Henri Moreplovac
 
Henri Moreplovac (Porto, 4. marta 1394—Sagre, 13. novembar 1460.) bio je treći sin kralja Portugala Žoaoa I od Portugala, osnivača dinastije Aviz. Pokrenuo je velika portugalska pomorska otkrića. Organizovao je mnoge pomorske ekspedicije i gradnju novih i bržih brodova. Pod njegovim rukovodstvom Portugalci su sve više plovili na jug. Otkrili su Zelenortska ostrva. Kolonizovali su Kanarska ostrva, Azorska ostrva i Madeira ostrva. Henri je bio svestan velikih mogućnost zarade od saharskih trgovačkih puteva. Bio je i očaran Afrikom. Smatra se da je započeo portugalsku školu kartografije služeći se metodama, koje su i ranije bile poznate mornarima.

Rani život

Rođen je u bolnici kao treće dete portugalskog kralja Žoaoa I od Portugala. Majka mu je Filipa od Lankestera, ćerka Džona od Ganta i sestra engleskog kralja Henrija IV. Njegov otac i braća su napali mavarsku luku Seutu 1415. Seuta je dugo vremena bila baza berberskih pirata, koji su napadali portugalsku obalu. Pirati bi zarobljavali stanovništvo i prodavali ga kao roblje u Africi. Zauzeli su Seutu. Henrik je nameravao da istraži obalu Afrike, koja je uglavnom bila nepoznata Evropljanima. Osim toga bili su privučeni i pričama o zlatu u Zapadnoj Africi i o hrišćanskoj kraljevini Prestera Džona. Brodovi, kjoji su tada plovili Sredozemnim morem bili su prespori i preteški za takva putovanja. Po Henrikovim uputama i vodstvom napravljeni su novi mnogo laganiji brodovi, karavele, koji su omogućavali kapetanima da plove dalje i brže. Otac ga je 1419. postavio za guvernera provincije Algarve.

Sredstva i dobici

Henri je 25. maja 1420. postao upravnik veoma bogatog Hristovog reda, portugalskog naslednika templarskog reda. Tu poziciju je držao celi život, a red je bio veoma značakan izvor sredstava tokom celoga Henrikova života. Henri je imao i drugih izvora sredstava. Kada mu je umro otac, a najstariji brat postao kralj Portugala kao Edvard I od Portugala dobio je od brata pravo da zadrži kraljevski porez od svih zarada na trgovini u novim područjima, koje otkrije. Osim toga donio je i pravo da sam odobrava ekspedicije iza rta Bajador. Osim toga Henrik je imao i različite monopole u Algarvi. Kada mu je umro brat podržavao je regentstvo svoga brata Pedra, a zauzvrat su mu potvrđena prava da zadržava porez. Osim toga Henrik je poticao kolonizaciju Azora za vreme Pedrova regntstva (1439-1448).

Sponzor portugalskih istraživanja

U Algarveu, najjužnijoj portugalskoj provinciji Henri je ponovo naselio jedno mesto, koje je bilo na strateškoj poziciji za pomorske poduhvate. To mesto se kasnije zvalo Vila do Infante, što znači grad princa. Odatle je Henri sponzorisao putovanja duž obale Mauritanije. Ubrzo je počeo da se bavi prodajom robova. Obližnje mesto Lagos u Portugalu je bilo tržište robova i druge robe. Prve kontakte sa tržištem robova imao je ranije kada je otkupljivao Portugalce, koje su oteli pirati bilo napadom na portugalske brodove bilo napadom na mesta u Portugalu. Sada je Henrik je počeo da se bavi prodajom robova i to je opravdavao kao pokrštavanje robova.

Henrik je bio zainteresovan samo za zaradu na svojim putovanjima. Dovozio je afričke robove u Lagos, tu ih prodavao i imao ogromnu zaradu. Za svoja putovanja koristio je male brodove, većinom karavele. Uglavnom bi sledio obalu, a po noći bi se zaustavili i vezali uz obalu.

Rani rezultati Henrijevih istraživanja

Do Henrijevih pomorskih istraživanja rt Bojador je bio najjužnija tačka poznata Evropljanima. Kartaginjani su 2.000 godina ranije poznavali južnije tačke. Ponovo su Portugalci 1420. otkrili Maderira ostrva, a na Henrikov poticaj Portugalci su kolonizovali ostrva 1430. Jedan od Henrijevih kormilara otkrio je 1427. Azorska ostrva. Portugal ih je kolonizovao 1430. Žil Ijanis, komandant jedne od Henrijevih ekspedicija prvi put je 1434. prešao rt Bajador. Bio je to veliki prodor, jker se to smatralo blizu kraja sveta sa strujama, koje nisu ohrabrivale trgovačke poduhvate.

Donirao je 1431. mnogo kuća za Estudo General, što će kasnije postati univerzitet u Lisabonu. Koristeći novi tip brodova ekspedicije su išle sve dalje i dalje. Došli su 1441. do Belog rta. Arguin zaliv su ugledali 1443 i tu su 1448. sagradili važnu tvrđavu. Dinis Dijas je došao do reke Senegal i do Zelenog rta 1444. Već tada istraživači su prešli granicu pustinje. Henrijeva želja se ispunila, jer je morskim putem zaobišao muslimanske kopnene trgovačke puteve preko zapadne Sahare.

Robovi i zlato su počeli da stižu u Portugal zahvaljujući naporima Henrija Moreplovca. Portugal je zahvaljujući prilivu zlata 1452. iskovao prve zlatnike krusado. Od 1444. do 1446. oko četrdeset brodova je plovilo iz Lagosa za Henrika. Započela je prva privatna trgovačka ekspedicija. Alvis Kadamosto je istražujući atlantsku obalu Afrike otkrio nekoliko ostrva kreaj Zelenog rta između 1455. i 1456. Kadamosto je na prvom putovanju posetio Madeira ostrva i Kanarska ostrva. Na drugom putovanju Kadamosto je postao prvi Evropljanin, koji je otkrio Zelenortska ostrva. Antonio Noli je kasnije tvrdio da je on bio prvi. Do 1462. Portugalci su istražili obalu Afrike do današnjeg Sijera Leonea. Dvadeset osam godina kasnije Bartolomeo Dijas će doći do južnog ruba Afrike i tako će dokazati da se Afrika može oploviti. Vasko da Gama je 1498. došao do Indije.

Izvor: Wikipedia