POLNE BOLESTI  
  
Bolesti koje se prenose polnim putem


Ljudi su obicno iznenadeni cinjenicom da su polno prenosive bolesti jedno od najcešcih oboljenja danas. Svake godine više od 12 miliona Amerikanaca oboli od polno prenosivih bolesti odnosno bolesti koje se prvenstveno prenose seksualnim odnosom. Donedavno je bilo uobicajeno ove infekcije nazivati venericnim bolestima što je mnoge asociralo na gonoreju ili sifilis. U stvari, otkriveno je više od 20 polno prenosivih bolesti, a mnoge su epidemijski rasprostranjene u mnogim zemljama sveta. S obzirom na sam karakter bolesti, moguce su komplikacije po zdravlje žene - smanjenje njene plodnosti i ugrožavanje života.
Mnogi od nas još uvek veruju da "dobre" devojke ne dobijaju polno prenosive bolesti. A kada ih i dobijemo, onda smo etiketirane kao “promiskuitetne” ako smo same, ili “neverne” ako smo u vezi sa jednim partnerom. Najgore od svega je što ne možemo dobiti pomoc kada je tražimo i kad nam je najpotrebnija. Sve dok naše društvo bude gledalo na polno prenosive bolesti kao na kaznu ljudima koji upražnjavaju “usputni seks”, dotle ce biti problem pricati o polno prenosivim bolestima i iskoreniti ih.
Nijedna žena ne bi trebalo da se stidi što poseduje seksaulna osecanja, ili što je izabrala da bude ili ne bude seksualno aktivna. Ali, najvažnije je da održimo naš seksualni život zdravim. To znaci da naucimo kako da se zaštitimo od polno prenosivih bolesti ( koje su zarazne) pre nego što ih dobijemo, kao i da se izlecimo ako se vec nismo na vreme zaštitile. Možemo pomoci sprecavanju širenja infekcija i to bez odricanja od sopstvenog seksualnog života.
Pošto je prica o polnim bolestima neprijatna, cesto je teško doci do pravih informacija. Ponekad se cini najlakšim “preskociti” tu temu i zaboraviti na prevenciju, posebno ako naš seksualni partner nije spreman na saradnju ili je cak neprijateljski raspoložen prema “sigurnom seksu”. Na žalost, epidemija side - HIV virusa ( ljudski imunodeficijentni virus) upozorila je na nužnost prevencije infekcije virusom za koji nema leka i koji na kraju uvek dovodi do smrtnog ishoda. Zbog svega toga se slobodnije prica o upotrebi kondoma kao osnovne zaštite od polno prenosivih bolesti, ali i dalje ima veliki broj ljudi koji o ovom problemu cuti. Promena naših stavova i ponašanja i dalje ostaje glavni zadatak u 90-tim godinama.
Polno prenosive bolesti imaju mnogo negativnih dodatnih znacenja. Cak i ako slobodno pricamo o seksu, ne bismo želele da iko sazna da mi možda imamo polno prenosivu bolest.

Mnogo sam uznemirena poslednjih dana. Muž mi je rekao da je spavao sa još nekom i da je možda dobio neku polnu bolest. Kako da pozovem svog ginekologa i ispricam mu tu sramotu? Ako pitam neku prijateljicu, ona ce se uvrediti. Juce sam videla reklamu u novinama za pomoc ljudima obolelim od polno prenosivih bolesti i posle mnogo oklevanja sam pozvala. Bilo je pravo olakšanje dobiti prave informacije, a da niko ne traži da se predstaviš.

Zaraženost polnom bolešcu može uticati na ono što mislimo o sebi samoj, na našu seksualnost i veze u kojima smo. Možemo se osetiti žrtvovanim, ljutim, depresivnim ili cak što je besmisleno, možemo osetiti krivicu.
Ako jedna osoba iz monogamne veze dobije polnu bolest, to cesto postaje problem na koji se par vraca svaki put kad ima bilo kakvu krizu.

Krajem leta smo moj muž, naša beba, 16-godišnja bebi siterka i ja otišli na selo. Kada smo se vratili kuci ja sam pocela da osecam vaginalni svrab. Tada sam primetila da i moj muž ima isti problem. Pitala sam ga da li je skoro spavao sa nekom drugom ženom. Priznao mi je da je spavao sa bebi siterkom. U drugim okolnostima nikada mi to ne bi priznao.

Cak i kada slobodno razmišljamo o ovoj temi dobijanje polne bolesti obicno predstavlja nevolju. Moramo utrošiti vreme i pare za lecenje; trebalo bi da kažemo našem/našim seksualnim partnerima da bi se i oni podvrgli lecenju, a moracemo se nositi i sa svojim osecanjima. Prijatelji, savetnici, terapeuti i grupe samopomoci mogu pomoci kad imamo polno prenosivu bolest.




Šta su polno prenosive bolesti

Polno prenosiva bolest je termin koji se odnosi na oboljenje koje se prvenstveno dobija seksualnim kontaktom. Uzrocnici mogu biti bakterije, virusi, sicušni insekti ili paraziti. Najcešce polne bolesti su: hlamidija, gonoreja (triper), polne bradavice, genitalni herpes, negonokokni uretritis, trihomonas, bakterijski vaginitis, sida, sifilis, stidne vaši, šuga, meki cir i hepatitis B.


Kako se prenose

Mikroorganizmi koji izazivaju ova oboljenja (izuzev vaši i šuge) prvenstveno prodiru u organizam kroz sluznicu tople, vlažne površine vagine, uretre, anusa i usta. Na ovaj nacin možete dobiti polnu bolest, ako imate intimne odnose sa nekim ko je vec zaražen, narocito ako imate oralni, analni ili genitalni seks. Kada je vaš partner zaražen sa više od jedne polne bolesti, vi možete biti inficirani sa svakom ponaosob kojoj ste izloženi: gonoreja i hlamidija se cesto prenose zajedno.
Price o tome da se možete zaraziti polnom bolešcu preko daske na WC šolji, kvake ili drugih predmeta, nisu istinite, izuzev pod posebnim, retkim okolnostima.
Takode, ne možete se zaraziti polnom bolešcu od teškog nošenja, naprezanja ili zbog toga što ste prljave. Životinje ne prenose polne bolesti ljudima. Organizmi koji izazivaju vecinu polno prenosivih bolesti najviše “vole” toplo, vlažno okruženje kao što je sluznica genitalija ili grla. Van tela, vecina uzrocnika umire za manje od minut ili dva.


Kakve su moje šanse da se zarazim polno prenosivom bolešcu


Statistika govori: ako ste mlade (izmedu 15 i 24), seksualno aktivne sa više od jednog partnera i živite u gradu, spadate u najrizicniju grupu za dobijanje polne bolesti. Šanse da se zarazite takode zavise i od vaše sposobnosti da primenite efikasnu prevenciju. Ako ste heteroseksualni i imate seksualni odnos sa muškarcem koji je zaražen polnom bolešcu, šanse da se zarazite su velike. Npr. posle samo jednog kontakta sa gonorejom imate 80% šansi da se zarazite.
Ako ste lezbejka, imate mnogo manje šansi da dobijete polnu bolest, zato što se polne bolesti mnoge teže prenose medu ženama. Herpesom se možete zaraziti preko poljupca, oralno-genitalnim seksom ili u dodiru sa otvorenom ranom ili oštecenom kožom. Teorijski je takode moguce, mada jako retko, inficirati grlo gonorejom tokom oralnog seksa. Ako imate seksualne odnose i sa muškarcima i sa ženama, vaše šanse za dobijanje polne bolesti su iste kao i kod heteroseksualki.


Zaštita od neželjene trudnoce i polno prenosive bolesti


Cini se da pilule ne potpomažu gonoreju, ispitivanja pokazuju da su žene koje koriste pilule sklonije infekcijama hlamidije kao i HIV virusom.
Mehanicke kontraceptivne metode (lateks kondom, dijafragma i cervikalna kapa, kontraceptivni sunder i spermicidi) pružaju zaštitu od polno prenosivih bolesti dok pilule i spirala ne omogucavaju nikavu zaštitu.


