(Legalna) prostitucija   
3. maj 2005. | 10:53 | Izvor: B92
   
Beograd -- Udruženje vlasnika noćnih barova sakupilo je 2.000 potpisa tražeći legalizaciju prostitucije.


U Udruženju kažu da njihovi advokati pripremaju dokumentaciju kojom će se obratiti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, a predsednik Udruženja Slavoljub Veljković kaže da se za legalizaciju prostitucije zalaže desetak godina.

Do sada se obratio mnogim političarima, ali još nije dobio pozitivan odgovor, pa je odlučio da sakupi dokumentaciju i zahteve pošalje Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali i Međunarodnom monetarnom fondu.

"Makroi... na neki način"

"Mi nismo makroi, mi smo trenutno na neki način makroi jer čim nema zakona o legalizaciji prostitucije mi smo kao neki svodnici. Ali, mi ne želimo to da radimo, želimo donošenje zakona, da radimo kao druga preduzeća, prodavnice, samousluge, fabrike, da devojka bude zaposlena, da ima radni staž, penzijsko i socijalno osiguranje. Isto kao i u svim drugim ustanovama, da se zna kome ide prihod, a on nije mali. Radi se o 1,2 ili 1,3 miliona evra. To nije malo, to neko uzima, neko od zaštitinika, to mogu da kažem. Najbolje je doneti zakon, novac bi se slivao u kasu", kaže Veljković.

"Za" i "protiv"

Predsednik skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova Lejla Ruždić smatra da postoji dosta razloga i "za" i "protiv" legalizacije prostitucije. Prema njenim rečima, argumenti "za" su zdravstvena zaštita žena, penzija, lakša evidencija o broju žena koje se time bave.

"Međutim, argumenti koji govore protiv su ipak možda malo jači. Smatra se da makroi, koji se danas zovu makroi, a koji smatraju da bi legalizacijom dobili neko poštovanije, ime, oni su u stvari ljudi koji bi glavni profit od toga izvlačili. Opet, od prodaje ženskog tela, opet od toga šta se dešava ženama i kako se postupa sa ženama", kaže ona.

Sandra Ljubinković, izvršni direktor "Antitrafiking centra", smatra da treba imati pravnu državu da bi se uopšte pričalo o legalizaciji prostitucije. Prema njenim rečima, Srbija je daleko od legalizacije.

"Za početak, prvi korak, onako kako mi vidimo to pitanje, jeste dekriminalizacija, znači da prostitucija za početak ne bude prekršaj, da svaka osoba ima pravo da koristi svoje telo onako kako hoće, ali da niko nema pravo da na njoj zarađuje, da je maltretira", kaže ona. Sandra Ljubinković kaže da o uslovima legalizacije moraju biti pitane žene koje se tim poslom bave i da su one te koje treba da odluče pod kojim će uslovima i kako raditi.

Kako to rade drugi

U Holandiji, Nemačkoj i Sloveniji prostitucija je legalizovana, a inicijativa za legalizaciju pokrenuta je u Hrvatskoj. Kako pišu neki listovi, u Švedskoj u državnu kasu ulazi više novca od prostitutki nego od fabrike automobila "Volvo", gde prostitucija nije legalan posao ali policija ne juri prostituke već korisnike njihovih usluga. Centri za zapošljavanje u Nemačkoj makroe tretiraju kao zanimanje.

Nisam za to! A sto mi ostali ne bi skupili 200000 potpisa da ne dozvolimo legalizaciju kurvanja! dajte ljudi, pa trebaju nam zakoni o skolstvu, zdravstvu... a ovo... Strasno!

Udruženje vlasnika noćnih klubova u Srbiji skupilo 27.000 potpisa za legalizaciju prostitucije

Penzije i za prostitutke

Udruženje vlasnika srpskih noćnih klubova prikupilo je 27.000 potpisa kojima se traži legalizacija prostitucije. Peticija je pre mesec i po dana, kako tvrde, upućena Skupštini Srbije, ali tamo nije stigla i još nema reakcija. Ipak, predsednik Udruženja 160 klubova Slavoljub Veljković ne deluje zabrinuto i za „Blic“ otkriva da će „sve biti rešeno u februaru“, a prostitucija legalizovana u Skupštini Srbije. Veljković tvrdi da su mu neki političari „sa kojima je dobar“ tako rekli.

- Želimo da poslujemo kao i svako drugo preduzeće i plaćamo porez. Želimo da država ima uvid u to područje rada a da osobe koje se bave prostitucijom imaju pravo na socijalno i penziono osiguranje, da nadležne službe kontrolišu njihovo zdravlje. Prema našim podacima, u Srbiji se tim poslom bavi više od 7.000 žena. Sadašnje stanje je neodrživo. Policija stalno šalje racije, devojke su u stresu i uplašene, a definitivno su raspoložene da se time bave. Ne možete ih sad terati da budu čistačice, kad ovaj posao znaju dobro - kaže Veljković, vlasnik noćnog kluba „Karibi“ u Paraćinu.

