekovanje Svetog Jovana Preteče (29. avgusta tj. 11. septembra)
 
Tropar, glas 2:
Pamjat pravednago s pohvalami,
tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje, Predteče,
pokazalbosja jesi voistinu i prorokov čestnjejšij:
jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago,
tjemže za istinu postradav radujasja,
blagovjestil jesi i suščim vo adje
Boga javlšagosja plotiju,
vzemljuščago grjeh mira,
i podajuščago nam veliju milost.
Sveti Aleksandar Nevski (30. avgusta tj. 12. septembra)
 
Tropar, glas 4:
Poznaj svoju bratiju, rosijskij Josife,
ne v Egiptje no na nebesi carstvujuščij,
blagovjernij knjaže Aleksandre,
i primi moljenija ih,
umnožaja žita ljudem
plodonosijem zemlji tvojeja,
gradi vladičestvija tvojego ograždaja moljenijem:
i nasljednikom tvojim na soprotivnija spoborstvuja.
Sveti Simeon Stolpnik (1. tj. 14. septembar)
 
Tropar, glas 1:
Terpjenija stolp bil jesi,
revnovavij praotcem prepodobne,
Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih,
i bezplotnih žiteljstvu, sij v tjelesi, ,
Simeone otče naš,
moli Hrista Boga spastisja dušam našim.
Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (8. tj. 21. septembra)
 
Tropar, glas 4:
Roždestvo tvoje, Bogorodice Djevo,
radost vozvjesti vsej vseljenjej,
iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš,
i razrušiv kljatvu dade blagoslovenije,
i uprazdniv smert,
darova nam život vječnij.
Sveti Joakim i Ana (9. tj. 22. septembra)
 
Tropar, glas 2:
Pravednih tvojih, Gospodi, pamjat praznujušče,
tjemi molim tja, spasi duši našja.
Krstovdan (14. tj. 27. septembra)
 
Tropar, glas 1:
Spasi, Gospodi, ljudi tvoja,
i blagoslovi dostojanije tvoje,
pobjedi vsjem pravoslavnim hristijanom našim
na soprotivnija daruja,
i tvoje sohranjaja krestom tvojim žiteljstvo.
Sveta Sofija i njene tri kćeri (17. tj. 30. septembra)
 
Tropar, glas 1:
Agnici slovesnija,
agncu i pastiru privedostesja mučenijem ko Hristu,
tečenije skončavše i vjeru sobljudše:
tjemže dnes radostnoju dušeju,
soveršajem dostočudniji svjatuju vašu pamjat,
Hrista valičajušče.
Sveti Velikomučenik Evstatije (20. septembra tj. 3. oktobra)
 
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Evstatije...
(i dale kao pod 8. julom)
Sveti Jovan Bogoslov (26. septembra tj. 9. oktobra)
 
Tropar, glas 2:
Apostole Hristu Bogu vozljubljene,
uskori izbaviti ljudi bezotvjetni:
prijemljet tja pripadajušča,
iže padša na persi prijemij,
jegože moli, Bogoslove,
i naležaščuju magdu jazikov razgnati,
prosja nam mira i velija milosti.
Sveti Kirijak – Miholjdan (29. septembra tj. 12. oktobra)
 
Tropar, glas 1:
Pustinij žitelj i v tjelesi angel,
i čudotvorec pokazalsja jesi,
bogonose otče naš Kirijače,
postom, bdjenijem, molitvoju
nebesnaja darovanija prijim,
isceljaješi nedužnija,
i duši vjeroju pritekajuščih k tebje.
Slava davšemu tebje krjepost,
slava vjenčavšemu tja,
slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenije.
Pokrov presvete Bogorodice (1. tj. 14. oktobra)
 
