STRANKE DELE PREDUZEĆA
Cenkanje DS i DSS oko „Telekoma“
Autor: N. M. Jovanović | 09.10.2007 - 08:48


Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije još pregovaraju o tome kome će pripasti „Telekom Srbije“, iako su ga upravo demokrate izvukle u petak uveče iz šešira između 30 cedulja sa imenima javnih preduzeća.

Istovremeno je na sastanku, tvrde izvori „Blica“, razgovarano o ranijem predlogu DSS-a da stranke u potpunosti rukovode preduzećima u kojima dobiju direktore, ali za sada i dalje važi dogovor da stranka koja ima direktora ne može da ima i predsednika upravnog odbora.
- Dogovor da jedni druge kontrolišemo je i dalje na snazi, a odnos u odborima biće kao i kod podele preduzeća 3-2-1 - kaže naš sagovornik iz vrha vladajuće koalicije.
Demokrate su dobile „Telekom“, koji predvodi Draško Petrović, ali još nije jasno da li će ga zameniti ili će ovu firmu zameniti za neko drugo preduzeće.
Naftnu industriju Srbije će predvoditi čovek DS, a po svemu sudeći to će biti ranije pominjani Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište. Kada je reč o Republičkom zavodu za zdravstvenu zaštitu, Svetlanu Vukajlović bi trebalo da zameni Zoran Vesić, predsednik Resornog odbora za zdravstvo DS. S obzirom na to da je DS dobio i PTT, najizvesniji kandidat za tu fotelju je Goran Ćirić, nekadašnji gradonačelnik Niša. Izbor Ćirića za direktora značio bi pomirenje stare i nove postave u DS, o čemu lider te stranke Boris Tadić mnogo razmišlja u poslednje vreme, tvrde upućeni. Na čelu Fonda za penziono i invalidsko osiguranje ostaće i dalje Goran Lončar, tvrdi naš izvor iz DS.
- Velika preduzeća kao što su NIS, SDPR, Građevinska direkcija, „Srbijagas“ sačekaće Predsedništvo stranke - kaže naš izvor.
G17 plus pripalo je pet preduzeća, a naš sagovornik iz ove stranke tvrdi da još nije poznato ko će od njihovih predstavnika na čelo „Elektromreža Srbije“. Na čelu „Komercijalne banke“ ostaće Ivica Smolić, tvrde u ovoj stranci, a „Srbijavodama“ nastaviće da upravlja Nikola Marjanović.

Ko su direktori
NIS - Boris Ranković ( DS)
Republički zavod za zdravstvenu zaštitu - Zoran Vesić (DS)
PTT - Goran Ćirić ( DS)
Fond za penziono i invalidsko osiguranje - Goran Lončar (DS)
„Komercijalna banka“ - Ivica Smolić (G17 plus)
„Srbijavode“ - Nikola Marjanović (G17 plus)

Izvor: Blic

Pa onad bi Draško Petrović izgubio mesto, a to bi značilo da premijer ne može ni svog sina da zaštiti na položaju. A Dunav, jel i on u šeširu?

Мени је више мука од тих свађа.
Сваки дан их је све више и више.

Ako izgune telekom ovi iz DS-a ostace bez cvonjka a zatim i dzaba kupovina Telekoma RS i telekoma u crnoj gori.
A zuti se samo ostrve na nesto sto donosi lovu i gde se drpa i nece odustati ni po koju cenu i bice tek ucena i sl. tadic je sa Djilasom neprevazidjeno ((no na nsoj politickoj sceni. cak je i Milosevic malo dete za njega u kradjama i za zute Internacionalce.
Oni su u stvari najvece komunjare koje bi da vladaju gore nego Tito.

Mala bara a puno krokodila

Napokon su se partije koje tvore vladu, nakon dugih , i teskih cenkanja, i dilova, tipa "Ja tebi - ti meni" , dogovorile oko raspodele plena, u vidu javnih preduzeca, gde je narocito ostra, junacka i nekompromisna borba bila za ona   koja su pred privatizacijom, i koja ce , dostici , po misljenju strucnjaka najvece cene, na tenderima ( ako ih bude).

Dakle, nekoliko meseci nakon muchenja i jajarenja oko raspodele ministarstava, isti akteri ( DS, DSS, NS i G17 ) su nas castili drugom rundom medjustranackog otimanja za najbolje parce mesa, neodoljivo podsecajuci na copor gladnih hijena , koje se hijerarhijom u coporu sluze da bi otkinule najmesnatiji deo lesine.......

