Borbe za Jajce 1942.

Krajem avgusta 1942. Vrhovnom štabu NOVJ nametnula se kao logična ideja da koncentriše snage Operativne grupe brigada s istočne i snage Glavnog štaba za Bosansku Krajinu sa zapadne strane radi likvidacije garnizona NDH koji su se nalazili u međuprostoru. Najznačajniji među tim garnizonima bilo je Jajce. Operacija je otpočela napadom na Mrkonjić-Grad 24. avgusta.

Nemačke snage u Bosni znatno su ojačane sredinom 1942. radi izvođenja ambiciozno zamišljene operacije čišćenja protiv NOVJ na Kozari. Nemački štab upotrebio je ove snage, kao i sve raspoložive trupe NDH i četnika iz ove oblasti da bi parirao ovoj opasnosti.

Jedinice NOVJ uspele su da osvoje Jajce u dva navrata - 25. septembra i 25. novembra 1942. Međutim, u periodu od 30. septembra do 6. decembra Nemci su pokrenuli tri operacije protiv NOVJ na ovom području, pod nazivom „Jajce I“, „Jajce II“ i „Jajce III“. Tokom dinamičnih borbenih dejstava Nemci su u više navrata uspeli da osvoje garnizone u ovoj oblasti, ali nisu bili u stanju da ih i zadrže u posedu. Jedinice NOVJ primennjivale su ofanzivnu taktiku - dok bi na jednom području zadržavale protivnikia elastičnom i manevarskom odbranom, dotle bi na drugom vršili koncentraciju snaga za napade na izolovane otporne objekte, položaje i komunikacije neprijatelja. Pri tome su pokazivale znatnu angažovanost, borbenu vrednost i taktičku veštinu. Tokom ovih borbi snage NOVJ izgubile su, između ostalih, tri komandanta brigada.

Tokom ovog perioda NOVJ je dinamičnom izmenom snaga vršila ofanzivne operacije i u dolini Une, Dalmacijii Livanjskom polju. Glavni rezultat ovih borbi bio je uvid nemačkih štabova da sa raspoloživim skromnim nemačkim snagama, uz svu pomoć Italijana, snaga NDH i lojalnih četnika, nisu u stanju ni da zaustave širenje, a kamo li da unište NOVJ. Ove borbe su otuda ppredstavljale uvod u znatno masiranje nemačkih snaga u ovom području i u dugi niz teških i ogorčenih borbi sa NOVJ sa tendencijom eskalacije.

Napad na Mrkonjić-Grad

U jesen 1942. osovinske snage i njihovi saveznici na Balkanu bile su u stanju oskudice upotrebljivih trupa s obzirom na rasplamsavanje borbi. Italijani su se postavili rezervisano i oprezno planirali svoje buduće ofanzivne akcije, domobrani su generalno pokazivali nezainteresovanost za borbu, ustaše su bile relativno malobrojne, a skromne nemačke snage bile su razvučene na širokom prostoru. To je otvaralo perspektive partizanima za uspešne iznenadne napade na izolovane garnizone.

Nakon polovičnog uspeha u prvoj polovini leta (osvojeni Konjic, Prozor, Livno, Tomislavgrad, Šujica i veći broj manjih uporišta, neuspeh u napadu na Kupres i Bugojno), Glavna operativna grupa Vrhovnog štaba pomerila je težište ofanzive prema severoistoku. Povezujući se s krajiškim brigadama, koje su krajem jula ovladale ustaško-domobranskim uporištima u gradiću Ključ i dolini Sanice, Glavna operativna grupa pokrenula je ofanzivnu operaciju na ustaško-domobranske i četničke snage južno od [[Banja Luka|Banja Luke]]. Ova oblast važno je strateško područje, kako po položaju, tako i po resursima. U toj oblasti partizani su tokom prve polovine 1942. u znatnoj meri izgubili uticaj i pozicije. U najvećem delu oblasti naseljenih srpskim življem prevlast je preuzeo četnički pokret. Četnici su od aprila do juna sklopili sa vladom NDH sporazume o primirju. Osećajući pritisak, na sastanku 30. avgusta vođe bosanskih četnika odlučili su da u ovom području pojačaju snage protiv partizana.

