Vladislav IV Vasa

Vladislav IV Vasa (9. jun 1595—20. maj 1648) je bio kralj Poljsko-litvanske unije od 1632. do 1648. Sin je Sigmunda III Vase. Bio je izabran 1610. i za cara Rusije, ali zbog očeva protivljenja nikad nije preuzeo tron. Nazivao se veliki knez Moskve do 1634. Vladislav je uspešno sprečio da Poljska postane jače uključena u Tridesetogodišnji rat. Bio je uspešan u obrani Poljske od stranih invazija. Podržavao je versku toleranciju i sprovodio je vojne reforme. Njegova smrt označava kraj Poljskog zlatnog doba. Napetosti i sukobi koje Vladislav nije rešio doveli su odmah nakon njegove smrti do velikoga kozačkoga ustanka 1648. pod vođstvom Bogdana Hmeljnickoga. Pripadao je redu Zlatnog runa.

Njegov otac

Njegov otac Sigismund III Vasa je bio unuk Gustava I od Švedske. Sigismund je bio kralj Švedske od 1592. do 1599, kada ga je svrgao Karl IX od Švedske. To je dovelo do stalnoga spora, pa su poljski kraljevi iz dinastije Vasa polagali pravo na švedski tron. Zbog toga je došlo do Poljsko-švedskog rata 1600. do 1629. Poljska i Švedska su bile i na suprotnim stranama tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), ali u tom ratu Poljska je relativno malo učestvovala.
 
Mladi Vladislav

Nakon smrti Borisa Godunova u Rusiji usledilo je vreme nevolja. Kada je imao petnaest godina boljari su ga 1610. izabrali za cara Rusije. Njegov izbor predstavljao je deo neuspešnog Sigismundova plana da zauzme Rusiju i da pravoslavno stanovništvo prekrsti u katoličku veru. Vladislav nikada nije faktički vladao Rusijom. Imao je samo privremenu poodršku dela boljara, a u Rusiji su se nastavili unutrašnji sukobi. Titulu bez vlasti držao je do 1634.

Prestolonaslednik Poljske

Pre nego što je postao kralj Poljske učestvovao je u brojnim pohodima, uključujući i one protiv Rusa 1617—1618 i Šveđana 1626—1629. Učestvovao je u bici kod Hoćima 1621. protiv Turaka. Za to vreme , a i tokom putovanja u Evropi 1624—1625 izučio je veštinu ratovanja. Kada je postao kralj vojna pitanja su postala veoma značajna za njega. Iako nije bio vojni genije nadmašivao je čuvenog hetmana Stanislava Konjecpolskog. Vladislav je bio poznat kao vešt vojni zapovednik.

Kralj

Izgleda da u početku nije želeo dublje odnose sa Habsburgovcima. Obećao je 1633. jednak postupak i prema protestantima i prema pravoslavnima, a katolika Albrihta Stanislava Radzivila je prisilio da supotpiše taj dokument preteći da će predati neke ključne položaje protestantima. Kalvinistu Kšištofa Radzivila imenovao je za velikoga hetmana od Litvanije. Kada je protestantsko plemstvo blokiralo njegov pokušaj da povede rat protiv Švedske 1635. obnovio je savez sa Habsburgovcima.

Dva puta se ženio. Tražio je 1634. papu Urbana VIII da dozvoli da se oženi protestantskom princezom. Papa je brzo odbio taj zahtev, a Vladislav se našao uvređen. Iste godine slao je izaslanstvo u tajnu misiju u Englesku da bi se sa engleskim kraljem razmotrila ženidba i obnova poljske flote. Biskupi su se suprostavljali. Pokušao je da se oženi ćerkom "zimskog kralja" Fridriha V Palatinskog , ali i tu je došlo do protivljenja, pa je odlučio da se okrene Habsburgovcima. Oženio se 1637. nadvojvotkinjom Cecilijom Renatom od Austrije, ćerkom Ferdinanda II, cara Svetog rimskog carstva. Nakon Cecilijine smrti 1643. oženio se francuskom princezom Marijom Gonzagom od Nevera, ćerkom Karla I od Gonzage. Nije imao naslednika. Umro je 1648, a nasledio ga je brat Jan II Kazimir.

Ratovi

Kada mu je umro otac 1632. nasledio je poljski tron. Ruski car Mihajlo Romanov je nameravao da iskoristi pomutnju pa je napao Poljsku. Oko 34.500 ruskih vojnika je prešlo granicu u oktobru 1632. i opsedali su Smolensk,koji je bio u poljskim rukama od 1618. Smolenski rat je trajao od 1632. do 1634. Vladislav je uspeo da razbije opsadu Smolenska 1633, i posle toga je opkolio rusku vojsku, koja se predala 1. marta 1634. Zaključili su Sporazum u Poljanovu, po kome su granice ostale kao pre rata. Rusija je platila 20.000 rubalja, da bi se Vladislav odrekao ruskog trona i da bi Rusiji vratio carske oznake. Za vreme toga pohoda Vladislav je započeo sa modernizacijom vojske, sa posebnim naglaskom na modernu pešadiju i artiljeriju, Pokušao je da stvori i mornaricu, koja bi osiguravala deo Baltičkog mora, ali taj plan nikad nije sproveden.

Nakon i tokom Smolenskog rata Poljskoj je zapretio novi rat sa Otomanskim carstvom. Za vreme rata sa Turcima 1633-1634 Vladislav je prisilio Turke da potpišu mir. Dogovor je bio da se taustave napadi Tatara i da se deli suverenitet nad Moldavijom i Vlaškom. Švedska je bila oslabljena u Tridesetogodišnjem ratu, pa je 1635. potpisala primirje teritorijalno povoljno za Poljsku. Vladislav nije mogao da nađe načina da se domogne švedske krune, koju je držao i izgubio njegov otac.

Verska i unutrašnja politika

Bio je tolerantan prema protestantima i nije sprovodio agresivnu politiku kontrareformacije. Često je jednu veru usmeravo protiv druge, da bi očuvao svoju vlast. Nije uspeo da reši konflikte koji su proizašli iz pokušaja unijaćenja pravoslavnih i stvaranja unijatske crkve Brestovskom unijom. To je posle njegove smrti dovelo do kozačkog ustanka pod vođstvom Bogdana Hmeljnickog.

Koristio je titulu kralja Švedske, iako nikad nije imao kontrolu nad Švedskom. U unutrašnjoj politici pokušao je da ojača monarhiju, ali šljahta mu nije dozvoljavala, jer je nastojala da očuva svoju nezavisnost i demokratsku moć. Imao je stalne probleme sa sejmom, koji je ograničavao kraljevu moć. Šljahta je kraljeve ratne planove uglavnom smatrala kraljevim pokušajem da ojača svoj položaj tokom rata. Zbog toga se šljahta uglavnom suprostavljala kraljevim ratnim ambicijama. Često mu nisu odobravali sredstva potrebna za rat.

Izvor: Wikipedia

Wladyslaw IV Waza bio jedan velik kralj!!