Prostitucija je legalizovana u Holandiji i Nemačkoj, koje stalno ističu dobra iskustva nakon više od dvadeset godina njenog uvođenja pod kontrolu države, a u većini evropskih država je dekriminalizovana. Prednosti legalizacije uglavnom se svode na mogućnost da se smanji kriminal, zloupotreba žena, polne bolesti, ali i da se naplati porez na promet od čega značajnu korist ima državna kasa.

U Srbiji se do sada o legalizaciji prostitucije nije ozbiljno razgovaralo. Predstavnici stručne javnosti većinom podržavaju taj korak, ali upozoravaju da bi, bez adekvatne medijske pripreme javnosti, pokušaj da se prodaja seksualnih usluga prizna za biznis kao i svaki drugi mogao da naiđe na negativan odjek. S druge strane, predstavnici pojedinih nevladinih organizacija, koje se zalažu za ravnopravnost polova, protive se legalizaciji i traže dekriminalizaciju po švedskom modelu, koja bi zaštitila žene koje se svojevoljno bave prostitucijom, ali bi onemogućila makroima da postanu „ugledni biznismeni“.

- Nema nijednog argumenta koji bi govorio protiv legalizacije. Verovatno bi se time sprečili mnogi vidovi kriminala. Prostitucija postoji, pred tom činjenicom ne treba zatvarati oči a, ako se legalizuje, bolje bismo sagledali njene razmere. U domaći zakon o legalizaciji trebalo bi uneti evropska rešenja, ali i odredbe koje su prilagođene domaćim specifičnostima - kaže za „Blic“ Jovan Ćirić iz Instituta za uporedno pravo koji ne isključuje mogućnost da bi za početak bilo dobro i samo zaustaviti krivični progon prostitutki.

Peticiju za legalizaciju prostitucije sa impozantnim brojem potpisa potpisale su i žene koje zarađuju prodajući seksualne usluge. Međutim, Snežana Lakićević-Stojačić, poslanica DS u Skupštini Srbije i vojvođanski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, upozorava da je veliko pitanje da li su one svojevoljno potpisale peticiju.

- Uverena sam da dobrovoljna prostitucija postoji u veoma malom segmentu, kao i da se seksualno izrabljivanje žena ne može rešiti legalizacijom prostitucije. Ova inicijativa potiče od makroa i samo bi njima donela korist i omogućila im da postanu legalni biznismeni kao i svaki drugi. Smatram da je jako dobro da se ovo pitanje pokrene u javnosti, ali se zalažem za švedski model dekriminalizacije, odnosno da se krivično ne goni osoba koja se bavi prostitucijom, nego svodnici i klijenti. Kad žene kod nas steknu ekonomsku ravnopravnost i kada im se omogući slobodan izbor, tada se može razgovarati o legalizaciji prostitucije - kaže za „Blic“ Lakićević-Stojačić.

Aktivistkinje koje se zalažu za ravnopravnost polova nisu decidno protiv legalizacije prostitucije, ako ona podrazumeva mogućnost da se žene dobrovoljno i na način koje same izaberu bave tim biznisom i ostvare pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje i penziju. Smatraju da, pre same legalizacije, treba ispitati kakav bi to uticaj imalo na položaj osoba koje se bave prostitucijom, kao i odgovoriti na pitanje da li će legalizacijom veća prava dobiti druge osobe u lancu biznisa koji je skoro uvek povezan sa organizovanim kriminalom i seks-trafikingom.

Blic

Legalizacija prostitucije bi svakako smanjila trgovinu zenama,

tj. ranjivost zena u odnosu na bahate kriminalce koji tvrde da ih stite

(tzv. "makroi", iako dansnja srpska rec nema mnogo veze sa 19-vekovnim francuksim originalom)

-- jer ne bi vise imali od koga da ih "stite", posto policija ne bi imala prava da goni prostitutke.

Penzija -- ne znam -- mozda.

Liberalni kapitalizam najlakse proguta ono sto mu donosi profit (penzijski doprinosi za drzavu),

ali za mene je mnogo vaznije da se kriminalcima oduzme sve ono sto daje snagu njima

i njihovom odrazu u ogledalu -- policiji (ne mislim samo na srpsku, nego ne sve policije sveta, ali ovde prevashodno na srpsku),

a to su sve zabrane.

Pozbato je da je mafija u Americi ojacala tokom prohibicije,

i da policije svih zemalja sveta diluju najmanje 60% sve droge koju "zaplene",

tj. otmu jer je policija svuda na svetu samo super-mafijaska grupa protekcionirana od strane drzave.