Tropar, glas 4:
Dnes blagovjerniji ljudije svjetlo prazdnujem,
osjenjajemi tvojim, Bogomati, prišestvijem,
i k tvojemu vzirajušče obrazu,
umilno glagoljem:
Pokrij nas čestnim tvojim pokrovom
i izbavi nas ot vsjakago zla,
moljvašči Sina tvojego,
Hrista Boga našego,
spasi duši našja.
Sveti Apostol Toma (6. tj. 19. oktobra)
 
Tropar, glas 3:
Apostole svjatij Tomo,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sv. Mučenici Sergije i Vakh (7. tj. 20. oktobra)
 
Tropar, glas 4: (kao pod 22. avgustom)
Prepodobna Paraskeva – Petka (14. tj. 27. oktobra)
 
Tropar, glas 4:
Pustinoje i bezmolvnoje žitije vozljubivši,
i vo sljed Hrista ženiha tvojego userdno potekši,
i togo blagoje igo vo junosti tvojej vzemši,
krestnim znamenijem k mislenim vragom
mužeski vooruživšisja,
postničeskimi podvigi postom i molitvami
i sleznimi kapljami,
uglije strastej ugasila jesi dostoslavnaja Paraskevo,
i ninje v nebesnjem čertozje
s mudrimi djevami predstojašči Hristu,
moli o nas počitajuščih čestnuju pamjat tvoju.
Sveti Evanđelist Luka (18. tj. 31. oktobra)
 
Tropar, glas 3:
Apostole svjatij i evangeliste Luko,
moli milostivago Boga
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sveti Apostol Jakov (23. oktobra tj. 5. novembra)
 
Tropar, glas 2:
Jako Gospodenj učenik,
vosprijal jesi, pravedne, evangelije:
jako mučenik imaši, ježe neopisanoje:
derznovenije, jako brat Božij:
ježe molitisja, jako jerarh.
Moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Sveti Dimitrije (26. oktobra tj. 8. novembra)
 
Tropar, glas 3:
Velika objete v bjedah,
tja pobornika vseljenaja, Strastoterpče,
jaziki pobježdajušča:
jakože ubo Lijevu izložil jesi gordinju,
i na podvig derznovena sotvoril jesi Nestora,
tako, svjate Dimitrije,
Hristu Bogu molisja,
darovati nam veliju milost.
Sveti Arsenije arhiepiskop srpski (28. oktobra tj. 10. novembra)
 
Tropar, glas 8:
Milosti nastavniče
i blagoutrobija sokrovišče,
ježe vsjem otverzal jesi,
pravovjerija učitelju,
i arhijerejev božestvenoje udobrenije,
otče naš jerarše Arsenije,
niščih bil jesi zastupnik:
tjem moli Hrista Boga,
prosvjetiti duši našja,
da ne kogda usnem v smert.
Sveti Avramije (29. oktobra tj. 11. novembra)
 
Tropar, glas 8:
V tebje, otče, izvjestno spasesja ježe po obrazu:
prijem bo krest, posljedoval jesi Hristu,
i djeja učil jesi prezirati ubo plot
prehodit bo,
prilježati že o duši vešči bezsmertnjej.
Tjemže i so angeli sradujetsja,
prepodobne Avramije, duh tvoj.
Sveti Kosma i Damjan (1. tj. 14. novembra)
 
Tropar, glas 8:
Svjatiji bezsrebrenici i čudotvorci,
Kosmo i Damijane,
posjetite nemošči našja,
tunje prijaste, tunje dadite nam.
Sveti Georgije – Đurđic (3. tj. 16. novembra)
 
Tropar, glas 4:
Jako pljenih svoboditelj,
i niščih zaščititelj
nemoščstvujuščih vrač,
carej poborniče,
pobjedonosče, velikomučeniče Georgije,
moli Hrista Boga
spastijsa dušam našim.
Sveti Arhanđeo Mihailo (8. tj. 21. novembra)
 
Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav arhistratizi,
molim vas prisno mi nedostojniji,
da vašimi molitvami ogradite nas,
krovom kril neveščestvenija vašeja slavi,
sohranjajušče ni
pripadajuščija prilježno i vopijuščija:
ot bjed izbavite ni, jako činonačalnici višnjih sil.
Sveti Stefan Dečanski – Sv. Mrata (11. tj. 24. novembra)
 
Tropar, glas 4:
V terpjeniji doblestradalnih podvig tvojih,
mnogoobraznija rani preterpjel jesi:
i po končinje svojej vjenec ot Boga
s mučeničeskimi liki vosprijemlješi,
i v zemlji krotkih dostojno vodvorjaješisja, blažene,
o nas Hrista Boga moli,
darovati dušam našim veliju milost.
Sveti Jovan Milostivi (12. tj. 2,5. novembra)
 
Tropar, glas 8:
V terpjeniji tvojem
stjažal jesi mzdu tvoju, otče prepodobne,
v molitvah neprestano terpjevij,
niščija vozljubivij, i sija udovolivij:
no molisja Hristu Bogu,
Joane milostive blažene,
spastisja dušam našim.
Sveti Jovan Zlatousti (13. tj. 26. novembra)
 
Tropar, glas 8:
Ust tvojih jakože svjetlost ognja
vozsijavši blagodat
vseljenuju prosvjeti:
ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska,
visotu nam smirenomudrija pokaza,
no tvojimi slovesi nakazuja,
otče Joane Zlatouste,
moli Slova Hrista Boga,
spastisja dušam našim.
Sveti Apostol Filip (14. tj. 27. novembra).
 
Tropar, glas 3:
Apostole svjatij Filipe,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sveti Evanđelist Matej (16. tj. 29. novembra)
 
Tropar, glas 3:
Apostole svjatij i evangeliste Mateje
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Vavedenje Presvete Bogorodice (21. novembra tj. 4. decembra)
 
Tropar, glas 4:
Dnes blagovoljenija Božija predobraženije
i čelovjekom spasenija propovjedanije,
v hramje Božiji jasno Djeva javljajetsja,
i Hrista vsjem predvozvješčajet,
toj i mi veleglasno vozopijim:
Radujsja smotrenija Zižditeljeva ispolnjenije.
Sveta Velikomučenica Ekaterina (24. novembra tj. 7. decembra)
 
Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Ekaterina
zovet velijim glasom:
tebe; ženiše moj, ljublju,
i tebe iščušči stradalčestvuju,
i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu,
i straždu tebe radi
jako da carstvuju v tebje,
i umiraju za tja
da i živu s toboju:
no jako žertvu neporočnuju primi mja
s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami,
jako milostiv spasi duši našja.
Sveti Kliment Rimski (25. novembra tj. 8. decembra)
 
Tropar, glas 4: (kao pod 18. januarom)
Sveti Alimpije Stolpnik (26. novembra tj. 9. decembra)
 
Tropar, glas 1:
Terpjenija stolp bil jesi,
revnovavij praotcem našim prepodobne,
Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih,
i bezplotnih žiteljstvu sij v tjelesi,
Alipije otče naš,
moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Sveti Apostol Andrej (30. novembra tj. 13. decembra)
 
Tropar, glas 4:
Jako apostolov pervozvanij,
i verhovnago suščij brat,
vladicje vsjeh, Andreje, molisja
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
Sveta Varvara (4. tj. 17. decembra)
 
Tropar, glas 8:
Varvaru svjatuju počtim,
vražija bo sjeti sokruši,
i jako ptica izbavisja ot njih
pomoščiju i oružijem kresta, vsečestnaja.
Sveti Sava Osvećeni (5. tj. 18. decembra)
 
Tropar, glas 8:
Slez tvojih tečenmi
pustinji besplodnoje vozdjelal jesi,
i iže iz glubinmi vozdihanmi,
vo sto trudov uplodonosil jesi,
i bil jesi svjetilnik vseljenjej,
sijaja čudesi,
Savo, otče naš:
moli Hrista Boga
spastisja dušam našim.
Sveti Nikola (6. tj. 19. decembra)
 