Kratak podsetnik


1. Polno prenosive bolesti su jako ceste. Ako ste seksualno aktivne na bilo koji drugi nacin, osim samo sa jednim partnerom koji nema polnu bolest, imate dobre šanse da se zarazite nekom polnom bolešcu.
1. Najbolji nacin da se nosite sa polnom bolešcu jeste da sprecite njeno dobijanje. Koristite preventivne mere kad god je to moguce. Muški i ženski kondomi najcešce nude najbolju mogucu zaštitu, ali i dijafragma, cervikalna kapa, kontraceptivni sunder i hemijski spermicidi pružaju izvesnu zaštitu.
2. Ako mislite da postoji i najmanja mogucnost da ste zaražene polnom bolešcu, obratite se ginekologu/ginekološkinji što je pre moguce. Do tada probajte da saznate da li osoba sa kojom ste imali seksualni odnos misli da je bila u kontaktu sa polno prenosivom bolešcu.
3. Ne upražnjavajte seksualne odnose dok se ne testirate ili budete sigurne da ste izlecene (proverite kod svog ginekologa/ginekološkinje)
4. Ako imate polnu bolest obavestite sve vaše skorašnje partnere, telefonom ili anonimnim pismom.
5. Pre nego što prihvatite lecenje, informišite se u šta se upuštate, koliko ce ono da traje, cime je praceno i kakvi sve postupci tokom lecenja predstoje. Nemojte da vam bude neprijatno da postavljate pitanja. Radi se o vašem, a ne o njihovom životu.
6. Zapamtite, ako ste izleceni možete ponovo dobiti istu polnu bolest. Takode, ako imate jednu polnu bolest, ne štiti vas od dobijanja neke druge.


Koliko je problem zapravo veliki?

Statistika pokazuje rapidni porast skoro svih polno prenosivih bolesti o kojima cemo na narednim stranicama detaljno govoriti, jedino je rasprostranjenost gonoreje ostala relativno stabilna ( još uvek na nivou epidemije) zahvaljuci širokoj edukaciji i posebnim državnim programima pracenja i kontrole. Sifilis, za koji se kasnih 70-tih smatralo da je pod kontrolom sada pokazuje veliki porast, posebno medu ženama, a u skorije vreme otkrivene polne bolesti, hlamidija i herpes, toliko brzo se šire da se i zovu “nove epidemije”. Takode, zaraženost genitalnim bradavicama raste brzo, posebno medu ženama.
Danas je infekcija hlamidijom glavni razlog steriliteta kod žena. Na žalost, mnoge bolnice i lekari još uvek ne obezbeduju dijagnosticke testove za ova oboljenja.


Zašto prevencija?

1. Veliki deo literature o polno prenosivim bolestima istice lecenje kao glavni metod prevencije što nikako nije efikasna mera kontrole i smanjenja ovih oboljenja. Zbog toga što toliko mnogo žena (i izvestan broj muškaraca) nemaju nikakve simptome, oni i ne znajuci mogu pokrenuti lanac zaraze ugrozivši mnogo ljudi. Ovaj lanac možemo prekinuti ako svako od nas (ako je zaražen) koristi zaštitu dok se leci.
1. Koristeci zaštitu, možemo se sacuvati od ozbiljnih komplikacija polnih bolesti, kao što su zapaljenje organa male karlice i sterilitet. Takode, time sprecavamo inficiranje tek rodenih beba.
2. Jako iscrpljujuce za naš organizam je da bude bolestan. Takode, velike doze antibiotika potrebne za lecenje nekih polnih bolesti su jako stresne (iz ovog razloga tzv. postkoitalne doze antibiotika za sprecavnje polnih bolesti ne bi trebalo koristiti).
3. Do danas još uvek nije pronaden lek za herpes i genitalne bradavice, ali koristeci kondome, kontraceptivne kreme, želee i pene možemo smanjiti njihovo širenje.
4. Za sidu ne postoji lek, pa zaštita od HIV virusa mora biti primarna stvar.


Kako spreciti širenje polno prenosive bolesti?

Postoje brojni nacini da se zaštitimo od polnih bolesti. Razgovarajte sa vašim partnerom/kom o polnim bolestima pre nego što stupite u seksualne odnose. Pitajte partnera ili partnerku da li su bili u kontaktu sa polnim oboljenjem. Ovo je jako važno ako ste trudni! Pažljivo pregledajte svoja tela tragajuci za neprijatnim mirisom, neuobicajenim izbocinama, ranicama, crvenilom ili svrabom. Ako mislite da ste vi ili vaš partner/ka inficirani, ne dirajte ranice i nemojte održavati odnose.

Jedno je pricati o “biti odgovoran prema polnim bolestima”, ali je mnogo teže nešto uraditi u tom smislu. Teško je reci nekom da si raspoložen za seks recima: “O da, pre nego što nastavimo dalje da li možemo porazgovarati o polnim bolestima”. Teško je zamisliti da u trenucima strasti šapucemo nekom u uvo:” Da li bi mogao da staviš ovaj kondom, u slucaju da neko od nas dvoje ima polnu bolest?” Ipak neprijatno je potezati ovu pricu pre nego što smo oboje sigurni da cemo voditi ljubav.

Sledece metode su efikasne protiv širenja polnih bolesti, a proverene su medicinski u laboratorijama i dokazane klinickim testovima. Nijedna metoda nije 100% efikasna, ali koristeci neku od njih znacajno se smanjuje rizik da dobijete neku polnu bolest.
1. Kondomi (gumica) su do sada najbolji metod zaštite prilikom vaginalnog, oralnog ili analnog odnosa. Muškarac mora staviti kondom pre nego što njegov penis dotakne vašu stidnicu, usta ili anus.
2. Koristite vaginalne spermicide (kontraceptivna pena, krema ili žele). Laboratorijski je dokazano da spermicidi ubijaju mikroorganizme koji izazivaju gonoreju, sifilis, trihomonas, kandidijazu, hlamidiju, HIV i herpes virus. U praksi se pokazalo da su efikasni samo protiv hlamidije i gonoreje. Ovi proizvodi nisu testirani za upotebu u analnom seksu, pa se ne preporucuju. Moguca je alergija na neke od proizvoda kod izvesnog broja žena. Ako vi ili vaš partner osetite svrab ili peckanje nakon stavljanja nekog preparata zamenite ga drugim. Možete ih nabaviti bez recepta i koristiti ga i bez dijafragme ili kondoma. Za maksimalnu zaštitu koristite ih sa dijafragmom. Kada ih koristite sa kondomom, stavite spermicid u vaginu pre seksualnog kontakta. Ako uzimate pilule ili imate spiralu, takode je pametno koristiti spermicide.
3. Koristite dijafragmu ( preporucljivo sa spermicidom) da bi se zaštitili od polnih bolesti koje prvenstveno napadaju grlic materice (gonoreja i hlamidija). Neki istraživaci su otkrili da kod žena koje koriste dijafragmu postoji manja mogucnost inficiranja hlamidijom od onih koje koriste druge kontraceptivne metode.
4. Pitanje je koliko pranje genitalija pre i odmah nakon odnosa pomaže ženi. Važno je da muškarac opere testise i penis, narocito posle analnog seksa i pre vaginalnog ili oralnog seksa. Ispiranje u vecini slucajeva ne pruža zaštitu od polnih bolesti, pošto ispira normalni vaginalni sekret koji pomaže organizmu u borbi protiv infekcija ( a može cak i potisnuti infekciju još dublje u vaš reproduktivni sistem).
5. Ne preporucujemo postkoitalno uzimanje antibiotika. Uzimanje neposredno pre ili u roku od 9 sati od kontakta sa inficiranom osobom, ovi antibiotici su dovoljno jaki da bi sprecili polnu bolest, ali ne i da bi izlecili vec postojecu infekciju. Ovaj metod ima ozbiljne nedostatke. Svaki put kada uzimamo antibiotike naše šanse da postanemo alergicni na odredenu vrstu antibiotika se povecavaju i tada više ne možemo uzimati te antibiotike za druga oboljenja kojima su namenjeni. Takode, ako uzimate antibiotike cesto ili manje doze od optimalno predvidenih može doci do porasta sojeva gonorje koji su otporni na te lekove. Ne preporucujemo ovu metodu.
6. Postoje mehanicka sredstva koja se mogu koristiti prilikom vagina-usta i usta-anus kontakta. Ona nisu naucno ispitana ali neki parovi koriste plasticnu foliju kojom sprecavaju direktan kontakt tih oblasti (koristi se za jednokratnu upotrebu).


