Sargon od Akada

Sargon od Akada ili Sargon Veliki je bio kralj Akada, poznat po osvajanjima sumeranskih gradova država u 24. i 23. veku pre Hrista. Osnivač je akadske dinastije. Osnovao je prvo poznato carstvo zvano Akadsko carstvo, a vladao je od 2334. do 2279. pre Hrista. Njegovo carstvo se prostiralo od Elama do Mediterana, uključujući Mesopotamiju, delove Irana i Sirije i moguće delove Anadolije i Arapskog poluostrva. Vladao je iz grada Akada, koga je sagradio na levoj obali Eufrata. Sargon je jedan od prvih u istoriji, koji je stvorio multietničko carstvo, kojim je upravljano iz jednog centra. Njegova dinastija je vladala Mesopotamijom oko jednog veka.

Poreklo i dolazak na vlast

Legenda o Sargonu je jedan nekompletan sumerski tekst, koji opisuje Sargonov život. Postoje mnogi nekompletni delovi. Iz teksta se saznaje ime Sargonova oca. Kralj Kiša je Sargona unapredio da bude nosilac pehara. Jedan san je strašno preplašio kralja Kiša. Sargon je sanjao da božica Inanu utapa kralja Kiša Ur-Zababu. Ur-Zababa je nastojao da ubije Sargona, ali je navodno božica Inana to sprečila. Posle toga poslao ga je u Uruk sa glinenom pločicom, na kojoj je pisao kralju Uruka da ubije Sargona. Dalji delovi legende nedostaju, a tu verovatno piše kako je Sargon postao kralj. Sumerski tekst kaže da je Sargon vladao 56 godina. Asirijski tekst iz 7. veka pre Hrista, koji je navodno Sargonova autobiografija ima deo u kome se tvrdi da je Sargon bio nezakonit sin sveštenice. Njegovo rođenje i detinjstvo su tu opisani.
 
Sargonovo carstvo, kasni 24. vek pre Hrista
 „Moja majka je bila visoka sveštenica, a za oca nisam znao. Braća moga oca volela su brda. Moj grad je Azupiranu, koji se nalazi na obalama Eufrata. Moja me majka začela i u tajnosti rodila. Stavila me u košaru od trske, a bitumenom je zatvorila poklopac. Bacila me u reku, koja me poklopila. Reka me nosila do Akija, nosača vode. Aki me uzeeo kao svoga sina. Kasnije me postavio kao svoga vrtlara. Dok sam bio vrtlar Ištar mi je bila blagonaklona i za četiri godine .... ja sam postao kralj.“

Stvaranje Akadskog carstva

Kada je došao na vlast u Kišu Sargon je ubrzo napao Uruk, kojim je vladao Lugal-Zage-Si od Ume. Osvojio je Uruk i srušio je čuvene zidine Uruka. Branioci su napustili grad i pridružili se vojsci provincija. Još su se opdigrale dve žestoke bitke, u kojima je Sargon pobedio snage Sumerana. Kralja Uruka Lugal-Zage-Sija je zarobio. Neprijatelje je ganjao do Ura, a zatim se vratio na istok do Lagaša u Persijskom zalivu, gde je simbolički oprao ruke da pokaže da je potpuno osvojio Sumer.

Da bi smanjio mogućnost pojave pobune u Sumeru postavio je 5400 svojih ljudi da upravljaju Sumerom. Moguće je da je tih 5400 pripadalo Sargonovoj vojsci. Sargon je kao guvernere sumerskih gradova država odabrao Akađane, a ne Sumerijance. Semitski akadski jezik postao je službeni jezik na svim zapisima iz Mesopotamije. Sargonovo carstvo je održavalo trgovačke i diplomatske kontakte sa kraljevinama oko Arabljanskog mora i drugde na Bliskom Istoku. Poštovale su se prethodne religiozne institucije, koje su uspostavljene u Sumeru. Sumerski jezik je ostao jezik religije. Sargonovi naslednici su podržavali sumerske kultove. Sargonova ćerka je bila sveštenica Nane, božice meseca u Uru.

Ratovi na severozapadu i istoku

Kratko nakon osvajanja Sumera, Sargon je preduzeo seriju pohoda. Sargon je zauzeo Mari, Jarmati, Eblu i čak i šumu kedrova u današnjem Libanu. Osvojio je i srebrenu planinu (Taurus). Akadsko carstvo je dodatnim osvajanjima osiguralo trgovačke puteve, tako da se snabdevanje drvom i dragocenim metalima moglo sigurno obavljati plovidbom niz Eufrat do Akada.

Na istoku Sargon je pobedio četvoricu vođa Elama, koji su predvođeni kraljem Avanom napali Akadsko carstvo. Posle toga Sargon Veliki je opljačkao gradove Elama. Guverneri i potkraljevi Suze, Barhaše i drugih oblasti postali su vazali Akada, a akadski jezik je postao službeni jezik međunarodnoga značaja.

Kasnija vlast

U tekstu poznatom kao "Kraljev ep i bitka" opisuje se Sargon kako prodire duboko u srce Male Azije da bi zaštitio trgovce od danka kralja Burušande. Spominje se da je Sargon Veliki prešao preko mora i stigao do Kupara (Kipra).

Tokom kasnijeg perioda njegove vlasti glad i rat su ugrozili Akadsko carstvo. Kronika ranih kraljeva spominje da su izbile pobune širom Akadskog carstva
 „Kasnije u njegovoj starosti sve zemlje su ustale protiv njega, i opsedali su ga u Akadu. Sargon ih je pobedio u bici. Odbio ih je i uništio njihovu veliku vojsku i utočišta. Kasnije je napao Subartu svom silom, oni su se pokorili, a Sargon je okončao pobunu i pobedio ih, svrgao ih , uništio im utočišta, a njihovu imovinu odvukao u Akad.“

Smrt i zasluge

Sargon je prema jednoj hronologiji umro 2279. pre Hrista. Na vest o njegovoj smrti izbile su pobune u carstvu. Većinu pobuna je ugušio njegov sin i naslednik Rimuš, koji je vladao devet godina, a posle njega je petnaest godina vladao drugi Sargonov sin Maništušu. Sargon je bio uzor za druge mesopotamske kraljeve puna dva milenija. Kraljevi asirije i Vavilona su sebe smatrali naslednicima Sargonovog carstva. Moguće da su bili inspirisani njegovim osvajanjima

Jedan tekst, koji se pripisuje Sargonu kaže
 „sada, bilo koji kralj koji želi da se zove meni jednakim, neka osvoji sve što sam ja osvojio.“

Izvor: Wikipedia