Tropar, glas 4:
Pravilo vjeri i obraz krotosti,
vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu,
jaže veščej istina.
Sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja,
niščetoju bogataja:
otče svjaščenonačalniče Nikolaje,
moli Hrista Boga,
spastisja dušam našim.
Sveti Spiridon (12. tj. 25. decembra)
 
Tropar, glas 4:
Pravilo vjeri i obraz krotosti,
vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu,
jaže veščej istina.
Sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja,
niščetoju bogataja:
otče Spiridone,
moli Hrista Boga,
spastisja dušam našim.
Sveti Ignatije Bogonosac (20. decembra tj. 2. januara)
 
Tropar, glas 4:
I nravom pričastnik
i prestolom namjestnik apostolom biv,
djejanije obrjed jesi, bogoduhnovene,
vo vidjenija voshod:
sego radi slovo istini ispravljaja,
i vjeri radi postradal jesi daže do krove,
svjaščenomučeniče Ignatije,
moli Hrista Boga,
spastisja dušam našim.
Sveti Stefan (27. decembra tj. 9. januara)
 
Tropar, glas 4:
Podvigom dobrim podvizalsja jesi,
pervomučeniče Hristov i apostole,
i mučiteljej obličil jesi nečestije:
kamenijem bo pobijen ot ruk bezakonih,
vjenec ot jaže sviše desnici prijal jesi,
i k Bogu vzival jesi vopija:
Gospodi, ne postavi im grjeha sego.

Izvor: Srpska Crnja

Bogojavljenje

Kada Gospod Isus bese navrsio 30 godina od svog telesnog rodjenja On otpoce Svoj uciteljski i spasiteljski posao. I sam pocetak pocetka oznamenova krstenjem na Jordanu. Sv. Kiril Jerusalimski veli: "pocetak sveta voda, pocetak Jevandjelja Jordan". Pri krstenju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna, koja se u St. Zavetu nagovestavala o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, t.j. tajna bozanske svete Trojice. Otac se javio cuvstvu sluha, Duh se javio cuvstvu vida, a Sin se javio uz to jos i cuvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedocansvo o Sinu, Sin se krstio u vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstitelj zasvedoci i rece o Hristu: Ovo je jagnje Bozije koje uze na se grijehe sveta (Jov. I, 29) i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put nasega spasenja. Na ime: Gospod uze na se grehe roda covecjeg i pod njima umre (pogruzenje) i ozive (izlazak iz vode): i mi moramo umreti kao stari grehovni covek i oziveti kao ocisceni, obnovljeni i preporodjeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasenja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, po grcki) naziva se jos i Prosvecenjem. Jer nas dogadjaj na Jordanu prosvecuje pokazujuci nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdeljnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krstenjem u vodi prosvecuje time sto postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina, i silom Duha Svetoga.

Božić

Roždestvo Gospoda i Boga i spasa Našega Isusa Hrista

A kad se navrsi vrijeme posla Bog sina svojega jedinorodnoga (Gal. 4,4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Devi u Nazaretu govoreci: "raduj se, blagodatna...evo zaceces i rodices sina" - u to vreme izidje zapovest od kesara Avgusta, da se popise sav narod u carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebase svako da ide u svoj grad i tamo se upise. Zato Josif Pravedni dodje s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleze mnogo naroda radi popisa, ne mogose Josif i Marija naci konaka ni u jednoj kuci, zbog cega se sklonise u jednu pecinu ovcarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pecini, a u noci izmedju subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivsi Ga bez bola, kao sto Ga je i zacela bez greha, od Duha Svetoga a ne od coveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i polozi Ga u jasle. Potom pridje i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao bozanskom plodu devicanske utrobe. Tada dodjose i pastiri iz polja, upuceni od angela Bozjeg, i poklonise Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I cuse pastiri mnostvo angela Bozjih gde poju: "slava na visini Bogu i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja" (Lk. 2). U to vreme stigose i tri mudraca s istoka vodjeni cudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i poklonise Mu se kao Caru nad carevima, i darivase Ga darovima svojim (Mat. 2). Tako dodje u svet Onaj, ciji dolazak bi prorecen od proroka, rodi se onako kako bi proreceno: od Preciste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada vise ne bese u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovase Irod tudjin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagovestenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrsi delo spasenja ljudskog, koje ne mogahu izvrsiti sluge Njegove. Njemu neka je vecna slava i hvala. Amin.

