BBC-ev  dokumentarac The Trap – What Happened to Our Dreams of Freedom u svoja tri dela obrađuje jedan od brojnih primera evolucije ideja tokom kojih početne ideje prerastaju sebe i transformišu se u nešto suprotno prvobitnim namerama njihovih tvoraca.
Posle Drugog svetskog rata slavi se pobeda slobode nad zlokobnim iskušenjima. To nisu samo bili nacizam i komunizam (koji postaje najveća pretnja), već i ekonomska depresija 30-ih koja je ozbiljno uzdrmala kapitalistički sistem.
Međutim, austrijski aristokrata Fridrih Hajek ističe kako opasnost leži u kolektivizmu, koji može pogoditi i zapadna društva. Najracionalnija je organizacija društva kroz ekvilibrijum koji nastaje ako se pojedinci puste da sami ostvaruju svoje sebične ciljeve. U svom ključnom delu The Road to Serfdom on ističe opasnosti koje stoje iza utopijskih ideja i koje u krajnjem vode gomilanju vlasti u rukama državne elite i uzurpaciji lične slobode.

Ovi radovi su u velikoj meri uticali na teoriju igara koju razvija matematičar Džon Neš (opisan u filmu The Beautiful Mind). Pojedinac ne samo da treba da bude vođen sebičnim motivima, nego je paranoično postupanje jedino racionalno. On mora biti na oprezu da će ga drugi ljudi zeznuti. Kao što dobro znamo, Neš je bio lujka – i sam oboleo od manije gonjenja. Psiholozi su mogli njegove radove posmatrati kroz tu prizmu. Zanimljivo, jer kasnije će ova teorija imati velikog uticaja i na psihologiju.
Teorija igara se prvo primenjuje u onome što je tada najdramatičniji sukob na planeti – u nuklearnom nadmetanju supersila. I ima uspeha – Hladni rat je ostao hladan. Međutim, matematički se tako mogu formulisati bilo koji problemi u ljudskom društvu – od međusobnog odnosa zaljubljenih parova, do rada državnih službi.
Tokom konzervativne revolucije Margaret Tačer polazi od toga da su službe koje se bave javnim dobrom u Britaniji prirodno korumpirane i povode se za ličnim ciljevima zaposlene birokratije. Serije, kao što je ona Yes Minister daju jedan satirični okvir takvog stanja. Iako su političari i birokratija birani sa ciljem ostvarivanja javnog dobra, to više ne može biti prihvatljiv cilj, jer je taj cilj korumpiran. Umesto toga polazi se od „prirodne“ definicije sebičnih ciljeva državnih službenika. I razvijaju se metodi kako da se građani od njih zaštite. Građani tako mogu do svoje slobode doći jedino povećanom kontrolom.

U međuvremenu nauka se nalazi pod pritiskom kompleksnosti sveta koji sama otkriva (ovaj deo nije obuhvaćen u prvoj epizodi dokumentarca). Nauka reaguje razvijanjem pozitivizma do nivoa redukcionizma – ako ne možemo saznati pravu prirodu stvari, možemo ih dobro meriti. Psihologija usvaja matematičke modele bazirane na teoriji igara. Sada ne zavisimo od grešnih umova psihijatara koji su imali isuviše moći – sve dijagnoze može uspešno dati kompjuter. Napravljeni su šabloni „psihičkih poremećaja“ u koje se mogu „uklopiti“ ljudi odgovaranjem na niz pitanja. Dobijena dijagnoza je egzaktna. Takvim istraživanjima došlo se do frapantnih podataka da je recimo više od polovine stanovništva Sjedinjenih Država u nekim periodima bilo zahvaćeno nekim od „poremećaja“. A kada ima toliko ludaka, opreza nikada ne može biti dosta. Ovde već paranoja hrani paranoju.
Teorija igara se primenjuje i na mnoge oružane konflikte. Ako je bila uspešna u Hladnom ratu, zašto ne bi bila uspešna bilo gde. Tako su u Vijetnamskom ratu pravljeni modeli po kojima se ratovalo. Primena se pokazala katastrofalnom. Ali nije se odustalo od takve primene ni kasnije – što se može videti u aktuelnom „uvođenju demokratije“ u Iraku. Formule imaju svoju privlačnost.
Kada je 1989. srušen Berlinski zid svet je slavio pobedu slobode. Ispostavilo se, međutim, da je ova sloboda bila iznutra dobrano nagrižena narastajućim strahovima od onoga što bi moglo ugroziti tu slobodu...

Наравно. Ако сам луд, то не значи да ме они не прате. 

Duhu Sekire- ne diraj mi Beautiful mind, to mi je na listi omiljenih filmova, najomiljenijih. 

Pih- normalnost...

Pa, kakav bi svet bio bez malo paranoja? 

Sve u svemu- paranoja jeste rasirena. Izuzetno. Nije redak slucaj da obole i mladi. Imam ih dosta medju poznanicima, nastavnicima i profesorima- bivsim, sadasnjim profesorima koje izuzetno postujem.

Izmedju genija i ludaka tanka je linija, i ja tu ne volim da pravim neke znacajne razlike.

Da li poznajete neku glupu osobu, koja je obolela od nekog oblika paranoje? Ja- ne.

Naravno ne treba preterivati- pa odrediti svet kao oni i ja. Vec kao oni i mi.  (da malo unesemo smeha  )

pocinjem da volim ono sto ti napises...i da beautiful mind-odlican film,samo zvezebe glavni glumac

ne diraj mi Rasela Kroua..
licno smatram da je sloboda jedna velika utopija....

Si, Anea. Si. Rasel je bas fin.

Sloboda- utopija?
Na kraju se vazda pokaze kao takva... Utopisticka i nihilisticka. Ali se toliko borilo i bori za istu. Slobodu misli, govora, oblacenja, ovog ili onog...

Pa, to sam objasnila u jednoj temi... doduse... ja sam pravnik, pa imam takvo misljenje...
Devojka je rekla da apsolutna sloboda postoji u anarhiji...
Anarhija je, koliko ja znam bezvlasce... haos...
Da bi postojala sloboda, moraju da postoje i odredjena prava...
Da bi postojalo pravo, mora da postoji drzava ... i vice versa...
A, sama drzava je garant prava i sloboda... tako da...
Sloboda ne postoji bez drzave i prava, a drzava ima monopol da tu slobodu ogranici...

Da onda ja prizovem Kanta... 

On je rekao da svako moze slobodno da misli, ali da ne treba da uvek iskazuje sta misli. (moj slobodni prevod, izvucen "kao" srz iz njegovog spisa- Sta je prosvetiteljstvo?)

Tako da... Mislite o tome. Ali ne govorite. 

zar ne bi bio bolji u toj ulozi npr edward norton?

a obaveze???

Obaveze?

Ne izrazavaj se kratko i glupo, dragi  . Nego- kratko i mudro.