Митарства :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Митарства

Како их је објавила преподобном Грогорију блажена Теодора послије своје смрти

По разлучењу од тијела, душа не добија одмах одређено мјесто обитовања, него 40 дана пребива у „неопредијељеном стању“. По ријечи св. Кирила Александријевског душа тада пролази кроз ткз. "митарства.“ – страже злих духова које испуњавају поднебесна пространства. Када хришћанинова душа почне излазити на небо вођена светим анђелима, зли духови на митарствима износе пред њу њене непокајане гријехе. По учењу светих Отаца, не задржавају се све душе на митарствима подједнако, већ према стешену свога моралног савршенства и чистоће. Душе чисте и свете уопште се ни не задржавају, него их Анђели, као и душу убогог Лазара из Еванђеља, односе право ка наручју Аврамовом.

Митарство прво

Гријех језика митарство је прво
На коме се душа истјазава
Од демона злогласних трубача,
Свака рјечца што је језик рек΄о
Нит се губи нит се заборавља,
Звук и слика њезина остаје
Да пред душом по смрти се јави,
Срамне ријечи, ријечи богохулне,
Псовке страшне, псовке бујеслосне,
И узвивици празног хохотања –
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи изрекла
Грећ себе, Бога или људе,
А за што се није покајала
Пре растанка са животом овим:
Све ће чути од црних демона
А пред Божијим свјетлим анђелима.
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Душа себе оправдат не може
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха и молитве,
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство друго

Друга стража још црњих демона,
Гдје се душа за лаж истјазава
За све лажи што је помислила
И за оне што је исказала,
За сва мрска лажна свједочења,
Лажне клетве именом Божијим,
И све лажи језиком просуте –
Све ће душа чути поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Душа себе оправдат не може
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха и молитве,
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство треће

Трећа стража још црњих демона
Гдје се душа страшно истјазава
За осуду брата и сусједа,
За осуду туђих безакоња,
За осуду грјеха и ближњега,
За смијање над туђом слабошћу,
За горђење над ближњега стидом,
За гажење на земљу палога
Да се грјешник више не усправи.
За то душа биће истјазана –
Јер је друге грјешнике судила,
Своје грјехе вјешто прикривала.
Све ће душа чути поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
И скривања грјеха у ближњега,
И похвале његових врлина
Душа себе оправдати неће –
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство четврто

Четврта је јоште црња стража,
Ту демони истјазују душу
За пијанство и за облапорство
И к’о глумци пред душом играју
Све пијанске и све теревенке,
Све смјешности пијана човјека
И сву гордост од многог једења,
К’о пси гадни около урлају
Око душе страхом устрашене
А на уста своја повраћају
Она пића и она јестива
Што су душу на грјех наводила
И дебелост тјелу јој давала
А мршавост срцу и разуму –
Све ће душа видјет поновљено
Што је икад на земњи чинила
И све чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
Божјег страха с много молитава –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Милосрђа и благе кротости
Божјег страха с много молитава –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство пето

Пета стража још црњих демона
Што за љеност истјазују душу:
За све дане њено пролежане
И предуге ноћи проспаване,
За сву туђу муку поједену
И за дужност своју несвршену,
За љељивост и тјела и духа,
За безбрижност на дјелу спасења,
За кајање увјек одлагано,
За молитве никад непочете,
Божје службе вазда пропуштене,
Добра дјела вазда одоцњела –
Све ће душа видјет поновљено,
Све ће чути редома набројано,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере, суза и кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Немадне ли страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство шесто

Шеста стража још црњих демона
Што за крађу истјазују душу,
Од дјетињства до часа смртнога
За све што је кад украла душа
Ил рукама ил тајним жељама
Ил крадљивим честим помислима,
Све крадећи Бога с΄не бојећи
И сусједа свога жалостећи –
Све ће душа видјет поновљено
Све како је на земљи чинила,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Немадне ли страха ни молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Много страха много молитава,
Милосрђа и благе кротости –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство седмо

Седма стража још црњих демона
За себичност истјазују душу
За себичност и за среброљубље,
За тврдичлук према сиротима,
За сувишно збирање новаца,
За ненужно стицање имања
Докле други од глади грцају
И сузама дане заливају –
Све ће душа видјет поновљено
И познати све грјехове своје,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли вјере ни кајања,
Немадне ли страха ни молитве,
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство осмо

Осма стража још црњих демона
Што за лихву истјазују душу,
За интерес узиман од зајма,
За богатство лихвом згомилано
А на штету малих и сиротих
Што по нужди зајам узимају
И по нужди интерес плаћају. –
Све ће душа видјет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Немадне ли страха и молитве,
Немадне ли самопрезирања
И праштања туђих погрјешења
У кротости и у смирености –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха и молитве,
Ако΄л има самопрезирања
И праштања туђих погрјешења
У кротости и у смирености –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство девето