Vavedenje Presvete Bogorodice

Kada se Presvetoj Devici Mariji navrsise tri godine od rodjenja, dovedose je roditelji njeni Joakim i Ana iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na sluzbu, prema svom ranijem obecanju. Sabrase se i mnogi njihovi srodnici da uzmu ucesca u ovoj svetkovini, u kojoj nevidljivo ucestvovahu i angeli Bozji. Prvosvestenik Zaharija, otac sv. Jovana Pretece, primi Devu od roditelja i uvede je u hram, i to u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, u koje niko ne ulazase osim arhijereja, i to jednom godisnje. Sv. Teofilakt Ohridski veli da je Zaharija "van sebe bio i Bogom obuzet" kada je uvodio Devu, inace se ovaj njegov postupak ne bi mogao objasniti. Tada roditelji, prema zakonu, prinesose zrtvu Bogu, primise blagoslov od svestenika i vratise se domu, a Presveta Deva osta pri hramu punih devet godina. Kako u Izrailju tada ne znadose za dozivotno zavestanje devojaka, bi ona po navrsetku svoje 12. godine data sv. Josifu, srodniku svome, u Nazaret, da pod vidom obrucnice zivi u devstvenosti. Presveta Deva Marija bese prva dozivotno zavestana devojka, i njoj posle sledovahu u Crkvi Hristovoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.

Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan

40 dana nakon Vaskrsa

   Cetrdesetog dana posle vaskrsenja Hristovog njegovi ucenici nalazili su se za trpezom. Tada im se Hristos ponovo javi i zapovedi: Idite po svemu svetu i propovedajte Evandjelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se bice spasen, a ko ne poveruje bice osudjen. Hristos im obeca da ce im poslati Duha Utesitelja, jer bez njegove blagodati ne bi mogli da obave tu bozansku misiju.
     Poveo je potom Hristos svoje ucenike i Presvetu Bogorodicu na Maslinsku Goru blizu Jerusalima. Kad su tamo stigli Hristos podize ruke i sve ih blagoslovi, a zatim se na ocigled svih njih poce uznositi na nebo. Posmatrali su ga sve dotle dok ga jedan oblak ne zakloni od njihovih ociju. Tako se Gospod Isus Hristos, zavrsivsi delo spasenja, vratio Bogu ocu na nebesima
     Svake godine Crkva obelezava taj dogadjaj praznujuci Vaznesenje cetrdeseti dan posle Vaskrsa. Praznik se jos zove Spasovdan, jer se toga dana zavrsila Hristova uloga spasenja ljudi koja je bila vezana za njegov boravak na zemlji. Spasovdan se uvek praznuje cetvrtkom.

Tropar: Voznesalsja jesi vo slavje, Hriste Bozze nas, radost sotvorivij ucenikom, objetovanijem Svjatago Duha, izvjeshchenim im bivshim blagoslovenijem, jako ti jesi Sin Bozzij, izbavitelj mira

Prevod: Vazneo si se u slavi, Hriste Boze nas, i obradovao si apostole obecanjem Duha Svetoga, i uverio si ih o svome blagovoljenju; jer si Ti Sin Bozji, izbavitelj sveta