Tridesetog jula 1942. komandant četničkog odreda „Manjača“je izvestio Glavni štab bosanskih četničkih odreda da je sektor njegovogodreda sa tri strane ugrožen jakim partizanskim snagama i zatražio pomoć. Štab je odlučio da uputi: iz odreda „Borje“ i „Obilić“po 150 ljudi, iz Trebavskog odreda 100 ljudi i iz Ozrenskog odreda 200 ljudi.

Naređenjem Vrhovnog štaba bilo je predviđeno da napad Mrkonjić-Grad, u kome se kao posada nalazio 1. bataljon 9 domobranskog puka sa četnicima Uroša Drenovića, izvrše 1. krajiška i Druga proleterska brigada noću 24/25. avgusta. Treća sandžačka brigada trebalo je da zatvori pravac Čađavica — Mrkonjić-Grad i na taj način spreči eventualnu intervenciju neprijatelja iz Banja Luke i Sitnice. Ali s obzirom na povoljne izglede za uspeh, 1. krajiška i Druga proleterska brigada, čim su se prebacile iz rejona Kupresa, ne čekajući 3. sandžačku brigadu, 23/24. avgusta izvršile su napad na Mrkonjić-Grad i zauzele ga posle slabog otpora.

U Mrkonjić-Gradu je zarobljeno 355 domobrana, dok ih je 126 pobeglo u Banja Luku. Zarobljeni domobrani su, u skladu sa opštim stavom prema domobranima, razoružani i zatim pušteni kućama.

Sledećeg dana je 2. krajiška brigada potisla je četnike i zauzela Sitnicu. Nakon zauzimanja Mrkonjić-Grada, Vrhovni štab je krajem avgusta izdao' direktivu Operativnom štabu za Bosansku krajinu da do 10. septembra zauzme Jajce, dok su ostale jedinice dobile zadatak da pojačaju pritisak ka Kupresu, Bugojnu, Donjem Vakufu i Travniku.

Borbe na Manjači

Da bi ostvario iznenađenje u naapdu na Jajce i preusmerio neprijateljsku pažnju u drugom pravcu, Operatvini štab za Bosansku krajinu izveo je diverziju: Udarnom grupom koju je formirao od 3. krajiške brigade i dva bataljona 1. i 5. krajiškog odreda izvršio je upad u Cazinsku krajinu. Ova grupa se 1/2. septembra prebacila preko Une i brzim i iznenadnim napadom osvojila Cazin i 14. okolnih sela, koje je odmah napustila i vratila se na desnu obalu Une. Iako je diverzija izvedena veoma uspešno, pokušaj da se njome obmane nemačko rukovodstvo završio se neuspehom.

Između Jajca i Mrkonjić-Grada prolazila je demarkaciona linija koja je razdvajala italijansku i nemačku okupacionu zonu. Nemci su u oblasti imali koncentrisane dve divizije (714. i 718.), koje su učestvovale u upravo okončanoj operaciji čišćenja na Kozari. Stoga su na koncentraciju partizana vrlo brzo usledile nemačke protivmere.   
   Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
Izveštaj komandanta bosanskih četničkih odreda od 31. avgusta 1942.