Rezultat je , po partije , manje - vise zadovoljavajuci.......po gradjane Srbije, kao i uvek , porazavajuci.
Posto ni jedna partija nije mogla da uzme sve, iako im je to ideal, i iako ne pise u stranackim programima, clan br1. u svakom pojedinacno.......uspele su da se dogovore oko direktorskih mesta,i clanstva u upravnim odborima.

I to taljenje za kockarskim stolom izgleda otprilike ovako : DS dobija direktorska mesta u NIS-u, Srbijagasu i Transnafti i umesto predsednika UO u EPS-u i Elektromreži Srbije , a DSS direktorsko mesto u EPS-u i mesta predsednika UO u NIS-u i Srbijagasu , a da je G17 plus izgubio Srbijagas , ali dobio mesto u Elektromreži Srbije

Pri tom , DS dobija i Telekom, Lutriju Srbije, PTT, RZZO, Dunav osiguranje, ...

Ni ostali nisu nista gore prosli , i svi su danas , veseli i debeli, srecni i zadovoljni u svojim stranackim prostorijama otvarali sampanjce ili kidali prasice, zavisno od afiniteta........

Sta je u ovom , poslednjem deljenju karata, pred potpunu prodaju srpskih javnih preduzeca, razlicito, nego dosadasnji , slicni , dogovori politicara??? I zasto su upravljanja  javnim preduzecima toliko bitna svim partijama???

Pocecu od objasnjenja sta je tako magicno neodoljivo u upravljanju elektroprivredom , ili NIS om.........

1) Sva javna preduzeca, su veoma profitabilne organizacije, gde gubitasa, prakticno nema.....to su monopolisti na trzistu, i svi gradjani su primorani da koriste njihove usluge. Kao takve, te firme, imaju ogromne sume novca na raspolaganju , koje su , potpuno van svake parlamentarne ili bilo koje druge kontrole.....te se pare , precutnim dilom izmedju partija , bezobzirno koriste za finansiranje stranaka, umesto u infrastrukturu i unapredjenje poslovanja, pa time i poboljsanje usluga, prema gradjanima, za sta ta javna preduzeca i postoje.

2) Javna preduzeca, sa svojim preglomaznim , cinovnickim aparatima, su savrseno mesto za zbrinjavanje kadrova partije koja upravlja tim preduzecem......hiljade partijskih aparatcika je zaposljeno , u EPS, NIS, Srbijasume, Telekom........bez ikakvih strucnih predznanja, i bez ikakve potrebe za armijom novih sluzbenika, javna preduzeca, primaju sve vise i vise patrijskih bubasvaba, izuzetno dobro placenih, naravno, novcem gradjana Srbije......

Drugi aspekt, odredjene razlike u dosadasnjim dilevima od ovog , konacnog, je , sto se u ovom mandatu, ove vlade konacno privatizuju skoro sva, ako ne i sva javna preduzeca.........

To znaci, milione dolara masnih provizija, i isto tako, znaci da onima koji budu posle njih dosli na vlast, ne ostaje nista vise, od milionske imovine, sto bi mogli da prodaju............

Ironicno, ali u ovom , konacnom talu, jedini cisti ce biti radikali......ne zato sto su Toma, Aca , i galerija najrazlicitijih likova iz SRS, gadljiva na prevare, mito , korupciju......Ne, naprotiv.......oni su se dokazali kao nesposobna masinerija, za sve , sem gole otimacine.........

Ostace nevini, jer nemaju pristupa upravnim odborima, i direktorskim funkcijama u javnim preduzecima.....to ce moci debelo da naplate, doduse, na sledecim izborima, ali siguran sam da bi Aca, Vjerica, Momir, Toma, zrtvovali da mogu nekoliko mesta u sledecem sazivu parlamenta, za bar jedno direktorsko mesto , sada kada sve ide na dobos.......

I napokon, tu je i narod.........posebna prica. Dokazano nesposoban, da razluci sta se desava, zbunjen, ne shvata, da je Kosovo, samo buckalo za somove, ne bi li se zaludjivali onim sto je davno reseno , i dogovoreno izmedju amerike, rusije i evrope........

