Meri Kingsli

Meri Kingsli (13. oktobar 1862 — 3. jun 1900) je bila engleski pisac i istraživač i uticala je na evropsko mišljenje o Africi i narodu Afrike.

Rani život

Rođena je u Islingtonu, kao ćerka Džordža Kingslija, koji je isto bio putopisac. Njen otac je bio doktor, a majka joj je bila invalid, pa je Meri morala da brine o njoj. U školu je išla jako malo, ali imala je pristup velikoj očevoj biblioteci i oduševljavala se kad joj je otac čitao o stranim zemljama.

U Africi

Otac joj je umro 1892, a majka joj je umrla pet nedelja posle toga. Bila je oslobođena porodičnih obaveza, a imala je dovoljno novca da može da putuje. Odlučila je da poseti Afriku da bi sakupila materijala za knjigu o kulturama naroda Afrike, koju njen otac nije završio. Stigla je avgusta 1893. u Luandu u Angoli. Živela je sa domorocima, koji su je učili veštine potrebne da bi se preživelo u džungalama. Često je išla sama na opasna mesta. Vratila se u Afriku 1895. da bi proučavala plemena kanibala. Putovala je kanuom duž reke Ogova i tu je sakupila primerke dotad nepoznate ribe. Posle posete plemenu Fang popela se na Maunt Kamerun visok 4100 metara po trasi, kojojm nijedan Evropljanin nije išao.

Postala je slavna

Vesti o njoj pojavile su se u engleskoj štampi, pa kada se vratila kući 1895. saletali su je novinari tražeći intervju. Postala je poznata i tri godine je obilazila Englesku održavajući predavanja o životu u Africi. Meri Kingsli je uzrujala englesku crkvu, kada je kritikovala misionare zbog pokušaja da promene narod u Africi. Ona je branila mnoge aspekta života u Africi, koji su šokirali Evropljane, kao npr. poligamiju. Ona je objašnjavala koje su sve bile stražne posledice razbijanja urežđenog poligamnog društva u neuređeno monogamno društvo.

Napisala je dve knjige o svojim iskustvima. Prva knjiga Putovanja u zapadnu Afriku (1897) odmah je postala bestseler. Druga knjiga je bila Zapdnoafrička proučavanja (1899). Za vreme Drugog burskog rata Kingsli se dobrovoljno prijavila kao bolničarka. Umrla je od tifusa, dok je lečila ratne zarobljenike. Prema njenim željama sahranjena je na moru.

Izvor: Wikipedia