Krajem avgusta nemački štab formirao je napadnu borbenu grupu sa ciljem da iz Banje Luke prodre preko Mrkonjić-Grada ka Jajcu, da pojača njegovu posadu i poveže Banja Luku sa ustaškim jedinicama u dolini gornjeg toka Vrbasa. Grupom je komandovao major Putlic (nem. Putlitz), komandant 3. bataljona 721. puka, a grupu je, pored njegovog bataljona, sačinjavale dve čete 1. domobranskog regrutnog bataljona, vod haubica i 8 tenkova. Ova grupa je zajedno sa četnicima (snage četničkog puka „Manjača“ i odreda „Borje“ i ostaci Drenovićevog odreda „Kočić“) brojala oko 2.400 ljudi. Ona je uz podršku eskadrile aviona, krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko puta bez uspeha pokušavala da prodre ka Mrkonjić-Gradu i Ključu. Međutim, 1. i 2. krajiška i Druga proleterska brigada, početkom septembra ojačane 4. proleterskom brigadom, odbile su ove pokušaje i kontranapadom vratile napadača u Banja Luku. Tokom ovih borbi od napada iz vazduha 2. septcmbra poginuo je Ivica Marušić - Ratko, komandant 1. krajiške brigade .

U ovoj fazi obe strane su bile nezadovoljne ishodom borbe. Arso Jovanović je 10. septembra pisao Kosti Nađu.
 
„Te operacije ka Banjoj Luci poprimaju karakter fronta. To mi nećemo. Zato morate nastojati da se što prije odlijepite od tog fronta i uputite snage ka Jajcu. Naravno, mora biti zastupljena bezbjednost od strane Banje Luke. Vrlo je važno rušiti puteve... Mi smo mišljenja da u pravcu Jajca možete ići sa tri brigade...
Ta akcija za nas je od prvenstvene važnosti pa se ista mora brižljivo, ali brzo izvesti.“


Nađev Operativni štab odlučio je da najpre raščisti situaciju napadom na Kadinu Vodu, i da zatim ostavi obezbeđenje i preusmeri glavne snage na Jajce.

S druge strane, štab nemačke 714. divizije je užurbano prikupljao nove jedinice da bi pojačao snage južno od Banja Luke i odbacio partizane preko demarkacione linije. U tom cilju on je formirao borbenu grupu „Vedel“ (po imenu komandanta 721. puka, kome je povereno rukovođenje operacijom), u čiji su sastav, pored jedinica rasformirane grupe „Putlic“ (3. bataljona 721. puka, 2. baterije 661. artiljerijskog diviziona, 714. inžinjerijske čete, 1. čete 202. oklopnog puka, 1. regrutskog bataljona, polubaterije 8. artiljerijskog diviziona), ušli još 1. i 2. bojna Petrinjskog brdskog zdruga, 2. četa 741. puka i 1. četa 4. auto-bataljona.

Tako je došlo do situacije da su oba štaba su planirala da pređu u napad ne znajući za međusobne namere.

Napad grupe „Vedel“ počeo je 10. septembra u zoru. Petrinjski zdrug krenuo je u nastupanje uz podršku tenkova, artiljerije i avijacije i u sadejstvu s četnicima, kojima je stiglo pojačanje iz Trebavskog odreda. Ovog puta napadač se nije ograničio samo na pokušaj prodora komunikacijom, nego je napad zahvatio istaknute planinske položaje na Manjači. Međutim 1. krajiška brigada je noću 11/12. septembra snažnim protivnapadom odbacila 2. bataljon Petrinjskog zdruga, a 14. septembra razbila oba bataljona iste brigade. Istog dana delovi 2. proleterske brigade razbili su jednu nemačku četu. 18. septembra Operativni štab je svim raspoloživim snagama - 1. krajiškom, 2. proleterskom i delovima 2. krajiške, 3. sandžačke i 4. crnogorske brigade - preduzeo odlučan protivnapad i prisilio neprijatelja na još jedno povlačenje ka Kolima.