Dok mu pred nosom, partije otimaju poslednje sto vredi u ovoj drzavi, puneci konta na Kajmanima, zablesavljeni narod se i dalje pali na demagogiju, i corav i blesav, kao mnogo puta do sada, navija za svoje pulene, koji im predu patriJotske bajke, u isto vreme im zavlaceci ruku u dzep, vadeci i zadnju kintu, koju ima.

ДС добио највише директорских места, Г17 задржао исти број


БЕОГРАД, 10. октобра (Тањуг) - Према Анексу коалиционог споразума, у који је Тањуг данас имао увид, ДС је преузела директорска места у неким јавним предузећима која је имала Д С С, а Г17 је припао исти број предузећа као и до сада.

Очекивало се да ће Д С С задржати "Телеком Србију" где је до сада директор био Драшко Петровић, али је то место по коалиционом споразуму припало ДС, као и директорско место у НИС-у где је први човек био Срђан Бошњаковић из Д С С-а.

ДС-у је припало и руководеће место у "Државној лутрији Србије", које је до сада држала Г 17 плус.

На челу "Дунав осигурања" до сада је био Мирко Петровић из Д С С, а за ово предузеће одговорност преузела је ДС, као и за Јавно предузеће "Службени гласник".

Д С С је задржала позиције у ЕПС, где је директор Владимир Ђорђевић, а задржаће руководеће место и у Заводу за уџбенике, којим руководи Радош Љушић. Та странка је преузела и директорско место на "Београдском сајму", где је директор до сада био Анђелко Трпковић из СПО-а.

У предузећу "Србијашуме", где је до сада био кадар Г 17 плус Јеша Ерчић, директорско место преузеће Д С С, а Г17 плус је препустио ДС-у челно место у "ПТТ Србија" на којем је сада Драган Ковачевић.

Према формули поделе "3-2-1", руковођење "Аеродромом Београд" поново је припало Г17 плус, где је сада генерални директор Небојша Недељковић, члан те странке.

Г17 плус наставиће да води и "Србијаводе", чији је генерални директор Вељко Димитријевић, као и "Јавна скијалишта" (генерални директор Љубиша Радовановић) и "Електромрежу Србије", где од јула 2005. дужност генералног директора обавља Драган Вигњевић.

И у "Комерцијалној банци" мандат продужава Г17 плус, са великим шансама да први човек банке Ивица Смолић остане на том месту.

Нова Србија ће задржати "Железнице Србије", где је директор Миланко Шаранчић, и "Путеве Србије" у коме је генерални директор Бранко Јоцић.

.......a sve vreme, dok se deli plen medju hijenama, infantilni narod, pogleda uprtog na jug.....ne da Kosovo, dok mu iza ledja, oni koje je glasao, kradu zadnju banku iz dzepa.......

Partije složne podeli plena
Stranačka preduzeća su raj za korupciju
Autor: N. M. Jovanović | 11.10.2007 - 08:00


Vladajuće stranke u Srbiji DS, DSS i G17 plus odlučile su prekjuče da rukovođenje najvažnijim preduzećima u zemlji u potpunosti prepuste stranačkim kadrovima bez obzira na stručnost. Lideri ovih stranaka, znajući da nema zakonskih sankcija, ne samo da se nisu uplašili reakcije javnosti, već su to bez ikakvog ustezanja stavili u koalicioni sporazum i potpisali.

