Simbolika vaskršnjeg jajeta
Jaje se stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja, razbija se o rog volu pred oranje. U Stigu je običaj da žena, kada prvi put vidi malo dete, daruje mu paru "sreće radi", a jaje "života radi"

Saznanje da živa bića nastaju od jajeta, učinilo je od jajeta simbol života. Mit o postanku sveta iz jajeta poznat je kod mnogih starih naroda: Feničana, Grka, Vavilonaca, Egipćana, Indusa, Kineza... Persijanci su verovali u Iskonsko jaje koje se raspalo u Ormuzda i Ahrimana. U spomen na to jaje, u proleće su imali običaje međusobnog darivanja jajetom. Kod Indusa je rašireno verovanje da je iz jaja postao Brama: od gornje polovine ljuske postalo je nebo a od donje zemlja.

Grci su verovali da je Eros, najstariji od svih bogova iz koga je kasnije sve nastalo. Legenda objavljena u Rečniku grčke i rimske mitologije, kaže da je Eros staro božanstvo prirode, koje pomoću ljubavne čežnje obezbeđuje neprekidno stvaranje i stalnu obnovu sveta. U mraku, u strašnoj praznini, noć je - oplođena vetrom - snela srebrno jaje iz koga je izašlo božanstvo sa zlatnim krilima - Eros. Ogromno jaje se razbilo na pola - Nebo ili Uran i Zemlju ili Geju. Eros je podstakao Urana i Geju da se sjedine. Tako je otpočelo stvaranje sveta.

Odbrana od uroka i grada
   
      

Valja se - ne valja se

Valja da se na Vaskrs uradi sledeće: Umiti se vodom u kojoj je potopljen drenak, zdravc, bosiok i crveno jaje. Decu dotaći jajetom - da budu crvena i zdrava tokom cele godine. Najpre se omrsiti vaskršnjim jajetom.
U selima u južnoj Srbiji, ujutru se prvo prima komka, i to pošto su se svi ukućani svečano obukli i ponovili nekim delom odeće za Vaskrs. Komka je pričest koja se uzima kod kuće. U jednoj posudi, najčešće činiji, domaćica pripremi sledeće bilje: koprivu, zdravac, dren, koje potopi u vino zajedno sa komadićima uskršnjeg kolača. Posudu predaje domaćinu. Sa unutrašnje strane praga, od kućnih vrata, domaćin položi sekiru, a ukućani, jedan po jedan, staju na sekiru i primaju komku, koju im domaćin daje kašikom. Potom svako od ukućana skoči napolje preko praga, koliko god ko može, da bi što dalje od kućnog praga oterao demone i uroke.
Veruje se da na Vaskrs valja zorom ustati, a ne valja zaspati pre ponoći jer će se, u protivnom, spavati celog leta i ništa se neće uraditi.
D. A.
      
      
      
   

Jaje kao simbol života dobijalo je još veću snagu ako bi se bojilo crvenom bojom. Bojom koja znači život. Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, to se i jaja farbaju u crveno. Sve druge boje nisu u duhu pravoslavne tradicije.

Iz seksualnog odnosa koji je Zevs na prevaru uradio sa Nemezom, boginjom devičanstva, nastalo je plavo jaje. Plava boja je bila neobičnih preliva i nijansi tako da se i danas postoji izraz Nemezino plavo.

Danas se ofarbano jaje vezuje isključivo za praznik Vaskrsenja ili Vaskrs. Prvi pomeni o farbanim jajima u hrišćanstvu su iz 12. veka, a pouzdani podaci datiraju iz 16. veka, kad se i u našim krajevima nalaze prvi zapisi, koji pominju šarena jaja za Vaskrs, kao što je zakon o organizaciji posla saskih rudara gde se kaže " Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima, to jest o Božiću i Uskrsu razdioba neka prema rudi daju..."

Kod Srba postoji bezbroj verovanja i običaja u kojima jaje ima važnu ulogu. Ono se stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja; razbija se o rog volu pred oranje; jaje je odbrana od uroka i grada; U Stigu je običaj da žena, kad prvi put vidi malo dete, daruje mu paru "sreće radi", a jaje "života radi".

Opštepoznati običaj je da se za Vaskrs pripremaju farbana jaja, kojima će se omrsiti oni koji su postili. Sve legende o postanku crvenih i šarenih jaja kod Srba, a one su mnogobrojne u narodu, vezuju se za Hristovo vaskrsnuće.
U Levču kažu da su negde u dalekoj zemlji žene videle kako vojnici progone Hrista, pa da bi omele gonioce, brzo su obojile i išarale jaja. Stavile su jaja u krilo i ponudile vojnicima. Oni zastadoše zapanjeni čudesnim izgledom jaja, što Isus iskoristi i pobeže poteri. Od tada Bog blagosilja ofarbana jaja. Priča iz boljevačkog kraja glasi: "Kad su Isusa skinuli sa krsta i sahranili, njegova majka Marija izađe mu na grob i tu ostavi nekoliko obarenih jaja. Kad je Hristos u nedelju vaskrsnuo, jaja na grobu pocrveneše". Od tada Bog naredi da se za svaki Vaskrs farbaju jaja u crveno.