Prvi napad na Jajce Prvi napad na Jajce
Deo Drugog svetskog rata
Vreme:   septembar 1942.
Lokacija:   Centralna Bosna
Rezultat:    Pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije

Sukobljene strane
 Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije    Hrvatsko domobranstvo
 Ustaška vojnica
 Nemački Vermaht
Zapovednici
Kosta Nađ, komandant Operativnog štaba za Bosansku krajinu   General-major Johan Fortner (nem. Johann Fortner), komandant 718. divizije
Jačina
4.200 boraca   1.200 boraca u garnizonu, 4.000 u borbenim grupama za deblokadu
Gubici
95 izbačenih iz stroja   441 izbačenih iz stroja


Posle uspešno okončanih borbi na Manjači, Operativni štab za Bosansku krajinu je pristupio pripremama za napad na Jajce. 20. septembra otpočeo je prebacivanje predviđenih snaga s manjačkog fronta. Toga dana je Druga proleterska brigada povučena s položaja pošto ju je smenio jedan bataljon 1. krajiške brigade, a u toku sledeća dva dana, pošto su smenjene od jedinica 3. krajiške i 3. sandžačke brigade i 6. krajiškog odreda, s položaja su povučene i ostale tri brigade (1. i 2. krajiška i 4. crnogorska) i upućene prema Jajcu

Odbacivanjem grupe „Vedel“ stvoreni su uslovi za napad na Jajce, u kome su se nalazili 17. ustaška bojna (bataljon), 2. bojna i 19. satnija (četa) 9. domobranskog puka, četa žandarmerije, jedna baterija, vod haubica i jedan oklopni automobil. Oko grada bilo je izgrađeno blizu 100 bunkera različitog tipa, među kojima priličan broj betonskih, dok je stari srednjevekovni grad pret-stavljao njegovu citadelu.

Prema planu za napad na Jajce, 1. i 2. krajiška brigada i jedan bataljon 3. krajiškog odreda imali su da zauzmu sva neprijateljska uporišta između Vrbasa i Plive i da upadnu u grad preko Carevog Polja. Druga proleterska brigada, ojačana bataljonom „Pelagić“ iz 3. krajiškog odreda, da zauzme utvrđenje na Ćusini i da prodre u grad prema fabrici hlora i železničkoj stanici, a 4. crnogorska brigada da zatvori pravce od Travnika i D. Vakufa.

Napad je, posle izvršenih priprema, otpočeo 24. septembra u 23:00. Jedinice 2. proleterske brigade na samom početku - demonstrirajući izvanrednu veštinu i tehniku u toj vrsti napada - na juriš su zauzele Ćusinu, glavni odbrambeni položaj neprijatelja. Zatim su prodrle u grad i do svanuća zauzele fabriku hlora. Za to vreme su 1. i 2. krajiška brigada pomoću bombaškh odeljenja zauzele bunkere ispred grada i na svojim pravcima upale u prve kuće. 25. septembra vođene su ulične borbe sa naizmeničnim napadima i protivnapadima. Pojedine zgrade prelazile su po nekoliko puta iz ruke u ruku.

4. proleterska odbila je sve pokušaje deblokade iz pravca Travnika i Donjeg Vakufa, i posadi u Jajcu postalo je jasno da su prepušteni sami sebi. Kada su, nešto posle 12 časova, partizanski minobacači i topovi počeli jače tući tvrđavu i centar grada, kod branilaca je nastala panika. Šablon:Jcitat[2]

Poslednji otpor garnizona slomljen je posle podne jurišem na stari grad, i Jajce je oko 17 časova bilo potpuno zauzeto. Ostatak garnizona izvukao se po grupama prema Banja Luci i Travniku.U međuvremenu .je 4. crnogorska brigada zauzela neprijateljska uporišta Bravnica i Vinac na komunikaciji Jajce — D. Vakuf.

Prema izveštaju komandanta domobranskog 9. pešadijskog puka, izbačen je iz stroja 441 vojnik NDH, među kojima 165 ustaša i 276 domobrana.[3]

Jedinice NOVJ su imale znatne gubitke: 1. i 2. krajiška brigada po 33 izbačena iz stroja, Druga proleterska brigada samo tri mrtva, 4. crnogorska brigada 8 poginulih i 15 ranjenih, a bataljon „Pelagić“ jednog ranjenog i dva poginula - ukupno 95 izbačenih iz stroja.