Девета је јоште црња стража
Гдје се душа стражно истјазава
За клевету на невине душе,
За клевету и потвору црну,
За осуду људи праведнијех,
За бацање грреха на другога
Да би грјешник избјег΄о казнину
А праведник мјесто њега страд΄о.
Такав грјех је мио демонима
А мрзак је светим ангелима,
Њим се закон Божији потире
Због њег душу пакао прождире.
Свој гријех душа јасно ће видјети
И чуће га од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Немадне ли страха Божијега
Много страха и много молитве,
И дјелања многе милостиње,
И праштања туђих погрјешења –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања;
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха Божијега,
Много страха и много молитве,
И дјелања многе милостиње,
И праштања туђих погрјешења –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

Митарство десето

Десета је јоште црња стража
Гдје се душа стражно истјазава
А за завист и злобну ненавист,
Што је коме завидјела душа:
На љепоти или на богатству,
На јунаштву ил на Благовању,
Ил на здрављу или на успјеху,
На мудрости или на почасти,
Ил на њиви родној ил ливади,
Ил на роду или на породу.
Од зависти сва је душа црна,
Све ће душа видјет престрављено,
Све ће душа чути поновњено,
Поновљено од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Немадне ли страха Божијега,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости,
И дјељења многе милостиње
И праштања туђих прегрјешења –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Ако΄л има страха Божијега,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости
И дјељења многе милостиње
И праштања туђих прегрјешења –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство једанаесто

Једанаеста јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За безумну гордост и охолост:
За горђење Божијим даровима,
За горђење здрављем и јунаштвом,
За горђење стасом и љепотом
Што ће црви у земљи разјести,
За горђење влашћу и богатством
Чему свему смрћу конац бива,
За охолост наспрам родитења,
За охолост наспрам пријатеља,
За охолост наспрам сиромаха,
За охолост наспрам незналица,
За охолост спрам Божјег закона,
За охолост спрам Божије цркве,
За охолост којом Ева згрјеши,
Адам паде и рај се затвори.
Све то душу у окове веже
И држи је и дужну и тужну.
То ће душа видјет престрављено,
То ће душа чути поновљено,
Поновљено од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Божјег страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Божјег страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство дванаесто

Дванаеста јоште црња стража
Гдје се душа за гњев истјазава
За гњев брзи и непокајани,
И за јарост, и срдиту љутњу
Од које се зажарује душа
Зажарује пакленим пламеном
А скрива се за Божију свјетлост.
Гњевом Каин уби брата свога,
Гњевом Саул гоњаше Давида,
Гњев је искра Пакла огњенога
И претеча свађе и убиства,
Те за гњев је тешко истјазање,
За гњев душе против брата свога,
За гњев душе против Бога свога,
За гњев душе против родитеља,
За гњев сваки осим против грјеха.
Све ће душа видјет престрављено,
Све ће душа чути поновњено
Поновљено од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава
И премного дјела милосрђа
И праштања туђих прегрешења
И још уз то молитве светаца
И Божије Мајке ходатајства
И вапаја браће и сродника
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство тринаесто

Тринаеста јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За освету и за злопамћење,
Господ рече: моја је освета!
Но грјешни се мимо Бога свете,
Грјех плаћају са двоструким грјехом.
Зло плаћају са злом, и са горим.
И за то се душа истјазава
Јер је много душа злопамтила,
Зло памтила и о злу мислила,
Злом се грдним пуна напунила
Као бунар водом замућеном,
Ко ливада отровним змијама.
Грјешна душа грјех ће свој видјети
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство четрнаесто

Четрн΄еста јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За убиство, страшно душегубство,
За учешће у туђем убиству
За наговор брата на убиство;
За убиство жене или човјека
Ил нејака чеда у кољевци
Ил живога плода у утроби,
За убиство пушком из заседе
Или ножем ил мучким тровањем,
За убиство руком или срцем:
Ко смрт жели ко да је убио.
Своје грјехе душа ће видјети
На овоме страшноме митарству,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела.
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство петнаесто

Петнаеста јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За гатарство и за врачарије,
За бајање и за одбрајање,
Призивање у помоћ демона,
И тражење појаве духова.
И за то се душа истјазава,
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи гатала,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Много вјере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство шеснаесто

