Gustav III od Švedske

Gustav III od Švedske (24. januar 1746-29. mart 1792) je bio kralj Švedske od 1771. do 1792. Bio je najstariji sin kralja Adolfa Fridrika od Švedske i Lujse Ulrika od Prusije, sestre Fridriha Velikog. Bio je mecena umetnosti i književnosti. Osnovao je nekoliko akademija, između ostalih Švedsku akademiju. Izgradio je i Švedsku kraljevsku operu.

Odupirao se parlamentarističkim reformama, koje su proglašene pre njegova dolaska na tron. Pokušao je i da proširi granice Poljske u neuspelom ratu protiv Rusije, rusko-švedskom ratu (1788-1790). Ubijen je u jednoj plemićkoj zaveri 1792.

Obrazovanje

Obrazovala su ga dvojica istaknutih švedskih državnika Karl Gustav Tesin i Karl Fridrik Šefer, a mnogo duguje pesniku i istoričaru Olofu fon Dalinu. Dok je još bio dete postojao je uticaj države na njegovo obrazovanje, a taj uticaj je bio štetan. Skupština je postavila učitelje, a roditelji su ga učili da mrzi te nametnute učitelje. Čak su i neprijateljski učitelji bili iznenađeni prirodnim talentima Gustava.

Politika

Gustav III je prvi put uključio u politiku 1768, kada je zahtevao da se sazove izvanredna skupština koja bi reformisala ustav više u monarhističkom smeru. Međutim partija koja je pobedila na izborima je odbila da izvrši reformu, koju je Gustavu obećala pre izbora. Švedska je bila parlamentarna monarhija sa ogromnim ovlastima skupštine -riksdaga. Skupština je imala 4 doma, dom plemića, dom sveštenika, dom građana i dom seljaka. Veoma je bilo teško proglasiti zakon, jer je bilo potrebno izglasavanje u tri doma skupštine. Skupština je imala vrhovnu zakonodavnu i sudsku moć, kontrolisala je vanjsku politiku, otpuštala ministre i često poništavala sudske odluke.

U februaru i martu 1771. Gustav je posetio Pariz. Tu se upoznao i sa francuskim dvoro i sa mnogim pesnicima i filozofima. Sa mnogima se dopisivao celi život. Poseta Parizu nije bila samo zabava, nego i politička misija. Tajni agenti švedskog dvora su već ranije pripremili teren za razgovore o tome kako Francuska da pomogne svom savezniku Švedskoj da sprovede reformu, tj da se ponovo uspostavi puna kraljevska vlast, umesto parlamentarne vlasti. Francuska vlada je potpomagala Švedsku sa 1,5 miliuona livri godišnje. Pri povratku navratio je do svog ujaka Fridriha Velikog, koji ga je informisao da je on sa Rusijom i Danskom garantovao postojeći švedski ustav i pozivao je Gustava da se uzdrži od nasilja.

Revolucija

Po povratku u Švedsku bio je posrednik između dve partije Šešira i Kapa. On se 21. juna 1771. obratio švedskoj skupštini (Riksdagu) po prvi put nakon jednog veka na švedskom jeziku. Tada dominantna partija Kapa pokušala je da umanji njegovu ulogu na kralja bez ovlaštenja, a to je njega potaklo da sprovede revoluciju. Prilikom krunisanja kralj je dužan da položi zakletvu, a nastojali su da mu zakletvom još više umanje moć.

Francuzi su mu pomogli da pripremi državni udar. Zaverenici su sa kraljem pripremili da najpre izvrše pobunu u Finskoj, da zauzmu tvrđavu Sveaborg i kad osvoje Finsku da se blizu Stokholma pridruže kralju i ostalima. Johan Hristofer Tol je predložio da nakon Finske podignu ustanak i u Skaniji i zauzmu tvrđavu Kristijanstad. Nastariji kraljev brat vojvoda Karl, budući kralj Karl XIII, takođe učestvuje u pobuni i dogovor je bio da on mobilizuje garnizone da tobože slome pobunu u Kristianstadu, a kad stignu do tvrđave da se pridruže pobunjenicima i da odatle krenu prema Stokholmu.