U zauzetom gradu partizanima je pao u ruke bogat plen u oružju: dve haubice 100 mm, tri topa, pet minobacača, šest. mitraljeza, jedna oklopna kola, jedanaest motornih vozila, pet lokomotiva, veći broj pušaka i puškomitraljeza, veće količine municije i druga ratna oprema. Zaplenjeno je i dosta namirnica, posebno — velike količine soli (15 vagona), u čemu su i jedinice i narod na oslobođenoj teritoriji oskudevali. Zaplenjeno oružje, ratnu opremu i namirnice partizani su evakuisali iz grada na oslobođenu teritoriju Janja.

Odmah po oslobođenju grada partizani su razvili živu propagandnu i kulturnu aktivnost. Održano je više zborova građana, posebno žena, radnika i omladine. Organizovano je i nekoliko kulturnih priredbi u izvođenju Pozorišta narodnog oslobođenja.

Nemački i partizanski izvori se slažu da je većina stanovništva u Jajcu prijateljski dočekala partizane. Sve strane takođe spominju i streljanja lica koje su partizani smatrali saradnicima okupatora (po nemačkom izveštaju, između 60 i 70).
 „Usled prestanka rada fabrike oko 450 službenika i radnika je ostalo bez posla. Životnih namirnica uopšte više nema. Direktora fabrike inž. Zigelhubera (nem. Siegelhuber) i glavnog knjigovođu Lajšnica [(nem. Leinschitz), kao i pisara Mera (nem. Mehr) odveli su partizani. Iz Jajca partizani su sa sobom odveli još preko 450 stanovnika. S partizanima je, navodno, dobrovoljno otišlo 500 stanovnika. U Jajcu su partizani streljali 60 do 70 civilnih lica. Stanovništvo Jajca, čiji broj iznosi oko 5000 glava, jako je komunistički zaraženo i postoji sumnja da je tesno povezano s partizanima. Za vreme partizanske vladavine mnogi.su se dobrovoljno upisali u partijske spiskove. Partizani su za vreme svoje vladavine osudili i streljali do 70 civilnih lica. Kao razlog za ovakvo stanje u Jajcu pouzdani delovi stanovništva naveli su u prvom redu veoma loše postupanje ustaša.“

Operacija „Jajce I“

Vrhovni štab, nameravajući da iskoristi zadobijenu inicijativu, naredio je da se napad produži prema Travniku i Donjem Vakufu.   

Pad Jajca izazvao je brzu reakciju nemačke komande, koja je pokrenula operaciju koju je nazvala Operacija „Jajce“. Prema planu operacije, u prvoj etapi delovi 714. nemačke divizije, zajedno sa ustaško-domobranskim i četničkim jedinicama, trebalo je da nastupanjem na jug sa linije Sanski Most - Bronzani Majdan - Racune ovladaju Ključem i Sitnicom i nastave prodor ka Mrkonjić-Gradu i Jajcu, a glavnina 718. divizije, sa ustašama i domobranima, nastupanjem sa linije Turbe - Donji Vakuf, da zauzmu Jajce i spoje se sa delovima 714. divizije.

Nastupanje je počelo 30. septembra ujutro. Borbena grupa „Sušnik“ (nazvana po pukovniku Sušniku (nem. Suschnig), komandantu 738. puka) nastupala je pravcem Turbe - Jajce, a grupa „Vist“ (po pukovniku Vistu (nem. Wist), komandantu 750. puka) pravcem Donji Vakuf - Jajce. Iz Sanskog Mosta i Bronzanog Majdana prema Ključu i Mrkonjić Gradu nastupale su borbene grupe pod komandom štaba 714. divizije (grupa „Vedel“, grupa „Kilvajn“ i grupa „Tomas“).

