Na današnji dan 1921. godine umro je srpski kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Njegova vladavina obeležena je razvojem demokratskih institucija, privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe.

Istog dana 1984. godine umro je srpski pisac Dušan Radović, jedinstvena ličnost srpske kulture i vrstan dečji pisac. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir", "Kekec" i "Poletarac" i bio urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd.

U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B "Beograde, dobro jutro", kojom je od 1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću.

Dela: zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reči", "Vukova azbuka", "Pričam ti priču" i druga.

Tanjug

Čika Pera !!!

Kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Njegova vladavina obeležena je razvojem demokratskih institucija, privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe.

Tokom njegove vladavine ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a Srbija je pod njegovim žezlom bila primer napredne zemlje u ovom delu Evrope.

Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je za izuzetnu hrabrost odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju.

Pod imenom Petar Mrkonjić, u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja.

U narodu - koji ga je najčešće nazivao "čika Pera" - uživao je ogromno poštovanje zbog izuzetnog poštenja i krajnje skromnog načina života. U balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime vladao kao regent.

U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno sa srpskom vojskom čitav tok povlačenja preko planinskih bespuća sve do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.

RTV

Краљ Петар I Карађорђевић

Краљ Петар Први Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац) рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовића из Бранковине) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Кнежевић Петар придружио се Легији странаца француске војске 1870. и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913.- окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као краљ Петар I Ослободилац.





Izvor: Wikipedia

Duško Radović

Duško Radović je rođen 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Poznatija dela:

    * Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra
    * Poštovana deco (1954), pesme
    * Smešne reči (1961), pesme
    * Pričam ti priču (1963), pesme i priče
    * Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija
    * Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema
    * Vukova azbuka (1971), pesme
    * Zoološki vrt (1972), pesme
    * Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi
    * Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi
    * Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige
    * Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.

Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.



Izvor: Wikipedia

Slava ti Duško...u ime svih beogradskih generacija koje si inspirisao svojim urbanim senzibilitetom, inteligentnim humorom i sofisticiranom ironijom.

        Другарице, претворите своју кућу у кафану, па ћете се изненадити како вам је муж весео и забаван човек.
      ------------------------------------------------------------------ 
        Пожурите.
Неко је кренуо ко зна одакле, можда чак из Хамбурга, да се судари с вама.
      ---------------------------------------------------------------------
        Благо бабама и дедама, који имају унуке.
Тешко нама, који имамо децу.
        ---------------------------------------------------------------
        Морате имати неко, макар тајно место,
где ћете правити глупости.
Глупост је потребна здрављу.
    Слобода да се праве глупости је здрава привилегија
за коју се сами морате изборити.


                                                     "Београде, добро јутро"- Д.Радовић

Za Peru ne znam, ali Dusko je bio genije... 

Слава ти Душко,како рекоше у неком предходном посту!
Заиста,човек који је био идол многима!
Читао сам као млађи његове књиге,и све су интересанте,духовите.
Памтиће га све могуће генерације,и његове књиге ће читати наши потомци,јер је човек којим се можемо хвалити на сва уста!
Али ипак,Душко умро није,све док се његова дела читају и док се прича о њнемо навелико!

           Мале пензије, то није добро, а врло је скупо.
     Са малим пензијама не може се много ни јести, ни пити, ни пушити,
    што само продужава живот пензионера у недоглед.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
          Човек који пије лакше ће наћи друга него онај
      који не пије.
          Пороци одржавају везе међу људима а врлине
      их кваре и кидају.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
          Жене дуже живе од мушкараца јер имају ту привилегију
      да више брину о другима него о себи.
          Брига о себи скраћује живот.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
          Будите добри и деликатни.
          Бирајте кога ћете обрадовати својим успесима
       а кога својим недаћама.


                                                         "Београде, добро јутро" - Д Радовић

Узгред какве везе имају њих два?