Karlos II od Španije

Karlos II od Španije, poslednji španski kralj iz dinastije Habsburga
rođen:   6. novembar, 1661.
Madrid, Španija
preminuo:   1. novembar, 1700.
Madrid, Španija

Karlos II od Španije (šp. Carlos II de España) je bio poslednji španski kralj iz dinastije Habsburga. Rođen je 6. novembra 1661, u Madridu, u Španiji, a umro je 1. novembra 1700, takođe u Madridu. Bio je kralj Španije, Napulja, Sicilije i gotovo cele Italije (izuzev Pijemonta, Papskih zemalja i Venecije) kao i španskih prekomorskih poseda od Meksika do Filipina. On je bio jedini živi naslednik Filipa IV i njegove druge žene i rođake Marijane od Austrije koja je takođe bila iz porodice Habsburg. Njegovo rođenje je obradovalo Špance koji su se pribojavali podele u slučaju da Filip nema muških potomaka.

U španskoj istoriji je Karlos poznat pod nazivom Omađijani (šp. El Hechizado) što dolazi od ondašnjeg verovanja da je delovanje nadprirodnih sila odgovorno za njegove psiho-fizičke poremećaje. Pravi razlog je bio niz incesta kroz više generacija Habsburga. Karlosova grana loze Habzburga imala je čitav niz slučajeva kada su sestričine ostavljale potomstvo sa svojim ujacima: Karlosova majka je bila sestričina njegovog oca i ćerka Marije Ane od Španije (1606—1646) i cara Ferdinanda III. Tako je Marija Ana njemu istovremeno bila i tetka i baba.

Karlos je bio poslednji kralj iz loze španskih Habsburga, fizički nesposoban i mentalno retardiran. Jezik mu je bio toliko dugačak pa je njegov govor bio teško razumljiv. Takođe je bolovao od akromegalije.

Jedina aktivnost koju je energično obavljao bilo je streljaštvo.

Godine Karlosove vladavine bile su izuzetno teške za Španiju. Ekonomija je stagnirala, glad je harala a moć španske monarhije je opadala u brojnim provincijama imperije. Karlos je upao u vrtlog dvorskih intriga i stranih, naročito francuskih uticaja.

Dok je bio maloletan regent mu je uglavnom bila majka. Ona je bila proterana od strane kraljevog nezakonitog brata Huana od Austrije Mlađeg ali se vratila na dvor nakon njegove smrti 1679. godine.

Sporazumom u Lisabonu 1668. sa Portugalom severnoafrička enklava Seuta je pripala Španiji i to je bila mala nadoknada za gubitak Portugala i portugalskih poseda koje je Filip IV izgubio u korist vojvode od Braganze nakon uspešnog šezdesetogodišnjeg otpora habzburškoj vladavini.

Tokom Karlosove vladavine cvetala je španska inkvizicija koja je 1680. sudila 120 ljudi a 21 je spaljen na lomači. Povodom ovog događaja objavljena je i velika, raskošno opremljena knjiga. Krajem života, u jednoj od nekoliko samostalnih odluka, Karlos je osnovao Veliku huntu (šp. Junta Magna) sa ciljem da ispita delovanje španske inkvizicije.

Godine 1679. osamnaestogodišnji Karlos se oženio Marijom Lujzom Orleanskom (1662-1689), starijom ćerkom Filipa I, vojvode od Orleana i njegove prve žene princeze Henrijete od Engleske. U ovo vreme ona je bila poznata kao simpatična mlada žena. Nisu imali dece pošto je Karlos bio impotentan. Marija Lujza je postala depresivna i umrla je u 27. godini nakon deset godina braka. Karlos je bio duboko potrešen. Ipak zbog neophodnosti da dobije naslednika naredne godine se oženio Marijom Anom od Nojburga, ćerkom Filipa Vilijema, izbornika Palatinata svastikom Leopolda I, cara Svetog rimskog carstva. Ipak ni u ovom braku nije bilo potomaka. Očigledno je da je problem bio do Karlosa a ne do njegovih žena.

Krajem života Karlos je postajao sve osetljiviji i čudniji. Jednom prilikom je zahtevao da se eshumuraju tela članova njegove porodice kako bi mogao da posmatra leševe. Zaplakao je kada je video telo svoje prve žene Marije Lujze.

Literatura
Baviera, Adalberto de. Mariana de Neoburgo, Reina de España Espasa-Calpe, Madrid, 1938.
Calvo Poyato, José. La vida y epoca de Carlos II el Hechizado Planeta, Barcelona, 1998.
Contreras, Jaime. Carlos II el Hechizado. Poder y melancolía en la Corte del último Austria. Temas de Hoy, Madrid, 2003.
Maura Gamazo, Gabriel. Vida y reinado de Carlos II Espasa-Calpe, Madrid, 1942.
Pfandl, Ludwig. Carlos II Afrodisio Aguado, Madrid, 1947.
Ribot, Luis. El arte de gobernar. Estudios sobre la España de los Austrias. Alianza, Madrid, 2006.

Izvor: Krstarica