Tol je 6. avgusta 1772. zauzeo tvrđavu Kristijanstad, a Sprengporten je 16. avgusta zauzeo Sveaborg, ali zbog loših vetrova nisu mogli da dođu do Stokholma. Kralj Gustav se nalazio u neprijateljskom gnezdu Stokholmu, a Sprengporten i Tol su bili bar hiljadu kilometara udaljeni. Odlučio je da sam izvrši udar. Uveče 18. avgusta 1772. poslao je tajne instrukcije onima u koje je imao poverenja da se sakupe sledeće jutro na velikom trgu ispred arsenala. Oko 10 sati 19. avgusta Gustav je na konju krenuo prema arsenalu, a usput su mu se pridružile manje grupe. Bilo je oko 200 oficira. Skupili su se i položili zakletvu kralju. Pohapsili su članove vlade. Gustav je nakon toga prošetao gradom i narod ga je oduševljeno pozdravljao.

Naveče 20. avgusta glasnici su na ulicama pozivali deputate da se pojave na skupštini na kraljevu dvoru i proklamovano je da ko se od deputata ne pojavi da će biti smatran neprijateljem države. Skupština staleža je održana 21. avgusta. Kralj je održao jedan od majstorskih govora, u kojima je predbacivao skupštini staleža zbog grešaka u prošlosti. Posle toga skupštini je pročitan novi ustav, koga je kralj pripremio. Skupština je jednoglasno prihvatila ustav i posle toga je raspuštena.

Između ustavnosti i apsolutizma

Gustav je radio kao i drugi monarsi u doba prosvetiteljstva. Ukinuta je tortura, a i smrtna kazna je ukinuta za mnoge zločine. Ojačao je borbu protiv korupcije, koja se uzela maha za vreme paralamentarne vlasti. Celi vrhovni sud je optužio. Poduzeo je mere za reformu administrativnih i sudskih procedura. Obezbedio je 1774. slobodu štampe, ali do izvesnih granica. Poboljšao je stanje finansija. Mornarica je toliko ojačana da je postala jedna od zavidnijih u Evropi. Uveo je 1775. slobodu trgovine žitom, a ukinuo je i brojne izvozne dadžbine. Za katolike i Jevreje obezbedio je ograničenu slobodu vere. Jedan od neuspeha je bio pokušaj da trgovina alkoholom postane državni monopol. To se sukobljavalo sa privilegijama staleža. I dalje je kralj imao problema sa skupštinom, a posebno 1786. Tada su odbijali sve kraljeve predloge ili ih modifikovali do te mere da bi ih kralj sam povlačio.

Apsolutistička monarhija

Posle 1786. kralj je pokazao odlučnost da vlada bez parlamenta. U isto vreme njegova vanjska politika postala je sve više avanturistička. Najpre je tražio rusku podršku da bi dobio Norvešku, koja je bila u uniji sa Danskom. Kada je Katarina Velika odbila da napusti svoga saveznika Gustav III je objavio rat Rusiji 1788. Bio je to Rusko-švedski rat (1788-1790). Rusija je u isto vreme bila angažovana u ratu sa Turskom na jugu. Gustava je u rat uvukla britanska i pruska diplomatija. Kralj je proglasio rat bez odobrenja skupštine staleža, čime je prekršio vlastiti ustav iz 1772. Prilikom prvoga neuspeha u ratu izbila je pobuna oficira aristokrata u Finskoj. Danska-Norveška je takođe objavila rat Švedskoj. Međutim britanska diplomatija je neutralizovala tu opasnost.

Ugušio je aristokratsku pobunu i pohapsio kolovođe, a iskoristio je i anti-aristokratko raspoloženjetako da 1789 tri niža staleža skupštine proglašavaju zakon kojim se ojačava kraljeva vlast, a brojne privilegije plemstva se ukidaju. Sa Rusijom je sklopio 1790 mir u Varali, a 1791. sklopio je osmogodišnji obrambeni savez. Posle toga Gustav sklapa savez kneževa protiv jakobinaca i uticaja Francuske revolucije. Atentator je na kralja pucao 16. marta 1792. u švedskoj operi. Preminuo je 29. marta.

Reference
Bain, R. Nisbet. Gustavus III and His Contemporaries, 2 vols. (1894).
Barton, H. Arnold. Scandinavia in the Revolutionary Era, 1760–1815. (1986). ISBN 0-8166-1392-3.
Hennings, Beth. Gustav III. (1957).
Lönnroth, Erik. Den stora rollen. (1986). ISBN 91-1-863652-7.
Stavenow, Ludvig. Den gustavianska tiden 1772–1809. (1925).
H. Arnold Barton. Gustav III of Sweden and the Enlightenment Eighteenth-Century Studies, Vol. 6, No. 1 (Autumn, 1972), pp. 1-34 doi:10.2307/3031560

Izvor: Wikipedia