Ojačani III bataljon 741.puka je 30. septembra 12,30 časova zauzeo Ključ, savladavši slabiji otpor. Borbena grupa „Vedel“ je 2. oktobra 1942. zauzela Mrkonjić-Grad, potisnuvši 2. proletersku brigadu u pravcu sela Jezera, a zatim, uz sadejstvo borbenih grupa 718. divizije od Donjeg Vakufa 4. oktobra 1942.zauzela Jajce. Delovi 4. crnogorske i 3. sandžačke brigade i 3.krajiškog odreda, sa svim pozadinskim delovima, pod pritiskom nadmoćnijih snaga blagovremeno su se povukli.

2. oktobra grupa rukovodilaca 3. proleterske brigade koju su sačinjavali komandant Vladimir Knežević - Volođa, zamenik komesara Rifat Burdžović i komandant 4. bataljona Tomaš Žižić, preduzela je izviđanje neprijatelja, ali je usled neplanskog pomeranja jedinica ostala izdvojena od brigade. Grupa je zarobljena i likvidirana od strane lokalnih četnika.

U izveštaju operativnog odeljenja 718. divizije od 3. oktobra 1942.se konstatuje da su partizani na čitavoj širini fronta pružali veoma jak otpor, s protivnapadima, zbog čega se vodila borba za svaku kotu i napredovalo korak po korak. Dalje se konstatuje da je izvanredno dobra opremljenost, naoružanje i vatrena moć partizanskih jedinica i da su one, nasuprot dosadašnjim iskustvima, izdržale i jaku artiljerijsku vatru braneći svaku kotu vrlo uporno.[5]

Znatnim korišćenjem teškog naoružanja, avijacije i tenkova, Nemci su uspeli da se probiju po linijama nastupanja, ali nisu uspeli da opkole jedinice NOVJ, niti da im nanesu značajnije gubitke. Stoga su se još u toku nastupanja našli pod udarom bočnih napada i koncentričnih napada na izdvojene položaje. Nastupila je faza dinamičnih dejstava sa brojnim preokretima.

U borbama od 4. do 7. oktobra 1. proleterska, 3. krajiška i 6. krajiški odred uspeli su ponovo ovladati Ključem, a zatim i Mrkonjić-Gradom. 11. oktobra borbena grupa „Tomas“ ponovo je ovladala Ključem, a 19. oktobra i Mrkonjić-Gradom. Već 20. oktobra Mrkonjić-Grad ponovo je zauzela 1. proleterska.

Operacija „Jajce II“

Ove operacije koincidirale su sa ofanzivnim operacijama Italijana, četnika, ustaša i domobrana prema Prozoru i Gornjem Vakufu (Operacija Alfa, 4-13. oktobar) i prema Livnu (Operacija Beta, 20-26. oktobar). Usled intenziviranja napada na prugu Zagreb - Beograd, štab 714. divizije bio je prinuđen da, tri meseca nakon prethodne, izvede još jednu ofanzivnu operaciju protiv partizana na Kozari 19-27. oktobra. Borbena grupa „Vedel“ izvučena je sa sektora Jajca radi učešća u toj operaciji.

Nezadovoljavajući rezultat operacije „Jajce I“ doveo je do neposrednog organizovanja nove operacije, nazvane „Jajce II“, koja je trajala od 22. oktobra do 6. novembra. Ova operacija koincidirala je sa operacijom „Beta“ na jugoistoku, i sa koncentracijom snaga NOVJ za Bihaćku operaciju. U skladu sa zahtevima ovih operacija, glavnina snaga NOVJ u ovom periodu izvučena je sa područja Jajca.

