Jan II Kazimir

Jan II Kazimir (22. marta 1609-6. decembra 1672) je bio kralj Poljsko-litvanske unije. Poslednji je poljski kralj iz dinastije Vasa. Njegov period vlasti poznat je kao potop. Poljska je bila opustošena i poražena.

Janov otac

Janov otac Žigmund(Sigismund) III Vasa je bio unuk Gustava I od Švedske. Žigmund (Sigismund) je bio kralj Švedske od 1592. do 1599, kada ga je svrgao Karl IX od Švedske. To je dovelo do stalnoga spora, pa su poljski kraljevi iz dinastije Vasa polagali pravo na švedski tron. Zbog toga je došlo do Poljsko-švedskog rata 1600. do 1629. Poljska i Švedska su bile i na suprotnim stranama tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648), ali u tom ratu Poljska je relativno malo učestvovala.

U senci brata

Jan Kazimir je većinu života bio u senci svoga brata Vladislava IV Vase. Pošto je pokazivao prezir prema poljskoj kulturi a simpatije za Austriju imao je malo prijatelja među poljskim plemstvom, šljahtom. Nije imao jaku podršku niti uticaj na poljskom dvoru. Ipak, pokazivao je talenat kao vojni komandant u Smolenskom ratu protiv Moskovske Rusije 1633. Njegov brat Vladislav IV Vasa pokušao je da ojača Janov uticaj pregovorima o ženidbi najpre za švedsku princezu, zatim za italijansku princezu, ali bezuspešno. Jan Kazimir je 1635. krenuo u diplomatsku misiju u Beč. Misiju je zanemario i pridružio se vojsci Svetoga Rimskog Carstva u borbama protiv Francuza. Njegova pukovnija je bila poražena, pa je godinu dana živeo raskošno na bečkom dvoru.

Vratio se 1636. u Poljsko-Litvansku uniju. Zaljubio se u jednu baronicu, ali brat Vladislav IV je sprečio taj brak. Pokušao ga je postaviti za suverena Kurlandije, ali Sejm je to sprečio. Jan Kazimir je bio uvređen, pa je 1638. otišao u Španiju. Postao je vicekralj Portugala. Francuzi su ga zarobili i utamničili po nalogu kardinala Rišeljea sve do 1640. Oslobođen je nakon posredovanja diplomatske misije kneza od Smolenska.

Jeziuta

Odlučio je 1641. da postane jezuita. Napustio je Poljsku 1642. prateći svoju sestru u Nemačku. Jezuitima se pridružio 1643. Kralj Vladislav IV Vasa se javno opirao tom potezu, pa je došlo i do diplomatskog skanadala između Poljske i pape. Jan Kazimir je bio izabran za kardinala. Kada je uočio da on nije za crkveni život vratio se u decembru 1646. u Poljsku. U oktobru 1647. odrekao se položaja kardinala da bi mogao da bude izabran na poljski tron.
 
John Casimir (kneeling) takes an oath at Lwów in 1655, during "The Deluge," that he would drive the Swedes from Poland, improve the lot of the peasants, and honor the rights and privileges of the szlachta. Painting by Jan Matejko.

Kralj i Potop Poljske

Izabran je za kralja 1648. Za vreme njegove vlasti počela je pobuna kozaka 1648. pod vođstvom Bogdana Hmeljnickog. U tu pobunu su se umešale mnoge strane sile. Krimski kanat je pomagao slabijem u tom sukobu kozaka i Poljaka. Kozaci su 1654. sklopili sporazum sa Rusijom po kome priznaju ruskoga cara i od tada najveći deo Ukrajine više nije u okviru Poljske. Došlo je do Rusko-poljskog rata (1654-1667).

Čim je izabran deo plemstva se tome suprostavljao, jer su ga smatrali slabim kraljem i jezuitom. Smatrali su da budući švedski kralj Karl X Gustav ima više prava na poljski tron. S druge stran Jan Kazimir je polagao prava na švedski tron. Braća Januš Radzivil i Boguslav Radzivil su potpisali dogovor sa Šveđanima, po kome će oni vladati sa dve kneževine i priznati će vazalni položaj u odnosu na švedskog kralja. Usledio je i rat sa Šveđanima 1655.-1660 , zvan Potop. Za vreme potopa Švedska je bila zauzela gotovo celu Poljsku. Šveđani nisu mogli da zadrže toliku osvojenu teritoriju. Bili su prisljeni da se povuku, ali gotovo cela zemlja je bila razrušena. Jan Kazimir se 1660. odrekao polaganja prava na švedski tron. Šveđanima je predao Livoniju i grad Rigu.

Jan Kazimir je abdicirao 1668. i vratio se u Francusku, gde se priključio jezuitima i postao je opat manastira u Neveru. Umro je 1672. Umro je bez potomaka, a njegova braća i sestre isto nisu imali preživelih potomaka, tako da se okončala dinastija Vasa u Poljskoj.

Izvor: Wikipedia