Gustav IV Adolf

Gustav IV Adolf ( 1. novembar 1778.-7. februar 1837) je bio kralj Švedske od 1792. do 1809. Sin je Gustava III. Bio je poslednji švedski vladar Finske. Zbog gubitka Finske izveden je protiv njega državni udar 1809. Proteran je iz Švedske.

Rani život

Rođen je u Stokholmu. Nakon ubojstva Gustava III od Švedske 1792. Gustav IV Adolf je došao na presto u dobi od 14 godina. Regent je bio njegov ujak Karl XIII od Švedske. U avgustu 1796. ujak je utanačio da Gustav IV Adolf ode u Sankt Peterburg da zaruči unuku Katarine Velike veliku kneginju Aleksandru Pavlovnu. Celi već unapred utanačeni brak naišao je na veliku prepreku. Gustav nije dopuštao svojoj predviđenoj supruzi da zadrži pravoslavnu veru. To je pogodilo i rusku caricu Katarinu Veliku, da je ubrzalo njenu smrt. U novembru 1797. postao je punoletan i oslobodio se regentstva.

Politika

Čim je dobio punu vlast odmah je smenio u narodu omraženoga Gustava Adolfa Rojterholma, koji je bio regentov glavni savetnik i državnik. Kada se Gustav oženio 31. oktobra 1797. unukom Karla Fridriha, markgrava od Badena, Rusija i Švedska su se našle gotovo pred ratom. Ipak Švedska i Rusija su imale zajedničkog neprijatelja Francusku i to je između njih održavalo savez. Kralj se užasavao jakobinizma. Bio je reakcionaran, a odgađao je i samo krunisanje nekoliko godina, samo da ne bi sazivao skupštinu. Nasledio je ispražnjenu državnu blagajnu od prethodnog kralja Gustava III. Državni deficit je nastao najviše zbog rata sa Rusijom od 1788. do 1792. Došle su i sušne i gladne godine 1798. i 1799, pa je kralj bio prinuđen da sazove skupštinu u Norčepingu u martu 1800. i 3. aprila 1800. Kralj se tada suočio sa jakom opozicijom u riksdagu (skupštini), pa je odlučio da je više ne saziva.

Državni udar

Pridružio se 1805. trećoj koaliciji protiv Napoleona. Rat je vodio dosta neuspešno, pa su Francuzi zauzeli Švedsku Pomeraniju. Kada je Rusija bila poražena sklopila je 1807. Tilzitski mir sa Napoleonom. Švedska je tada pored Portugala ostala jedini britanski saveznik na evropskom kopnu.

Rusija je zahtevala od Švedske da se pridruži kontinentalnom sistemu blokade Britanije. Iako su mu oficiri govorili drugačije, kralj je mislio da se on može suprostaviti Rusiji uz pomoć Britanije. Pošto se Švedska nije pridružila kontinentalnom sistemu Rusija je 1808. započela Finski rat protiv Švedske. Danska je isto tako proglasila rat protiv Švedske. Početkom 1809. cela Finska je bila u ruskim rukama i bila je priključena Rusiji kao veliko vojvodstvo, tj. velika kneževina.

Gubitak Finske je za Švedsku predstavljao gubitak trećine teritorije i četvrtine stanovništva. Mnogi su smatrali Gustava IV Adolfa odgovornim za taj poraz zbog njegove nesposobnosti. Grupa oficira je pripremila državni udar. Sedam zaverenika je 13. marta 1809. upala u kraljevske odaje, zarobili su kralja i zatvorili ga sa porodicom u Grifsolm zamku. Zaverenici su nakon toga kraljeva ujaka i bivšeg regenta Karla III uspeli da nagovore da prihvati da bude predsednik privremene vlade, koja je proglašena toga dana. Sazvana je skupština, koja je odobrila revoluciju.

Abdikacija

Gustav IV Adolf je dobrovoljno abdicirao 29. marta 1809, sa ciljem da spasi krunu za svog sina. Međutim 19. maja 1809. skupština (riksdag) je proglasila da se zabranjuje dolazak na presto ne samo Gustavu IV Adolfu, nego i njegovoj porodici. Karl XIII je 5. juna 1809. proglašen kraljem, tek kad je prihvatio liberalni ustav, koji je ratifikovan u skupštini istoga dana. Gustava i njegovu porodicu su deportovali iz Švedske u decembru 1809. Jedno vreme je živeo u Nemačkoj, pa se preselio u Švajcarsku. Umro je od posledica srčanog udara 1837.

Literatura
H. Arnold Barton, Scandinavia in the Revolutionary Era, 1760–1815, 1986, ISBN 0-8166-1392-3.
Sten Carlsson, Gustaf IV Adolf, 1946.

Izvor: Wikipedia