Lecenje - konvencionalno ili samolecenje

U vecini slucajeva lecenje polnih bolesti ciji su uzrocnici bakterije, podrazumeva uzimanje visokih doza antibiotika koji ih ubijaju. Antibiotici nisu efikasni protiv virusnih infekcija kao što je herpes. Izvestan broj žena je alergican na penicilin ili slicne lekove. Neke druge žene pate od neželjenih nuspojava usled korišcenja drugih grupa antibiotika. Ponekad antibiotici jednostavno ne deluju. Vecina alternativaca ne preporucuje lecenje ozbiljnih infekcija (kao što su gonoreja, hlamidija ili sifilis) prirodnim lekovima.
Bez obzira za koju vrstu lecenja se opredelite zapamtite da izlecenje polne bolesti ne obezbeduje imunitet od buducih infekcija.


Socijalni problemi


Medicinska nega i moralni aspekt

Odbojnost koja u društvu postoji prema polnim bolestima mnogo više utice na medicinski tretman nego što to mislimo.
1. Doskora su medicinske škole i fakulteti prakticno zapostavljali problematiku polno prenosivih bolesti. Kao posledica toga, do pre par godina školovani lekari/ke nisu dovoljno znali o dijagnostici i lecenju polnih bolesti, posebno kada ne postoje simptomi, ili karakteristicni simptomi za neku drugu infekciju. Mada su lekari/ke i medicinsko osoblje u klinikama koje se bave lecenjem posedovali najsvežije podatke, retko su bili informisani o merama zaštite (kao što su kondomi i vaginalni kontraceptivi).
2. Dosta medicinskog osoblja smatra polno prenosive bolesti odgovarajucom kaznom za “nemoralan” seks. Ovo se posebno odnosi na nas žene jer smo unapred etiketirane kao promiskuitetnije nego muškarci. Previše cesto ovakav stav utice na pružanje lekarske pomoci.
3. Umesto što pacijente krivi za širenje polnih bolesti, medicinska profesija mora ispitati razloge sopstvenih slabih rezultata, adekvatne dijagnoze, lecenja i pracenja pacijenata sa polnim bolestima. Uverite se da vaš lekar/ka i medicinska sestra, kao i ostalo medicinsko osoblje, dijagnostikuju i lece polne bolesti u skladu sa preporucenim standardima. Zbog toga što nelecene polne bolesti mogu imati jako ozbiljne posledica, prevencija i blagovremeno lecenje moraju biti na prvom mestu.

Ljudi razlicitog stepena odgovornosti, od suviše moralnih do onih koji se stide da govore o seksu, smanjili su mogucnosti širenja informacija o pristupacnim metodama prevencije i lecenja.
Otkako su pocele široko da se koriste metode kontracepcije koje su smanjile strah od trudnoce, strah od polnih bolesti je postao poslednja “kocnica” za vanbracni seks. Ipak inforamcije i pristup kontraceptivnim sredstvima, koja predstavljaju i zaštitu od polnih bolesti, može biti težak, posebno tinejdžerkama.

Šta možemo odmah promeniti?

I pored toga što jedan deo medicinske javnosti ostaje pri stavu da je jedino rešenje za postojecu epidemiju polnih bolesti, razvoj preventivne vakcine, drugi tvrde da možemo i da bi trebalo da pokušamo da je odmah obuzdamo.
Moguce je spreciti dalje širenje gonoreje. Neke zemlje severne Evrope i Kine su u tome i uspele - edukacijom ljudi o prevenciji, simptomima, testovima i lecenju. Švedska je reklamirajuci kondom smanjila broj zaraženih bez smanjivanja seksualnih aktivnosti.
Koristeci oružje koje posedujemo moramo promeniti stav da su polne bolesti kazna za “nemoralan” seks. Moramo pokrenuti više efikasnih programa edukacije bez dodatnih moralnih prica, u školama i javnim tribinama. Postoje filmovi, pamfleti i brošure koje se bave preventivnim merama namenjenim ženama. Možemo ih deliti na javnim mestima kao što su biblioteke, škole, bioskopi, socijalni i sportski centri; možemo razgovarati sa prijateljima i prijateljicama, roditeljima i decom, da bi se uverili da su im dostupne sve moguce informacije. Možemo podržati ženske centre u njihovom radu pošto se oni bore za kompletniji seks i zdravstvenu edukaciju. Kada društvo bude prihvatilo seksualnost, to ce znaciti da je prihvatilo i prevenciju protiv polnih bolesti.
Lekari/ke moraju više da nauce o polno prenosivim bolestima. Postojeci testovi za utvrdivanje odredenih polnih bolesti moraju biti pristupacniji. Više medicinskog osoblja mora biti ukljuceno u sveobuhvatni medicinski program pracenja i testiranja kao i lecenja, pristupacni svim socijlanim slojevima. Možemo tražiti rutinski kontrolni test za polne bolesti pri odlasku lekaru/ki; medicinski radnici ce cešce tražiti ove testove, ako ih veliki broj žena bude zahtevao.


POLNO PRENOSIVE BOLESTI - SIMPTOMI I LECENJE

Gonoreja

 
  
 
  
 
Gonoreja vulva
 
Gonoreja vulva
Gonoreju izaziva gonokok, bakterija oblika zrna kafe, koja postepeno prodire toplim i vlažnim putem urinarnog i genitalnog trakta i napada grlic materice, uretru i anus. Ovo oboljenje možete preneti na drugu osobu putem genitalnog, genitalno-oralnog i genitalno-analnog seksa. Infekcija gonorejom se može preneti i na oci ukoliko ih dodirnete rukama na kojima se nalazi vlažni, inficirani sadržaj. Majka može zaraziti svoju bebu tokom porodaja. Retko, jako mala deca se mogu inficirati preko peškira na kome se nalazi svež, inficirani sadržaj. Otkriveno je da su seksualno zlostavljana deca cešce zaražena gonorejom. Gonoreja je takode prenošena ženama preko sperme u postupku veštackog oplodavanja.
Bolest je mnogo upornija kod žena nego kod muškaraca. Nelecena gonoreja može dovesti do ozbiljne infekcije karlicnog predela, pracenih bolovima što vodi sterilitetu.
Reda komplikacija je proktitis, zapaljenje rektuma (završnog dela debelog creva). Ako su oci zaražene gonokoknim klicama (gonokokni konjuktivitis), kao rezultat može nastati slepilo. Rasejanje gonokokne infekcije (retko ali opasno) nastaje kada bakterija prodre u krvotok, pa prouzrokuje infekciju srcanih zalistaka ili artritisni meningitis. Gonoreja se može leciti antibioticima da bi se sprecila dalja oštecenja, a vec nastala “šteta” se obicno ne može popraviti.
Zapamtite, važno je koristiti preventivne mere, zbog toga što žena cesto nema pocetnih simptoma. Kad je bol natera da ode kod lekara/ke, infekcija se vec ozbiljno razvila. Kod žena koje su imale histeroktomiju može doci do infekcije grlica materice (ako postoji), anusa, uretre i grla.

Simptomi
I pored toga što je kod žena gonoreja najcešce prisutna bez simptoma, 80% ih ne primecuje zato što su blagi ili neznatni ili ih meša sa nekim drugim stanjima. Simptomi se obicno javljaju u rasponu od 2 dana do 3 nedelje nakon kontakta sa zaraženom osobom. Grlic materice je najcešce mesto infekcije. Kod gonoreje grlica materice, sekret nastaje usled iritacije koju prouzrokuju izumrle gonokoke. Ako se same pregledate pomocu spekuluma i ogledalca možete videti gusti sekret, crvenilo i male mehurice ili znake erozije na grlicu materice. Na pocetku ove simptome možete pripisati nekom drugom ginekološkom problemu ili korišcenju nekog sredstva za kontracepciju (kao što su pilule). Infekcija može zahvatiti i uretru što prilikom mokrenja izaziva bol i peckanje. Ako se infekcija proširi i na matericu i jajovode, mogu se javiti bolovi jednostrano ili obostrano u donjem delu trbuha, povracanje, temperatura i/ili neredovan ciklus. Što je infekcija teža to su jaci bolovi i izraženiji ostali simptomi. Ovi simptomi mogu da ukazuju na infekciju unutrašnjih polnih organa.
Gonoreja se takode može preneti sa penisa na ženino grlo (gonoreja faringsa). Simptomi se ne moraju javiti, a ako se jave grlo je bolno ili su žlezde uvecane.
Od 1 - 3% žena sa gonorejom oboleva od generalizovane infekcije. Simptomi ukljucuju pojavu osipa, groznice, temperature, bolova u zglobovima, tetivama i prstima. Kod uznapredovale bolesti javljaju se bolovi u šakama i prstima kao i stopalima.

