Entoni Blant

Entoni Blant (Anthony Blunt ), rođen 26. septembra 1907, umro 26. marta 1983, poznat je kao četvrti čovek iz grupe od pet špijuna krtica koji su radila ua Sovjetski Savez od tridesetih do pedesetih godina 20. veka. Bio je istoričar umetnosti, profesor istorije umetnosti na Univerzitetu u Londonu i direktor Krthold instituta umetnosti. Rođak je engleske kraljice ( u trećem koljenu).

Rani život

Rođen je u Burnemutu, gde mu je otac bio vikar. Obrazovao se na marlboro koledžu, gde je bio savremenik Luisa MekNajsa, u čijoj autobiografiji se Blant često opisuje. Kasnije Blant studira matematiku na Triniti koledžu u Kembridžu, ali nakon prve godine prebacuje se na moderne jezike. Diplomirao je tridesetih i postao je učitelj francuskog jezika. Postao je član tajnog društva Kembridžskih apostola. Tada je to tajno društvo bilo marksističke orijentacije, a članovi su bili sa univerziteta u Kembridžu. Takođe je bio i homoseksualac.

Špijunaža

Nakon posete Rusiji 1933. regrutovala ga je NKVD 1934. Kao uvereni marksista sam je dalje omogućio regrutovanje Gija Burgesa i Donald Meklina. Od 1939 služi britansku vojsku, a 1940 regrutuje ga britanska kontraobaveštajna služba MI5. Sovjetskom Savezu je slao porike, koje su Britanci dešifrirovali prisluškujući nemačku enigma mašinu.

Život posle rata

Nakon rata postao je direktor Kortold instituta umetnosti. Od 1945. radio je u kraljevskom departmanu sakupljanja slika i za svoj predani rad imenovan je vitezom 1956. Posebno se zanimao za radove Nikole Pusena. Interesovala ga je arhitektura. Od letnje škole na Siciliji 1965. posebno se zanima za sicilijansku arhitekturu, tako da je 1967. napisao jednu cenjenu knjigu Sicilijanski barok.

Predstavljao se kao daljnji rođak kraljice Meri, ali nikad to nije dokazano. S druge strane bio je daljnji rođak engleske kraljice.

Britanski MI5 je 1963. saznao od Amerikanca Majkla Srejta da je Blant špijun. Strejta je Blant prethodno bio regrutovao. Blant je 23. aprila 1964. priznao na saslužanju da je špijun. Međutim to je ostalo službena tajna sve do 1979.. kada ga je Margaret Tačer javno imenovala. Odmah je bio lišen viteštva. MI5 je deklasifikovala 2002 papire iz kojih se visi da je još 1950 MI5 dobio informaciju da je Blant komunista. Međutim ta informacija je bila ignorisana.

Izvor: Wikipedia