Opravdanje da se radi o „spremnosti da se preuzme odgovornost“ ne stoji jer će eventualne posledice od loše, stranačke politike u preduzećima poput EPS ili NIS, direktno pogađati građane, a upućeni tvrde da je ovakva odluka po sistemu „jedna stranka jedno preduzeće“ istovremeno i idealno tle za korupciju.
Prema koalicionom sporazumu, stranka koja dobije direktora javnog preduzeća imaće i većinu u upravnom odboru. Nijedna od stranaka nije zvanično potvrdila da je autor ovog predloga, ali nezvanično iz DS se čuje da je to bio predlog DSS, a ova stranka poručuje da je reč o ideji demokrata. Na pitanje čija je ovo bila ideja izvor iz vrha G17 plus odgovara da „to nije bio njihov predlog, „ali da su morali da se usaglase sa partnerima“.
Potpuno vlasništvo jedne stranke u nekoj instituciji ili „feudalizacija“ nije novina u Srbiji. Prethodna vladajuća koalicija DSS, G17 plus i SPO-NS sprovela je taj sistem u ministarstvima, a ovaj put je osvanula u javnim preduzećima.
- Čista podela plena - bio je prvi komentar Čedomira Čupića, profesora sa fakulteta političkih nauka u Beogradu. On za „Blic“ kaže da se u Srbiji demokratija pretvara u ogoljenu vladavinu stranaka koje za to ne snose bilo kakvu odgovornost.
- Stranke očigledno moraju da udome svoje ljude i zadovolje stranačke interese. Ovakav dogovor samo govori da upravljanje javnim servisima treba zakonski bolje regulisati. Čupić, slično ljudima iz „Transparentnosti Srbija“, smatra da bi direktore i menadžment trebalo birati na konkursima, a da bi dve trećine članova upravnih odbora javnih preduzeća trebalo da čine stručni ljudi iz firme, dok bi samo jednu trećinu birao parlament.
- Ti članovi odbora ne bi smeli da primaju naknade za rad u tim preduzećima, odnosno to bi morale da budu neplaćene funkcije - smatra Čupić i navodi da ova odluka vladajućih stranaka samo pogoduje špirenju korupcije, pogotovo kada u Srbiji nisu uspostavljeni stvarno nezavisne institucije i mehanizmi za kontrolu vlasti.

Aligrudić: Ne razmem pitanje
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić juče je samo rekao da je zadovoljan što su članice vladajuće koalicije potpisale sporazum o raspodeli mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. On nije video problem u činjenici da stranka koja daje direktora preduzeća ima i većinu članova u upravnim odborima.
- Čuo sam vaše pitanje, ali ga ne razumem - bio je odgovor Aligrudića uz objašnjenje da „do podele odgovornosti uvek dolazi po nekom ključu, ali i da je uvek cela koalicija odgovorna za fukcionisanje nekog sistema“, a da postoje zakoni kojima je utvrđeno poslovanje i kontrola poslovanja javnih preduzeća.

Izvor: Blic

Rusima NIS, Srbiji gasovod
„Gasprom“ u Beogradu potpuno otvorio karte
Autor: Radovan Ž. Marković | 11.10.2007 - 08:53

Ruski „Gasprom“ zainteresovan je za izgradnju kraka panevropskog gasovoda „Plavi potok“ kroz Srbiju, završetak preko potrebnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i kupovinu NIS-a. Međutim, predstavnici ove velike ruske kompanije sve to posmatraju „kao jedinstven projekat“. Pojednostavljeno, sve može, ali u paketu.

Nakon šturih objašnjenja iz kabineta predsednika Srbije i predsednika Vlade, prave namere i teme razgovora ruske delegacije „Gasproma“ sa najvišim državnim predstavnicima obelodanio je predsednik saveta direktora ruske kompanije Aleksej Miler.
- Kad već ulažemo veoma velika sredstva u nove kapacitete za transport gasa, onda to pitanje treba razmatrati u vezi sa velikim investicijama koje su potrebne za modernizaciju i rekonstrukciju NIS-a - rekao je Miler.
Predsednik Upravnog odbora „Gasproma“ je naglasio da ta kompanija ima „vrlo velike šanse“ na tenderu za NIS.
- Imamo sopstvene resurse, mogućnost isporuke nafte u rafinerije Srbije, za šta drugi konkurenti nemaju mogućnosti - objasnio je Miler.
S druge strane, u protekla dva dana niko u Vladi nije bio voljan da komentariše „Gaspromovu“ ponudu da bi privatizacija NIS-a trebalo da ide u paketu sa gasovodom i skladištem gasa u Banatskom Dvoru. Stizali su samo stidljive izjave da je reč o tri različita projekta koja povezuje činjenica da će se o njima odlučivati gotovo u isto vreme.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović rekao je za „Blic“ da ruska delegacija jeste izrazila interesovanje za NIS, ali da „nisu tražili ništa zauzvrat“. Popović je rekao da je sa Rusima bilo reči i omogućem dolasku „Gasprom banke“ na srpsko tržište.