Simptomi kod muškaraca
Muškarci obicno imaju gust, beli sekret iz penisa i osecaju bol ili pecenje prilikom mokrenja. Neki muškarci uopšte nemaju simptome. Gonoreja kod muškaraca se cesto brka sa negonokoknim uretritisom kod koga se takode javlja sekret, ali zahteva druge lekove za lecenje. Ako ste imali seksualne odnose sa muškarcem koji ima sekret iz penisa naterajte ga da odmah ode na testiranje. Ako nema gonoreju ili negonokokni uretritis tada vi ne morate uzimati lekove.

Ispitivanje i dijagnoza
Važno je izvršiti ispitivanja pre uzimanja lekova, jer test uzet tokom lecenja nije pouzdan. Ne ispirajte se neposredno pre testa zbog toga što možete sprati dostupne bakterije, a time dobiti i lažno negativan test. Postoje dva uobicajena testa u praksi: test “razmazom” i test “uzgoja kulture”. Mogu se napraviti tokom ginekološkog pregleda ili pregleda grla. Široko primenjivani test razmazom je jako pouzdan za muškarce sa simptomima, ali samo 50% tacan za žene i muškarce bez simptoma. U ovom testu se sekret razmaže po plocici i oboji, a zatim se pod mikroskopom traže bakterije-gonokok. Ako je test vašeg stalnog muškog partnera pozitivan, možete tražiti da se istovremeno lecite bez obzira na rezultat vašeg testa.
Ispitivanje pomocu kulture (pouzdaniji, ali duže traje) podrazumeva uzimanje brisa iz sekreta, zasejavanje na specijalnoj podlozi i uzgoj pod specijalnim laboratorijskim uslovima 16 - 48 h, da bi se bakterija gonoreje razmnožila. Medutim, cak i test “kulture” može biti netacan i to uglavnom zbog poteškoca transporta materijala u laboratoriju. Pouzdanost testa dosta zavisi i od mesta uzimanja brisa. Ako se uzgaja kultura uzeta sa najcešce zaraženih mesta (grlica materice i analnog otvor), šanse su oko 90% da se pronade postojeca infekcija. Dosta žena obolelih od gonoreje takode ima i trihomonas i/ili hlamidiju. Bris grlica materice je najbolji pojedinacni test sa 88 - 93% tacnosti. Puno žena sa infekcijom grlica materice ima inficiran i analni otvor. Ako vam je uradena histeroktomija, tražite i uretralni test. Ako ste imale oralno-genitalni seks tražite da vam se uzme i bris iz grla i uradi test na gonokoke.
Cesto se ženama rade oba testa, test razmaza za preliminarno ispitivanje, a test uzgoja kulture za potvrdu dijagnoze. Ako je test razmazom negativan, a sigurno ste bile u kontaktu sa gonorejom, možete tražiti lecenje dok cekate rezultat testa uzgoja kulture.
Iako ovi testovi nisu u potpunosti pouzdani, oni su u praksi najpristupacniji i najcešce se koriste u bolnicama. Ako sumnjate u tacnost rezultata vašeg testa, probajte da ga ponovite na drugom mestu ili dodite ponovo za nedelju do dve - što pre to bolje.

Lecenje
Vecina lekara/ki propisuju lekove pre nego što je gotov test uzgoja kulture i potvrdena dijagnoza iz najmanje 3 razloga: testovi nisu uvek tacni, lekar/ka nije uvek siguran/a da cete ponovo doci, i što se pre pocne sa lecenjem gonoreje utoliko se lakše leci. Uvek pitajte da li i vaš partner treba da uzima lekove. Sa druge strane, postoje i neki lekari/ke koji ce odbiti da vas lece, cak i kad ste sigurni da ste inficirani, dok se ne potvrdi dijagnoza. Pozitivno u cekanju rezultata testa uzgoja kulture je to da antibiotike ne treba uzimati bespotrebno.
Spirala može otežati postupak lecenja jer pomaže širenju infekcije cime rastu šanse za generalizovanu infekciju gonorejom. Da li ste izvadile spiralu pre lecenja?
Svetska zdravstvena organizacija preporucuje jednu dozu ceftriaxone kao najbolju pocetnu terapiju za gonoreju. Pošto hlamidija cesto “prati” gonoreju, dalje se preporucuje lecenje doksiciklinom (7 dana) za lecenje hlamidije. Ako je moguce uradite prvo test na hlamidiju da bi se izbeglo nepotrebno uzimanje antibiotika. Uzimanje doksiciklina je poželjnije od tetraciklina samo zato što se uzima 2 puta dnevno, a tetraciklin 4 puta. Trudnice ne smeju da uzimaju nijedan od ova dva leka, nego eritromicin kao zamenu (nije toliko efikasan, ali ne škodi plodu).

Gonoreja i trudnoca
Trebalo bi da trudnice tokom trudnoce urade makar jedan standardni test kulture gonoreje. Trudnice sa nelecenom gonorejom ce preneti bolest svojoj bebi prilikom porodaja. U prošlosti, mnogo beba je oslepelo od gonokoknog konjuktivitisa. Danas se u svim zemljama bebama odmah po rodenju u oci stavljaju kapi srebro nitrata ili nekog antibiotika, da bi se sprecilo ovo oboljenje. Ovo se radi i kada su majke sigurne da nemaju gonoreju i kada znaju da je postupak nepotreban.

Hlamidija i mikoplazma


 
Chlamydia trachomatis
 
Chlamydia trachomatis
 
Chlamydia trachomatis
 
Chlamydia trachomatis


Hlamidiju izaziva bakterija Chlamydia trachomatis i danas je to jedna od najrasprostranjenijih polnih bolesti. Kod žena hlamidija može izazvati izuzetno teške probleme, ukljucujuci i infekciju uretre, grlica materice, zapaljenje unutrašnjih polnih organa i sterilitet, kao i opasne komplikacije tokom trudnoce i porodaja. Kod muškaraca izaziva zapaljenje uretre. Ova bakterija izaziva i proctitis (zapaljenje rektuma). Analna hlamidija je pronadena kod seksualno zloupotrebljivane dece.
Hlamidija se prenosi za vreme vaginalnog ili analnog seksa sa inficiranom osobom. Može se preneti i na oci, preko vlažnih ruku sa inficiranim sekretom, kao i sa majke na bebu tokom porodaja. Moguce je, mada rede, hlamidijom inficirati grlo ukoliko ste imali oralni seks sa zaraženim muškarcem. Uzrocnik zapaljenja uretre može biti i Myocoplasma koja je takode polno prenosiva bolest. Ona je identifikovana u genitalnom traktu kod naizgled zdravih ljudi koji nisu imali simptome infekcije. Dok ureaplasma izaziva jednu cetvrtinu slucajeva zapaljenja uretre kod muškaraca, za sada se ne zna njena uloga u nastanku zapaljenja grlica materice ili zapaljenja unutrašnjih polnih organa kod žena. Neki naucnici veruju da može izazvati komplikacije u trudnoci.

Simptomi
Cetiri petine žena koje su zaražene hlamidijom nemaju simptome. Najcešci simptom je pojacani vaginalni sekret, koji se obicno javlja 7 - 14 dana nakon zaraze hlamidijom. Ostali znaci su bolno mokrenje, neuobicajena vaginalna krvarenja, krvarenja nakon seksa i bol u donjem delu stomaka. Tokom pregleda se može, ali i ne mora ustanoviti zapaljenje grlica materice. Ako nemate simptome, morate utvrditi da li partner ima simptome ili da li mu je dijagnostifikovano zapaljenje uretre. Možete se redovno kontrolisati na hlamidiju ako ste seksualno aktivni.

Simptomi kod mušakaraca
Muškarci obicno imaju osecaj pecenja pri mokrenju, a uretralni sekret se pojavljuje jednu do tri nedelje nakon zaraze. Simptomi mogu biti slicni onima kao kod gonoreje mada su obicno slabije izraženi. Takode je i period inkubacije duži - najmanje 7 dana. Oko 10% muškaraca nema simptome, mada oni mogu i dalje prenositi zarazu. Cesto samo jedan od partnera ima simptome, a drugi nosi infekciju. Oba partnera se moraju leciti da bi se sprecilo ponovno vracanje infekcije. Pojedini lekari nisu u dovoljnoj meri svesni opasnosti koju nosi hlamidija. Uglavnom zbog toga što infekciju hlamidijom mešaju sa gonorejom i drugim polnim bolestima, lekari/ke cesto postavljaju pogrešnu dijagnozu. Oni takode, previde ženske simptome ili ih pripisuju nekom drugom oboljenju.

