Harold Mekmilan (rođen 10. februara 1894, umro 29. decembra 1986) je britanski konzervativni političar i predsednik britanske vlade od 1957. do 1963.

Rani život

Rođen je u Čelsiju u Londonu. Njegov deda jeosnovao MekMilan publišers. Školovao se na Itonu odakle je ili oteran ili je sam napustio. Pred Prvi svetski rat školovao se dve godine u Oksfordu. Po izbijanju rata učestvovao je u ratu i tri puta je ranjavan. Tokom rata je poginulo toliko mnogo njegovih prijatelja iz studentskih dana, da je odbio da se vrati u Oksford, jer to više nije bilo isto.

Politička karijera (1924-1957)

Izabran je u donji dom parlamenta 1924. Mesto je izgubio 1929, a 1931 je ponovo poslanik. Žestoko je kritikovao Nevila Čemberlena.

Tokom Drugog svetskog rata služio je u početku u ratnoj koalicionoj vladi u ministarstvu nabavki i ministarstvu kolonija. Kasnije je dobio zadatak da bude britanski predstavnik kod saveznika na Mediteranu. Tada se upoznaje sa Dvajtom Ajzenhauerom i to prijateljstvo postaje ključno za njegovu kasniju karijeru.

Kada su konzervativci pobedili 1951. postao je ministar stanogradnje u vladi Vinstona Čerčila. Kao ministar ispunio je obećanje da će sagraditi 300.000 kuća godišnje. Od oktobra 1954. je bio ministar odbrane. U vladi Antoni Idna bio je ministar vanjskih poslova od aprila do decembra 1955. i ministar finansija od 1955 do 1957. Za vreme Suecke krize najpre se zalagao za rat, a zatim je među prvima tražio da se rat prekine zbog finansijske krize. Kada je Antoni Idn dao ostavku u januaru 1957 Harold MakMilan je postao predsednik britanske vlade.

Predsednik vlade (1957-1963)

Britanija je imala tehničkih poteškoća kod svojih raketa za prenos nuklearnih projektila, pa se morala oslanjati na američke Polaris rakete.

Šarl de Gol je 1963. vetom sprečio da Britanija postane članica Evropske ekonomske zajednice. De Gol se bojao prevelikog uticaja SAD preko Britanije.

Harold Mekmilan se najviše zanimao za ekonomiju. Britanija je 1961 imala velikih trgovački deficit, pa je vlada zamrzla plate. Nepopularn potez je vlada platila gubitkom na manjim izborima. Vodio je politiku pune zaposlenosti, čemu su se opirali njegovi ministri, koji su smatrali da podrška funti zahteva jaku monetarnu kontrolu, koja nužno vodi većoj nezaposlenosti. Tokom 1958. tri ministra su dala ostavku, jer se nisu slagala sa ekonomskom politikom vlade.

Mekmilan je pšreuzeo kontrolu nad spoljnom politikom. Nakon Suecke krize ponovo jeuspostavio dobre odnose sa SAD, gde je na vlasti bio njegov prijatelj Dvajt Ajzenhauer. Za vreme vlade Mekmilana mnoge zemlje su dobile nezavisnost od Britanije. Međutim intervenisao je u Iraku 1958. i 1960.

Afera Profumo i ostavka

Afera Profumo 1963. je nanela veliku štetu ugledu vlade. Državni sekretar za rat Džon Profumo u Makmilanovoj vladi imao je 1961 odnose sa striptizetom Kristinom Keler. Ta ista Kristina Keler imala je odnose i sa sovjetskim pomorskim atašeom Jevgenijem Ivanovim. Tada je hladni rat bio u punoj snazi. Glasine su počele kružiti 1962. Vlada se našla na udaru. Došlo je do parlamentarne israge. Profumo u marti 1963. ništa nije priznao. Priznao je tri meseca kasnije. Došlo je do glasanja o poverenju vladi. Mekmilanova vlada je jedva izdržala glasanje o poverenju vladi. Samo jedan glas je presudio. Međutim sama afera je izgleda doprinela da se Makmilanu pogorša zdravlje. Najpre se smatralo da se radi o raku, pa je dao ostavku 18. oktobra 1963. Povukao se iz politike septembra 1964. i pri tome je odbio plemstvo.

Izvor: Wikipedia