Шеснаеста јоште црња стража
Гдје се душа за блуд истјазава
За страст страшну што скрнави тјело,
Тијело скверни а дух помрачава
И човјека цјелог раслабљава.
И за то се душа истјаза –
За блуд тјелом, за блуд помислима,
Ил маштањем, пјесмом, ил рјечима,
За грјешење на грјех мамљење,
За вјенчање духа са прашином.
Све ће своје блудне прљавштине
Све ће душа видјет представљене
И све ће их чути исказане
Исказане од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања
Немадне ли других добрих дијела,
Немадне ли вјере и кајања,
И грјехова својих исповјести,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Душа себе оправдати неће
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и кајања,
И грјехова својих исповјести,
Много страха, много молитава,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство седамнесто

Дад долази јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За прељубу смрадну и пагубну,
За прељубу вјенчаних супруга,
За прељубу вјенчаним човјеком,
За прељубу са женом вјенчаном.
Грјех је ово Богоотпадништва,
Грјех је ово идолопоклонства,
Грјех је ово крађе и невјерства,
Пронејвера понајвеће тајне.
Грјех је овај тешко искупити
И зато се душа истјазава.
Све ће душа видјет представљено
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и молитве,
Немадне ли сузних покајања,
Немадне ли страха Божијега,
И премного дјела милосрђа,
Наспрам бједних и наспрам невољних,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити.
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има сузних покајања,
Ако΄л има страха Божијега,
И премного дјела милосрђа,
Наспрам бједних и наспрам невољних,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство осамнесто

Тад долази јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За ужасне содомске грјехове,
За грјешења насупрот природе,
За блуђења и за скотолоштва
И за смјешу крви с рођацима –
Тешки грјеси против Бога Жива,
И противу људског достојанства.
И зато се душа истјазава,
Све ће душа видјет поновљено
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И док своје грјехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли душа добрих дјела,
Немадне ли вјере и молитве,
Немадне ли страха Божијега,
Немадне ли сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има страха Божијега,
Ако΄л има сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство деветнаесто

Тад долази јоште црња стража
Гдје демони истјазују душу
За јереси и крива учења
И од свете вјере одступања
Одступања од вјере Христове,
Како нам је Христос оставио,
Апостоли свети раширили,
Мученици крвљу потврдили,
Светитељи славом прославили.
И за то се душа истјазава,
За охола своја мудровања,
И догмата светих извртања
По земаљском уму и памети
Мимо свето Божје откровење.
Завођење људи од истине,
Завођење, крива тумачења,
Вјеровања у зла нагађања,
И слављења лудих учитеља.
Све што душа у томе сагрјеши
У овоме вјеку краткорочну,
Све ће душа видјет поновљено
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда,
И грјехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има страха Божијега,
Ако΄л има сузних покајања,
И премного дјела милосрђа,
И праштања туђих прегрјешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника –
Тад се душа у висину диже
Узношена Божијим анђелима.

Митарство двадесето

Тад долази јоште црња стража
Гдје се душа страшно истјазава
За немилост и немилосрђе,
За немање благог сажаљења,
За немање срца и милости,
Наспрам људи грјешних ил праведних,
Увјек проси у Бога милости:
Милост прима но милост не даје,
Милост прима, а немилост сије,
Таква душа са Богом ратује,
Са свецима и са анђелима.
И за то се душа истјазава,
Све ће душа видјет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих анђела,
И стид ће је као огањ пећи
Но с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда,
И грјехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере ни молитве,
Немадне ли страха Божијега,
Немадне ли сузних покајања,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Метанија добрих духовника –
Тад се душа оправдати неће
Нит корака навише крочити.
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вјечног шкргутања.
Ако΄л има других добрих дјела,
Ако΄л има вјере и молитве,
Ако΄л има страха Божијега,
Ако΄л има сузних покајања,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Метанија добрих духовника –
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божијим анђелима.

***

Прође΄л душа сва ова митарства
Са анђелом својим хранитељем,
Оправда ли себе за недјела,
За недјела у овоме вјеку,
У овоме краткорочну вјеку,
Имадне ли више добрих дјела
Више добрих него ли паклених –
Тад ће душа весело се дићи
И пред прество Вишњег Бога стићи,
У рај ући међу светитиеље,
Светитеље и красне анђеле:
У красоту којој слике нема,
И у живот ком сравњења нема,
И у радост којој краја нема
И у славу земљи непознату,
Да благује и да се радује,
И са Христом у вјечности живи,
Створитељу вјечно да се диви,
Да се диви и да Га прославља –
То је наук светог православља.

Из књиге „ДУХОВНА ЛИРА“
У издању Жичке Еванђелске Делатности
штампарија
ПРАВОСЛАВНЕ НАРОДНЕ
ХРИШЋАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ,
Крагујевац 1938.