Pocelo je kao cistitis. Par meseci kasnije dobila sam temperaturu, groznicu i jake bolove u donjem delu trbuha. Lekar nikad nije spomenuo mogucnost hlamidije ili zapaljenja unutrašnjih polnih organa. Umesto toga testirali su me na gonoreju i test je bio negativan, nakon 6 meseci iscrpljujuce bolesti dali su mi Ampicilin koji ništa nije pomogao. Stalno su ponavljali: ”Vama ništa nije. Mora da imate emotivne probleme.” Posle 9 meseci sam imala jak napad, što su oni proglasili “bezazlenom karlicnom infekcijom”. Ništa se nije promenilo dok moj muž nije dobio simptome zapaljenja uretre i tek onda su me uzeli za ozbiljno i oboje smo se poceli leciti pravim lekovima.

Zapamtite, terapija uobicajena za gonoreju nije efikasna protiv ove bakterije. Ako mislite da imate zapaljenje uretre ne uzimajte lekove za gonoreju pre nego što dobijete rezultate testa na hlamidiju.

Testiranje i dijagnoza
Postojeci testovi na hlamidiju i ureaplazmu nisu dostupni u dovoljnoj meri. Kod nas se testiranje na hlamidiju i ureaplazmu vrši samo na Mikrobiološkom institutu i zakazuje se mesecima unapred. Neke privatne ginekološke ordinacije takode rade test na hlamidiju, ali nije dostupan svima jer mu je cena visoka (oko 100 dinara). U vecini slucajeva, ako vi ili vaš partner imate sekret, testirace vas na gonoreju i ako su testovi negativni lekar/ka ce sistemom eliminacije dijagnostikovati zapaljenje uretre ili mukopurulentno zapaljenje grlica materice. Još uvek se ne zna ni tacno vreme inkubacionog perioda. Za pojavu zapaljenja uretre treba da prode više vremena nego za pojavu gonoreje, mada je vremenski period promenljiv i zavisi od toga da li je infekciju prouzrokovala hlamidija, mikoplazma, kombinacija ove dve ili neke druge vrste bakterija. Kada se utvrdi uzrocnik zapaljenja uretre postavlja se dijagnoza. Pacijent/kinja se stoga podvrgava novoj terapiji za identifikovani mikroorganizam. Svetska zdravstvena organizacija zastupa stav da je jedino siguran test uraden na osnovu brisa uretre. Test na mikoplazmu podrazumeva uzimanje brisa grlica materice i uzgoj kulture. Kod nas se to radi na Mikrobiološkom institutu. Drugi testovi na hlamidiju (kao test antitela) su jeftiniji, brži i više se koriste od testa zasejavanja kulture. Oni su nešto manje pouzdani, ali pružaju korisnu pomoc u postavljanju dijagnoze. Informaciju o mestu na kojem može da se izvrši testiranje dobicete od svog lekara.

Lecenje
Terapija tetraciklinom je uobicajena za infekcije prouzrokovane hlamidijom i mikoplazmom. Lek izbora je Doksiciklin zato što se uzima samo dva puta dnevno, dok se tetraciklin uzima 4 puta dnevno. Kada se oni ne mogu koristiti, na primer tokom trudnoce, obicno se prepisuje Eritromicin. Veliki broj drugih antibiotika, koji se koriste za polne bolesti, ukljucujuci i penicilin, nisu efikasni. Infekcija oka hlamidijom se leci lokalnim antibakterijskim kapima ili mastima, kao što je tetraciklinhlorid.
Uzimajte lekove kako su vam prepisani jer se infekcija kasnije može ponovo pojaviti, izazivajuci ozbiljnije probleme, a i mnogo više napora bice potrebno da biste se izlecili. Lecenje obicno traje 3 nedelje. Ako simptomi i posle toga traju, posetite lekara/ku koji ce vam prepisati druge antibiotike ili produžiti postojecu terapiju. Vaš stalni seksualni partner bi trebalo da uzima tetraciklin ili doksciklin, bez obzira da li postoje ili ne simptomi infekcije. S obzirom da je 10% infekcija mikoplazmom rezistentno na terapiju tetraciklinima, pojedini lekari/ke preporucuju ponovno testiranje 1 - 4 nedelje nakon završetka lecenja.
Pre nego što zapocnete terapiju antibioticima, proverite kod svog lekara/ke kakvi su moguci neželjeni efekti. Žene tokom trudnoce ne smeju da uzimaju doksiciklin ili tetraciklin. U toku lecenja ne treba piti alkohol da ne bi došlo do iritacije uretre. Izbegavajte seksualne odnose dok se vi i vaš partner ne izlecite. Ako vam se cini da i dalje imate hlamidiju i da vam antibiotici nisu pomogli, možda imate neku drugu bakterijsku infekciju ili, moguce je, zapaljenje unutrašnjih polnih organa.

Hlamidija, mikoplazma i trudnoca
Statistike pokazuju da je 8 - 10% svih trudnica zaraženo hlamidijom koja, ako se ne leci, može biti preneta bebi tokom porodaja. Zaražene bebe mogu dobiti konjuktivitis ili pneumoniju. Hlamidija može biti i jedan od uzrocnika pobacaja, vanmatericne trudnoce, prevremenog porodaja i infekcije novorodenceta. Zbog svih ovih rizika verovatno ce uskoro svim trudnicama na raspolaganju biti test na hlamidiju.
Pošto mikoplazma takode može da utice na sterilitet, pobacaj i prevremeni porodaj, postoje mišljenja da bi svaka žena koja je imala problema sa sterilitetom ili vanmatericnom trudnocom trebalo da uradi test na mikoplazmu.

Herpes

Herpes (od grcke reci koja znaci “puzati”) izaziva virus herpes simplex, uzrocnik koji se poslednjih godina detaljno proucava. Virus prodire u organizam kroz sluznicu i mukozne membrane u ustima i genitalijama, putujuci duž nervnih završetaka do kicme gde se trajno smešta hraneci se produktima celija organizma. Postoje dve vrste herpes simpleks virusa.
Tip I ( HSV I) se karakteriše ranicom ili plikom na usnama, licu ili u ustima, dok je tip II (HSV II) najcešci u vidu ranica u genitalnom podrucju. Lokalizacija HSV I je obicno iznad struka, a HSV II ispod struka, mada postoje neka preklapanja, uglavnom kod upražnjavanja oralno-genitalnog seksa. U ovom delu poglavlja više cemo se baviti genitalnim herpesom (HSV II). Herpesom se možete inficirati u direktnom kontaktu sa zaraženom sluznicom ili tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa, ako imate odnos sa nekim ko je u aktivnoj fazi infekcije. Moguce je preneti infekciju iz usta na genitalije (ili oci) preko prstiju. Iako je ovo oboljenje najzaraznije od trenutka kad koža pocrveni pa dok bolna krasta ne prode, herpes se može preneti i kada ne postoje vidljivi znaci infekcije. Najveci broj zaraza se i dešava onda kada su ljudi bez simptoma.

Simptomi
Simptomi se najcešce pojavljuju u roku od 2 - 20 dana nakon infekcije, mada se kod vecine ljudi i ne pojavljuju, pa neko vreme oni i ne znaju da su inficirani. Herpes obicno pocinje peckanjem i svrabom na koži genitalne regije. Ovo se zove prodromalni (pocetni) stadijum i do pojave bolnih ranica može proci od nekoliko sati do nekoliko dana, cak se i ne moraju pojaviti. Takode, može se javiti osecaj žarenja, bolovi u nogama, zadnjici, ili genitalijama i/ili osecaj pritiska u tom predelu. Ranice koje se javljaju pocinju kao jedna ili više crvenih izbocina na kojima se za dan-dva razvijaju vodeni plikcici. Plikcici se najcešce javljaju na usminama, klitorisu, otvoru vagine i povremeno na njenim zidovima, zadnjici, butinama, anusu i pupku. Kod žena se još javljaju i na grlicu materice, što obicno ne izaziva primetne simptome. Kod dosta žena se tokom prve infekcije herpesom javljaju promene i na grlicu materice i na stidnici. Za par dana, plikovi pucaju, a na njihovom mestu ostaju ranice iz kojih se cedi sukrvica ili limfa. Obicno se za 4 dana formiraju kraste i herpes prolazi bez lecenja.
Za vreme trajanja bolesti, mokrenje može biti bolno, a može postojati i dosadni, tupi bol ili oštri žareci bol u celoj genitalnoj regiji. Ponekad se bol širi ka nogama. Takode, može postojati stalni nagon na mokrenje i/ili prisustvo vaginalnog sekreta. Može doci i do vulvitisa (zapaljenja stidnice). Na pocetku bolesti može se javiti povišena temperatura, glavobolja i otok limfnih žleza u preponama. Sam pocetak bolesti je najbolniji i vremenski najduže traje (2 - 3 nedelje).

