Sarski plebiscit je izjašnjavanje stanovnika Sarske oblasti o tome da li žele da ova oblast ostane pod mandatom Društva naroda, da se priključi Nemačkoj ili da se priključi Francuskoj.

Rimski sporazum postignut 7. januara 1935. između Italije i Francuske ohrabrio je nemačke revizionističke krugove. Nemačka štampa je trijumfalno slavila ovaj sporazum. Ona je izjavljivala da rimski sporazumi znače radikalnu promenu u političkom mehanizmu Evrope i da predstavljaju novi kurs francuske politike prema nemačkoj. U uvodniku lista Berliner Tageblatt od 10. januara 1935. godine stajalo je: Sada postoje perspektive da Italija i Francuska, prilagođavajući se jedna drugoj, požele da zajednički prodiskutuju problem naoružanja... Mi ne sumnjamo da će prema Nemačkoj biti pokazan maksimum taktičnosti.

Hitler je odlučio da iskoristi povoljnu situaciju i da pristupi pripremanju plebiscita o sarskom pitanju. Kako u sarskoj oblasti tako i u samoj Francuskoj nemački agenti razvili su živu propagandnu aktivnost za prisajedinjenje sara Nemačkoj. Još 1934. godine biro kojim je rukovodio Ribentrop postavio je na čeo svoje francuske sekcije jednog od najaktivnijih Hitlerovih emisara Ota Abeca. Zadatak agenta bio je da organizuje nemačku petu kolonu u Francuskoj. Oženjen Francuskinjom i imajući pristup u redove krupnih industrijalaca i finansijske aristokratije Abec se energično prihvatio posla. Veliku podršku pružio mu je grof de Polinjak direktor one iste šampanjske vinogradarske firme čiji je predstavnik u Nemačkoj nekada bio Ribentrop. Abec je u Francuskoj dokazivao da je Nemačka jedini zaštitnik Evrope od boljševizma. Uskoro je Abec uspostavio vezu sa Ognjenim krstovima i sa drugim desničarskim organizacijama u Francuskoj- Savezom bivših ratnika, Ligom poreskih obveznika i drugim. Predstavniku francuskog Saveza bivših ratnika, poslaniku Žanu Gua uručio je lični Hitlerov poziv da dođe u Berlin. Zajedno sa članom pariske opštine Munijom Žan Gua je otišao u Berlin gde ga je Hitler srdačno dočekao. Krajem novembra u posetu Parizu otišao je i sam Ribentro.

U Parizu se Ribentrop sastao sa Lavalom i plod njihovog sastanka bio je sporazum o sarskom plebiscit. Ribentrop je od Lavala dobio obećanje da će se Francuska nakon deset godina odreći od ponovnog plebiscita u Saru ako ovaj bude rešen u korist Nemačke. Ribentrop je obećao da je Sar poslednja Nemačka teritorijalna pretenzija prema Francuskoj.

Dva dana pre plebiscita Laval je izjavio da Francuska nije zainteresovana za njegov ishod. Ova izjava je svakako imala veliki uticaj na stanovništvo Sarske oblasti koje je vodilo borbu za prisajedinjenje ove oblasti Francuskoj.

Plebiscit je održan 13. januara 1935. godine. Od 539 hiljada glasača 477 hiljada izjasnilo se za prisajedinjenje Sara Nemačkoj, preko 46 hiljada dalo je svoj glas za održenje ranije uprave Društva naroda nad ovom oblašću dok je 2 hiljade ljudi glasalo za prisajedinjenje ove oblasti Francuskoj. Ovako povoljan ishod glasanja za Nemačku bio je pre svega psotignut aktivnim delovanjem agenata, široko razvijenom propagandom i primenom terora nad nepokornim elementima.

Na ishod plebiscita izvršio je uticaj i stav Engleske i Italije. Engleska diplomatija energično je ustala protiv dalje uprave društva naroda u Saru. Po njenom mišljenju ova uprava opterećivala je Društvo isuviše velikim obavezama. Italijanska diplomatija zauzela je stav nezainteresobvanog posmatrača ističući kako sarsko pitanje nije opšteevropsko pitanje već da se ono tiče samo Francuske i Nemačke.

Društvu naroda ostalo je da potvrdi nastalo stanje stvari.Prema njegovoj odluci od 1. marta 1935. Sarska oblast imala je da pripadne Nemačkoj. Francuski generalštab zahtevao je odmah posle plebiscita proširenje režima demilitarizacije na sarsku oblast. Ovaj stav iznet je i pred Društvo naroda ali francuska vlada nije podržala zamisli svog generalštaba.

Uspeh plebiscita u Sarskoj oblasti ohrabrio je nemačke vladajuće krugove. Nemačka štampa otvorila je bučnu kampanju za vraćanje nemačkoj svih oblasti koje su joj oduzete Versajskim mirom.

List Münchener Zeitung pretio je:

Sada smo povratili Sarsku oblast. Mi ćemo uzeti i alzas-Loren i Danciški koridor, i Memelsku oblast i nemačku Češku.

List Nord-Schleswigsche Zeitung najavljivao je:

Posle sarskog glasanja počinje borba za severni Šlezvig.

Rezultati sarskog plebiscita pretreseni su na Hitlerovom savetovanju sa njegovim najbližim saradnicima. Opšte mišljenje bilo je da je Nemačka dovoljno ojačala da može da prekrši odredbe versajskog mirovnog ugovora. Ona će to uskoro i uraditi jačanjem svojih oružanih snaga.

Izvor: Wikipedia