Zašto se farbaju jaja
   
      

Boja Vaskrsenja

Simbolika farbanja vaskršnjih jaja vrši se u spomen na događaj kad je Marija Magdalena Mironosica, koja je sa Presvetom Bogorodicom neprestano bila uz Isusa Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, otputovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Tada je posetila cara Tiberija i poklonila mu crveno jaje, pozravljajući ga rečima: "Hristos Vaskrse!" Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv, ali je boja istovremeno i boja Vaskrsenja.
P. P.
      
      
      
   

Zanimljivo je kazivanje koje se može čuti u Crnoj Gori. "Dok su stražari čuvali Hristov grob od hrišćana, doneše im za večeru pečenu kokošku. Jedan od stražara, po prirodi plašljiv, stalno se pribojavao da će Hristos ustati iz groba. Njegovim drugovima je to smetalo, pa mu jedan odbrusi da će se to desiti kad pečena kokoška koju treba da pojedu poleti i snese crveno jaje.

Samo što je to rekao, pečena kokoška polete i ispusti crveno jaje. Stražari skočiše na noge i samo stigoše da ugledaju Hrista sa anđelima koji ga uznose u nebo". Šaranje i farbanje jaja su dva različita procesa i obično se ne obavljaju zajedno. Šaranje jaja se najčešće obavlja u sredu ili četvrtak Sredoposne sedmice. Sredoposne srede se u Prizrenu šara jedno jaje, koje se zove strašnik ili krstaš i onoliko jaja koliko ima ukućana, odnosno za svakog po jedno.

Ostala jaja se šaraju na Veliki četvrtak ili se jednostavno samo ofarbaju. Šaranje jaja je, po narodnom verovanju, isključivo je ženski posao i smatra se svetom radnjom. Šaranju se pristupa sa pobožnošću, ljubavlju i čistotom, jer osim toga što se jaje sprema za Vaskrs, radi se i sa voskom koji je nezamenljiv u religijskim obredima. To ne može da radi svaka žena, već samo ona kojoj je Bog dao dara za slikanje.

Šaranje jaja je ženski posao

Postoje tri glavne vrste ukrašenih jaja, kod kojih se primenjuje različita tehnika. Prvu vrstu predstavljaju šarena jaja na kojima se na bilo koji način izvode crteži i ova jaja prvenstveno deluju crtežima ili likovima, a tek u drugom redu bojom. Drugu vrstu čine šarena jaja kod kojih se efekat postiže različitim slaganjem boja, odnosno mehaničkim nanošenjem na ljusku jajeta. Treća vrsta su jaja koja se ukrašavaju lepljenjem listova biljaka ili, u novije vreme, lepljenjem sličica.

Da bi se na jajetu izveli ornamenti, najčešće se primenjuje tehnika poznata u nauci pod nazivom batik, pod kojim se podrazumeva crtanje voskom, koji se nanosi specijalnom spravom, pa se posle bojenja vosak otklanja. Sprava je od bakarnog lima. U njoj je rastopljen vosak koji izlazi kroz cevčicu i tako se izliva ujednačena voštana nit.

Danas se jaja farbaju savremenim kupovnim bojama ili u varzilu, dok se to ranije isključivo radilo biljnim bojama, od kojih se jaje najbolje oboji u crveno ako se farba u broću.

Bojenje ili farbanje jaja se obavlja samo u toku Velike ili Strasne sedmice. Svaki dan te sedmice je, po narodnoj tradiciji, dobar za farbanje ali se u različitim krajevima to radi u različite dane. Negde se boje samo na Veliki petak i ništa se drugo tog dana ne radi, dok drugi smatraju da je Veliki petak praznik da se ne smeju čak ni jaja farbati. Zato se to čini i u sredu, četvrtak ili subotu.

Prvo se farba "strašnik"

Strašnik se prvi stavlja u crvenu boju da se skuva i ofarba, a zatim se stavljaju i druga jaja. Strašnik se čuva u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje. Kasnije se to jaje nosi obično u vinograd, jer se veruje da štiti od grada. U okolini Čačka to jaje, koje se još naziva i čuvar ili čuvarkuća, čuva se sve dok se ne išara novo sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.

Kad se ofarba novi čuvar, stari se baci u Moravu, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao. Crvena boja, odnosno crveno vaskršnje jaje je u duhu pravoslavlja. Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, to se i jaja farbaju u crveno. Sve druge boje nisu u duhu hrišćanske tradicije.
Dragomir Antonić