Simptomi kod muškaraca
Muškarci mogu osetiti bol u testisima u pocetnoj fazi bolesti, kada se i pojavljuje herpes, najcešce na glavicu, na telu penisa, ali i na skrotumu, medici, zadnjici, anusu i butinama. Muškarci zaraženi herepsom najcešce i ne znaju za to jer je lociran u uretri. Moguca je pojava vodnjikavog sekreta iz uretre.

Recidivi - ponovno javljanje herpesa
Pojedini ljudi nikada ne dobiju herepes po drugi put, ali vecina, tacnije 75%, najcešce za 3 - 12 meseci od prvog pojavljivanja dobijaju hereps na istom delu tela. Ponovljena bolest je obicno blaža, traje od 3 dana do 2 nedelje i obicno ne zahvata grlic materice. Bolest je najcešce isprovocirana stresom, bolešcu, oštecenjem kože, menstruacijom ili trudnocom. Kod vecine ljudi se tokom godina bolest sve rede pojavljuje. Povratni herpes je u vezi sa smanjenom otpornošcu, kao što su i ostale infekcije trihomonasom, infekcije krvi, polne bradavice, gljivicne infekcije i vaginitis. Stroga dijeta i lekovi slabe imuni sistem (kofein, stimulansi, pilule za dijetu, pilule za kontracepciju) i tako vas cine podložnijim recidivima. Izgleda da ljudi sa nedostatkom vitamina B i osobe koje su preterano nervozne cešce ponovo dobijaju herpes. Studije su pokazale da se cešce ponovo javlja HSV II od HSV I.

Testiranje i dijagnoza
I vi i vaši lekari moci cete dijagnosticirati herpes kada se pojave ranice, mada se povremeno meša sa mekim cirom, sifilisom ili polnim bradavicama. Nekoliko laboratorijskih testova potvrduju dijagnozu ili ukazuju na prisustvo herepsa, cak i ako nije aktivan. Ispitivanje podrazumeva uzimanje uzoraka sa aktivnih ranica herpesa, cime se može sigurno potvrditi prisustvo virusa. Ne mogu svi testovi da razlikuju HSV I i HSV II. Takode, možete uraditi i analizu krvi da bi se utvrdio nivo herpes antitela u krvi (kada se jednom zarazite virusom vaš organizam stvara antitela za borbu sa infekcijom). Ovaj test je efikasan kada se radi na pocetku bolesti i to kod osoba koje nemaju oralni herpes (zato što se njime ne može napraviti razlika izmedu HSV I i HSV II).

Lecenje
Za sada ne postoji medicinski ispitan lek za herpes, mada naucnici tragaju za vakcinom, antivirusnom terapijom i stimulatorima imunog sistema. U meduvremenu, ranice herpesa održavajte suvim i cistim. Ako su ranice mnogo bolne, možete tražiti od svog lekara/ke neko sredstvo protiv bolova. Ako vam je genitalni herpes tek poceo, od svog ginekologa/ginekološkinje možete tražiti antivirusno sredstvo po imenu Acyclovir. Od prvog pojavljivanja bolesti Acyclovir može pomoci ozdravljenju. Kod ponovne pojave, na pocetku, Acyclovir se može uzimati oralno ili pri pojavi simptoma. Ako se svakodnevno uzima, može da pomogne smanjenju ucestalosti javljanja ili dužini trajanja bolesti. Ako se uzima tokom pojavljivanja simptoma, može smanjiti bol i trajanje bolesti. Ipak, Acyclovir se ne smatra specificnim lekom.
Neki alternativni oblici lecenja mogu ublažiti tegobe kada se herpes aktivira. Na primer, preporucuje se 3 - 5 puta dnevno kupanje u toploj kupki sa sodom bikarbonom. Pošto herpes brže prolazi kada je izložen vazduhu nosite pamucni donji veš ili ga uopšte nemojte nositi. Ako vas boli dok mokrite možete to ciniti pod tušem ili mlazom vode uperenim na genitalije. Kada plik pukne nanesite sredstvo za isušivanje ( vodonik - peroksid ). Protiv bolova uzimajte aspirin. Hranite se zdravo. Uzimajte visoke doze C vitamina (2000 mg) i cinka. Direktno stavljen na ranicu vitamin E može pomoci. Probajte sa akupunkturom i akupresurom. Neke od lekovitih trava koje možete kupiti u biljnim apotekama takode pomažu.
Probajte, pomoglo je nekim ženama, možda ce i vama.

Herpes i trudnoca
Ispitivanja pokazuju da žene sa herpesom imaju i povecan rizik od pobacaja i prevremenog porodaja. Podjednako je važno znati i to da, kada je bolest u fazi prolaska (kada se vec pojavila krastica) u vreme porodaja, herpes može sa majke biti prenesen na bebu u toku samog porodaja i izazvati ozbiljne posledice: oštecenja mozga, slepilo i smrt u 60 - 70 % slucajeva. Mada ovo zastrašujuce zvuci važno je znati da se to retko dešava i da se dogada u svega jednom od 5 000 normalnih porodaja. Rizik je veci ukoliko se majci herpes prvi put pojavio u vreme porodaja; kada postoje ranice beba ima 50% šanse da dode u kontakt sa virusom herpesa tokom porodaja. Za majku sa recidivirajucim herpesom rizik se smanjuje na manje od 4% zato što je ona vec prenela antitela na bebu preko krvi u toku trudnoce.
Trudne žene koje nemaju herpes trebalo bi da izbegavaju seks bez zaštite u toku poslednjih 6 nedelja trudnoce sa partnerom koji ima herpes. Ako ste trudni i imate recidive, obavestite svog lekara ili babicu. Ako imate pocetne simptome ili je bolest uzela maha u vreme porodaja, obicno ce vam se uraditi carski rez u roku od 4 - 6 sati pošto vam je pukao vodenjak.

Herpes i rak
Ranije su mnogi istraživaci verovali da kod žena sa genitalnim herpesom postoji veci riziki da obole od raka grlica materice. Ovo uverenje više nije tako rasprostranjeno. Bez obzira na to da li imate herpes, nastojte da jedanput godišnje uradite Papanikolau test. Moguce je da faktori koji doprinose neotpornosti na herpes, istovremeno povecavaju rizik od obolevanja od kancera.

Prevencija
Napori da se pronade vakcina protiv herpesa do sada su još uvek ostali bez uspeha. Istraživaci nastavljaju da istražuju mogucnost pronalaska vakcine genetskim inžinjeringom. Pošto ne postoji lek za herpes, vrlo je važno da se zaštitite da ga ne biste dobili. To ne znaci da ne smete nikada da imate seksualni odnos sa nekim ko ima virus; to samo znaci da koristite svoj zdrav razum u procenjivanju rizika i preduzimanju mera opreza. U SAD ima preko 30 miliona ljudi zaraženih herpesom, a svega jedna cetvrtina zna da je zaražena. Preporuke koje slede (zajedno sa onim generalnim), mogu vam pomoci da smanjite rizik od dobijanja herpesa:
1. Manje cete biti podložne infekciji virusom herpesa kad ste dobrog zdravlja, ako se zdravo hranite i kada ste pronašle nacin da se borite sa stresom u životu (upražnjavanjem joge, dubokog disanja, meditacije - šta god da vama pomaže).
2. Izbegavajte seks sa osobama koje imaju ranice.
3. Ako vaš partner ima herpes, ne bi bilo loše da preduzmete sve mere opreza, cak i ako trenutno nema nikakvih simptoma.
4. Pošto se herpes može preneti dodirom sa jednog dela kože na drugi izbegavajte da dodirujete otvorene rane. Operite ruke posle dodirivanja svojih genitalija. Uvek operite ruke pre nego što stavljate kontaktna sociva.

Kako da zaštitite druge (ako vi imate herpes)
1. Ako imate ranice nemojte da imate seksualne odnose. Razmislite o tome da koristite kondom i kada nemate ranice.
2. Nemojte davati krv u toku inicijalne faze.
3. Muškarci ne bi trebalo da budu donatori sperme u toku inicijalne faze.