Zainteresovan i „Lukoil“ „gaspromnjeft“
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić juče rekao da će se Srbija će se o saradnji sa „Gaspromom“ opredeliti u skladu sa nacionalnim interesima
- Ta kompanija drži polovinu dokazanih nalazišta prirodnog gasa i Srbiji je u interesu saradanja s tim preduzećem - kazao je Đelić.
On je kao „simptomatične“ ocenio komenatare „koji se javljaju uvek kada neko veliko rusko preduzeće želi da dođe na srpsko tržište“ i dodao da za to nema razloga.
Prenoseći procenu ruskih eksperata da je nominalna ukupna vrednost NIS-a približno 1,2 milijarde dolara, ruski list „Rosbizniskonsalting“ ističe da su za kupovinu akcija srpskog državnog monopola zainteresovane ruske kompanije „Lukoil“ i „Gaspromnjeft“, kao i druge velike evropske naftne kompanije.
Direktorka ruske konsalting agencije Tamara Kasjanova istakla je da nije čudno što je „Gaspromenjeft“ zainteresovan za kupovinu NIS-a jer su rafinerije te komapnije „jedine u Evropi koje je sada moguće kupiti“.
Prema oceni ruskog analitičara Jevgenija Dišljuka ne treba isključiti mogućnost da obe ruske kompanije kupe udeo NIS-a preko zajedničkog preduzeća.

Odluka na proleće
Ruski list navodi i da nije najjasnije na koji će se način privatizovati NIS, zbog ranijih najava o mogućoj promeni strategije privatizacije. Aktuelna strategija predviđa prodaju 25 odsto NIS-a, za blizu 300 miliona dolara, s tim da vlasnik tog paketa može kasnije da poveća udeo do 37,5 odsto. Prema ranijim izjavama, Rusima bi najviše odgovarao većinski udeo od 51 odsto.
Kako je rekao ministar Popović, studija o izvodljivosti potencijalnih trasa „Plavog potoka“, uključujući i onu koja ide kroz Srbiju, ruska kompanija bi trebalo da završi na proleće.

Investicija vredna milijardu dolara
Izgradnja gasovoda bila bi najveća grinfild investicija u Srbiji, a ceo projekat je vredan oko milijardu dolara. Gasovod povezuje Rusiju i Tursku, preko Crnog mora, a nova trasa išla bi od Turske, preko Bugarske, Srbije i Hrvatske, gde bi se dalje račvala. Srbija bi na ovaj način dobila stabilno snabdevanje jer je kapacitet gasovoda 20 milijardi kubnih metara goriva, deset puta više nego što mi godišnje trošimo. Gasovod bi prolazio u dužini od 400 kilometara kroz Srbiju, a procenjuje se da bi godišnje mogli da se zaradi 200 miliona dolara od ulaznih taksi za gas. Za sada, osim mnoštva najava, Srbija je jedino potpisala memorandum o izgradnji „Plavog potoka“, ali taj dokument nije obavezujući za „Gasprom“. Inače, u igri je i konkurentska varijanta „Plavog potoka“ koja bi zaobišao Srbiju i išao preko Bugarske, Rumunije i Mađarske.
Skladište gasa u Banatskom Dvoru gradi se oko decenije, a objekat još nije završen. To skladište ima kapacitet od oko 800 miliona kubnih metara gasa, oko četvrtine onoga što trošimo, a izgradnja bi trebalo da košta oko 200 miliona dolara. Ministar Aleksandar Popović najavio je nedavno da bi skladište moglo da profunkcioniše 2009. godine.

Gasifikacija južne Srbije zavisi od „Gasproma“
Ruski „Gasprom“ je već većinski vlasnik „Jugorosgasa“ i time je stekao koncesiju za gasifikaciju juga Srbije. Ova firma je osnovana 1996., a u njoj NIS ima 25 odsto vlasništva. Kompaniji je prilikom osnivanja data koncesija od 25 godina za izgradnju gasovoda, prodaju i tranzit gasa od Pojata do krajnjeg juga Srbije, što je uključivalo i izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad, preko kojeg je Srbija trebalo da se spoji sa bugarskim gasovodom.

Đelić o privatizaciji NIS-a
Božidar Đelić izjavio je juče da će javnost biti upoznata sa modelom privatizacije NIS-a. Đelić je istakao da u Vladi postoji konsenzus da se privatizacija obavi po, kako je rekao, „specifičnom zakonu koji mora ići u Skupštinu“. Prema njegovim rečima, o modelu privatizacije NIS-a prvo će se izjasniti komisija za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća, a potom i Vlada.

Izvor: Blic