Prevencija recidiva
1. Pojava herepsa je izgleda povezana sa stresom. Ako je moguce, otkrijte šta prethodi pojavi herpesa kod vas i nastojte da otklonite ili smanjite tenziju u svom životu.
2. Ogranicite upotrebu stimulansa kao što su kafa, caj, razne kole i cokolada.
3. Povecajte unošenje vitamina A, B i C i cinka, gvožda i kalcijuma da bi sprecili recidive.
4. Izbegavajte hranu koja ima puno arginina (kao što su lešnici, cokolada, koka kola, pirinac i sl.) Umesto toga, jedite hranu bogatu lizinom: krompir, meso, mleko, ribu, iznutrice i jaja.
5. Ako su vam se herpes cesto javlja ili u ozbiljnoj formi, razmislite o tome da uzimate oralno svakog dana Aciklovir. To sredstvo jeste skupo, ali sprecava recidive. Razgovarajte sa lekarom/kom o tome.

Život sa herpesom
Prihvatiti herpes kao sastavni deo života može biti teško. Saznanje da ste zaraženi herpesom može da vas veoma uznemiri i natera da pokušate pronaci lek za sebe. Možda cete se osecati odbacenom, samom i ljutom posebno u odnosu na osobu koja vam je prenela infekciju. Možda cete gajiti sumnju u mogucnost održavanja dugih veza, radanja dece ili dobijanja raka cerviksa. Imajte na umu da svako doživljava herpes na drugaciji nacin kao i to da ce se vaša reakcija menjati tokom vremena.

Posle prve epizode herpesa osecala sam se odvojenom od svog tela. Kada smo ponovo poceli da vodimo ljubav imala sam teškoce u doživljavanju orgazma i strani su mi bili sopstveni doživljaji. Osecala sam se kao da je moje telo okupirala neka strana sila. Kao da je moje telo bilo time izrešetano; kao da sam bila kontaminirana. I uvek sam osecala tu neizvesnost: da li je moja beba u redu? Rodenje moga deteta je nepravedno time pogodeno.

Ako ste u vezi sa nekim ko nema herpes to može uticati na vas oboje/obe na vrlo prikriven nacin.

Ponekad nas obe to muci. Kada moja ljubavnica pocne i suviše da me štiti od stresa zato što stres izaziva herpes kod mene, desi se da ona sama ne traži pažnju i vreme od mene i onda kada je to njoj zaista neophodno.

Koliko ce herpes uticati na vašu vezu zavisi umnogome od toga koliko verujete jedno drugom ili jedna drugoj i koliko ste medusobno spremni/e da podelite strahovanja.
Nacin na koji prihvatamo herpes umnogome zavisi i od našeg stava prema bolestima. Na primer, ljudi koji vide herpes kao simptom stresa, bolesti ili nekog drugog problema pre nego kao medicinsku katastrofu lakše pronalaze sopstveni nacina da se izbore sa herpesom.

Herpes je neugodan i bolan, ali je i nešto sa cim nauciš da živiš. Ja o njemu mislim kao o stanju neravnoteže. Pošto znam da je povezan sa stresom, nastojim da sacuvam sebe u najboljem mogucem psihickom stanju i pokušavam da se manje nerviram.

Jedina dobra stvar koju mogu da kažem o herpesu je ta da me cIni iskrenom kada je u pitanju briga o sebi. Kada osetim da me vulva boli i svrbi, to mi je znak da usporim malo. Tada sebi priuštim duge, tople kupke. nastojim da mislim opušteno i da šaljem toplu, opuštajucu energiju tom delu tela. Ponekad i meditiram.

Najbolje se duhovitošcu boriti protiv herpesa. Ima previše ozbiljnih, zastrašujucih stvari oko njega. Treba shvatiti da je to samo jedan od mnogih loših stvari sa kojima ljudi moraju živeti.

Možda cete lakše podnositi herpes ukoliko budete spremne da o njemu otvoreno govorite. Razgovarajte sa svojom porodicom, partnerom/partnerkom ili terapeutom/terapeutkinjom o svojm strahovima, osecanjima i sl.


Sifilis

Sifilis izaziva mala spiralna bakterija koja se naziva spiroheta. Sifilis možete dobiti seksualnim putem ili putem dodira sa nekim ko je inficiran. Trudna žena može preneti sifilis na svoje još nerodeno dete.
Sifilis se širi preko otvorenih rana ili osipa koji sadrže bakterije koje mogu proci kroz mukozne membrane genitalija, usta ili anusa kao i kroz povredenu kožu na drugim delovima tela.

Simptomi
Kada bakterija jednom ude u organizam bolest prolazi kroz cetiri stadijuma:

Primarni stadijum
Prvi znak je bezbolan cir koji se naziva tvrdi šankr koji može izgledati kao bubuljica, plikcic ili otvorena ranica i javlja se u roku od 9 - 90 dana pošto bakterija prodre u organizam. Obicno se pojavljuje na genitalijama ili blizu mesta prodora bakterije. Medutim, može se pojaviti i na jagodicama prstiju, usnama, grudima, anusu ili u ustima. Ponekad se šankr uopšte ne razvije ili ostaje sakriven u vagini ili naborima usmina, ne dajuci nikakve znake bolesti. Ako se šankr razvije, primeti ga samo oko 10% žena. Redovnim pregledima spekulumom, vece su šanse da ga primetite. U primarnom stadijumu šankr je jako zarazan. Preventivne mere istaknute na str. ..... deluju jedino ako mehanicka barijera prekriva i zaraznu ranicu. Sa ili bez lecenja ranica ce zarasti, obicno za 1 - 5 nedelja, ali se bakterija u organizmu i dalje širi i razmnožava.

Sekundarni stadijum
Sledeci stadijum se javlja izmedu 1 nedelje i 6 meseci od infekcije. Do tada se bakterija proširila po celom oragnizmu. Ovaj stadijum obicno traje nedeljama i mesecima, ali simptomi se mogu povremeno javljati i prolaziti i po nekoliko godina. Oni ukljucuju osip po celom telu ili samo na dlanovima, rukama i tabanima; ranice u ustima, natecene i bolne zglobove ili tetive mišica, bolno grlo, povišenu tempraturu ili glavobolju (svi simptomi gripa). Možete izgubiti kosu ili dobiti otoke oko genitalija ili analnog otvora.

Latentni stadijum
Tokom ovog stadijuma koji može trajati 10 - 20 godina ne postoje vidljivi znaci bolesti.
Medutim, bakterija može napasti unutrašnje organe ukljucujuci srce i mozak. Oboljenje prestaje biti zarazno posle prvih nekoliko godina latentne faze, onda se ne javljaju simptomi drugog stadijuma.

Kasni stadijum
U ovom stadijumu ozbiljne posedice latentne faze se pojavljuju u zavisnosti od toga koji je organ zahvacen: ozbiljno srcano oboljenje, slepilo ili mentalni poremecaji. Sa današnjim mogucnostima dijagnoze i lecenja sifilisa retko ko dospe do ovog stadijuma. U ovom stadijumu sifilis nije zarazan.

Simptomi kod muškaraca
Simptomi kod muškaraca su slicni onima kod žena. Mesto na kome se šankr najcešce pojavljuje je penis i skrotum. Može biti sakriven u na glavicu penisa ispod kožice, ispod skrotuma ili u korenu penisa. U primarnom stadijumu kod muškaraca se cešce nego kod žena uvecavaju limfne žlezde u preponama.

Dijagnoza i lecenje
Sifilis se može dijagnosticirati i leciti u bilo kom stadijumu bolesti. Medutim, buduci da sifilis nije toliko cesto oboljenje lekari/ke ga cesto mogu pobrkati sa nekim drugim polnim bolestima, uklJucujuci i meki šankr, herpes i venerecni limfogranulom.
Na pocetku primarnog stadijuma lekar/ka može utvrditi uvecane limfne žlezde u preponama i uzeti bris iz šankra, ako postoji, i ispitati ga mikroskopski. Ne treba stavljati nikakve lekove, kreme ili masti pre nego što vas lekar/ka pregleda, jer se tako mogu uništiti bakterije sifilisa na površini, što daje pogrešan rezultat testa. Spirohete se nalaze u krvotoku nedelju do dve pošto se formira šankr. Postoje dve analize krvi koje se koriste za dijagnosticiranje sifilisa. Ako sumnjate da ste bili u kontaktu sa obolelim od sifilisa i ako ste se prethodno lecili od gonoreje lekovima koji nisu iz penicilinske grupe, treba da se urade 4 testa na sifilis u jednom mesecu kako bi se pokrio period inkubacije (neki lekovi za gonoreju ne lece sifilis). Zapamtite, period inkubacije može trajati 90 dana. Ako ste seksualno aktivni sa više partnera ili je vaš partner u seksualnom kontaktu sa više osoba, tražite analizu krvi na sifilis tokom redovnog sistematskog pregleda.
Injekcije penicilina ili zamena kao doksiciklin ili tetraciklin tablete, za alergicne na penicilin, je terapija sifilisa. Pošto se ponekad bolest ponovo javlja i da bi se izbegli propusti potrebno je da uradite još najmanje dva testa nakon lecenja. Testovi moraju da se obnove nakon 6 meseci i godinu dana. Prva tri stadijuma sifilisa se potpuno lece, bez trajnih oštecenja, a cak se mogu zaustaviti od daljeg napredovanja i oštecenja koja nastaju tokom poslednjeg stadijuma sifilisa.


Sifilis i trudnoca
Trudnica može preneti sifilis na fetus. Bakterija fetus napada kao i odrasle, pa dete može biti mrtvorodeno ili sa ozbiljnim oštecenjima tkiva ili organa. Ali ako majka lecenje zapocne pre 16. nedelje trudnoce, može se ocekivati da fetus nece oboleti (cak i kada se fetus zarazi sifilisom, penicilin ce zaustaviti bolest, ali mogu se popraviti vec nastala oštecenja). Trebalo bi da se svaka žena, pošto utvrdi da je trudna, testira na sifilis, zatim neposredno pred porodaj i, naravno, svaji put kada misli da je bila u kontaktu sa infekcijom. Ako je trudnica zaražena, može zapoceti sa lecenjem pre nego što se bolest prenese i na njen fetus.

Genitalne bradavice i infekcija humanim papiloma virusom

Genitalne bradavice izaziva humani papiloma virus (HPV), slican je onom koji izaziva obicne kožne bradavice. Preko 20 vrsta humanog papiloma virusa izaziva nemanifestne infekcije, bradavice ili promene u ravni kože genitalne regije. Ovaj virus se obicno prenosi seksualnim odnosom sa inficiranim partnerom. Pojedini HPV izazivaju promene grlica materice što povecava rizik od raka grlica materice. Na žalost, ova nevidljiva oštecenja jako teško može otkriti bilo ginekolog ili sama inficirana žena.
Simptomi genitalnih bradavica se obicno pojavljuju od 3. nedelje do 8 meseci nakon inficiranja. Tokom asimptomatskog perioda, ali i kada su prisutne, bradavice su jako zarazne, pa je preporucljivo da vaš partner koristi kondom. Vidljive genitalne bradavice izgledaju isto kao i obicne bradavice, na pocetku male, bezbolne, tvrde grudvice koje se cesto javljaju na dnu vaginalnog otvora. Bradavice se javljaju i na usminama, stidnici, unutar vagine, na grlicu materice i oko anusa, gde mogu biti zamenjene sa hemoroidima. Toplota i vlažnost podsticu rast bradavica koje cesto mogu izrasti u veliku tvorevinu oblika karfiola. Oštecenja grlica materice, iako su cešca od vidljivih bradavica, ne mogu se videti golim okom i nemaju simptome.

Simptomi kod muškaraca
Bradavice se pojavljuju na glavicu penisa (cesto i ispod kožice), telu penisa i povremeno na skrotumu. Korišcenje kondoma može spreciti širenje bradavica.

Dijagnoza i lecenje
Dijagnoza bradavica se obicno postavlja direktnim pregledom. Lažno pozitivan rezulat Papanikolau testa može ukazati na prisustvo HPV. Kolposkopijom se otkrivaju bradavice ili površinske lezije na grlicu. Ako se otkrije lezija, može se uraditi biopsija radi postavljanja dijagnoze HPV, kao i radi provere promena na celijama. Ako imate bradavice, ili promene na grlicu materice, svakih 6 meseci treba da uradite Papanikolau test, radi kontrole. Postoji nekoliko nacina lecenja bradavica: rastvorom podomina, trihlorsircetnom kiselinom, krioterapijom, 5- fluoracil kremom ili hirurškim uklanjanjem. U poslednje vreme se najviše koristi metoda uklanjanja bradavica laserom jer na taj nacin ne dolazi do oštecenja normalnog tkiva. Posebno preporucamo ovaj postupak uklanjanja bradavica ili drugih promena na grlicu materice. Zavisno od velicine i broja bradavica, koristi se lokalna ili opšta anestezja.
Bez obzira za koju metodu se opredelite, najvažnije je da se uklone sve bradavice, cak i one unutar vagine i na grlicu materice. Podrazumeva se da ce i vaš partner ukloniti bradavice, ukoliko ih ima. Uklanjanjem bradavica ne oslobadamo se i prisustva humanog papiloma virusa, te se vremenom bradavice mogu ponovo pojaviti, što zahteva novo lecenje.

Genitalne bradavice i trudnoca
Bradavice imaju tendenciju bržeg rasta tokom trudnoce, verovatno usled povišenog nivoa progesterona. Ako se bradavice nalaze na zidovima vagine i postanu velike ili brojne, vagina može postati manje elasticna što kasnije otežava porodaj. Ne koristite podofilin za uklanjanje bradavica, zato što se apsorbuje preko kože i može izazvati oštecenje ili cak i smrt fetusa.


Ostale polno prenosive bolesti

Postoji još dosta polnih bolesti o kojima bi mogle da govorimo u ovom poglavlju. Vidi poglavlje 24, u kojem se pominju uobicajeni medicinski i zdravstveni problemi, kao i informacije o infekcijama koje se osim seksualnim odnosom mogu dobiti i na druge nacine.

Šta da uradite ako sumnjate da imate polnu bolest

Što pre se obratite lekaru/ki radi postavljanja dijagnoze i pravovremenog lecenja. Vecina polnih bolesti se lako leci, mada je prilicno komplikovano proci kroz “medicinsku” birokratiju. Žene koje misle da imaju polnu bolest imaju nekoliko mogucnosti kada dode do lecenja.
Možete otici kod lekara/ke u nekoj državnoj instituciji i tamo se leciti. Može vam se dogoditi da ne dobijete svu pažnju, kao i to da vam neki testovi npr. na hlamidiju ne budu dostupni na vreme. Ukoliko se lecite u Domu zdravlja, sve testove na polne bolesti cete morati da uradite na drugom mestu uz uput (Zavod za kožne i venericne bolesti ili Mikrobiološki institut). Tu vrstu lecenja necete platiti jer spada u zdravstveno osiguranje. Možete otici u neku privatnu ginekološku ordinaciju (raspitajte se dobro pre nego što to ucinite), ali cete sve preglede morati da platite.
Gde god da odlucite da odete imate puno pravo da tražite pažljiv i detaljan pregled. Ocekujte da cete imati ginekološki pregled i da ce vas lekar/ka ispitivati o vašem zdravstvenom satnju. Trebalo bi da vam objasne svaki test, lecenje i neželjene efekte koji vam se mogu dogoditi. Ako je vaš lekar/ka u prevelikoj žurbi da bi vam odgovorio/la na sva pitanja, tražite da razgovarate sa nekim drugim. Ne napuštajte ordinaciju dok ne saznate sve odgovore. Pa i tada vam se može dogoditi da budete nesigurne u pogledu daljeg lecenja. Ponekad testovi nisu tacni, ponekad lekovi ne pomažu. To može znaciti nove posete lekaru, još vremena i novca. Neki metodi lecenja mogu biti bolni - dve velike injekcije u zadnjicu za sifilis, na primer. Ali jedina alternativa vam je da se uopšte ne lecite što je mnogo gore.

Polne bolesti i zakon

Zakonom je propisana obaveza lekara da prijave savki slucaj sifilisa i gonoreje (sve zarazne bolesti). Ako imate gonoreju ili sifilis tražice od vas imena osoba sa kojima ste bili u seksualnom kontaktu. Ako ne želite da date imena možete preuzeti na sebe da na neki nacin obavestite te osobe. Imajte na umu da je vaša odgovornost da kontaktirate sve osobe sa kojima ste imali odnose i da ih uputite na lecenje. Zapamtite, time spašavate ne samo njihovu plodnost vec i njihove živote, kao i druge osobe koje sa njima dolaze u kontakt.

izvor: www.aids.co.yu
 

ovde ima nesto o tome, bolje da tu i ostane nego da se razvodnjava...