Nemci (738. puk 718. divizije) i po jedan bataljon iz 5, 8. i 15. domobranskog puka preduzeli, su, 22. oktobra, iz D. Vakufa i Jajca, napad ka Janju i, preko Jezera, ka Šipovu i Mrkonjić-Gradu, s namerom da delom snaga, obuhvatnim manevrom od Mrkonjić-Grada preko Mliništa i planine Vitorog, nabace jedinice NOVJ u dolinu rečica Janja i Plive i tu ih unište. Na pomenutoj prostoriji Nemcima i domobranima su se suprotstavili 3. krajiški odred, delovi 3. sandžačke i 4. krajiške brigade. Po naređenju Vrhovnog štaba, jedinice NOVJ su napustile Mrkonjić-Grad u koji su 26. oktobra ušli Nemci, dok su u rejonu Janja i Pljeve vođene oštrije borbe. Da bi sprečio prodor ka Mliništima, Vrhovni štab je na taj pravac hitno prebacio 5. crnogorsku i 10. hercegovačku brigadu da u zajednici sa jedinicama koje su se nalazile na tome sektoru protivnapadom odbace neprijatelja ka Jajcu. Nakon nekoliko dana manevarskih dorbi, nemački štab osvedočio se da ne raspolaže dovoljnim snagama da spreči ubacivanje brigada NOVJ unutar svojih poziciuja i komunikacija. Do 6. novembra operacija je okončana povlačenjem na početne pozicije ka Jajcu i Donjem Vakufu, a postignuti uspesi pokazali su se kao privremeni.

Drugi napad na Jajce Drugi napad na Jajce
Deo Drugog svetskog rata
Vreme:   novembar 1942.
Lokacija:   Centralna Bosna
Rezultat:    Pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije

Sukobljene strane
 Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije    Hrvatsko domobranstvo
 Ustaška vojnica
 Nemački Vermaht
Zapovednici
Konstantin Popović, komandant Prve proleterske divizije
Pero Ćetković, komandant Treće udarne divizije   General-major Johan Fortner (nem. Johann Fortner), komandant 718. divizije
Jačina
4.200 boraca   800 boraca u garnizonu, 5.000 u borbenim grupama za deblokadu
Gubici
120 izbačenih iz stroja   260 izbačenih iz stroja


Nakon znatnih teritorijalnih gubitaka u osovinskim operacijama u oktobru 1942. (Livno, Prozor, Gornji Vakuf, Jajce, Mrkonjić Grad, Ključ), brigade NOVJ su početkom novembra izveli uspešnu i značajnu Bihaćku operaciju, reorganizovane su u osam divizija i uspele su da ponovo preuzmu inicijativu. Osvojeni su Cazin, Cetingrad, Slunj, Ključ, a snage Nemaca i njihovih saveznika naterane su na defanzivu u oblasti Bosanskog Novog i Sanskog Mosta.   

Vrhovni štab NOVJ napravio je plan za ponovno prenošenje aktivnosti na teritoriju centralne Bosne i zaposedanje Livanjskog polja i komunikacija u njemu. Izvršavajući ovaj plan, 1. proleterska divizija je 18. novembra prešla u napad na uporišta duž komunikacije Jajce — Čađavica — Banja Luka. Posle žestoke borbe 1. proleterska brigada zauzela je Sitnicu, presekavši vezu između Jajca i Banja Luke. Zarobljeno je preko 200 domobrana i 40 Nemaca. Među poginulima u nemačko-domobranskom utvrđenju bila je i žena četničkog vojvode Uroša Drenovića.. Gubici 1. proleterske brigade: 22 mrtva i 46 ranjenih..

Za to vreme 3. sandžačka i 3. krajiška brigada ušle su u Mrkonjić-Grad i Čađavicu. Nemci su iz Banje Luke hitno uputili grupu »Tomas«, sa kojom su jedinice 1. divizije vodile žestoke borbe duž komunikacije Banja Luka — Sitnica.

Zauzimanjem Sitnice i Mrkonjić-Grada otvoren je put prema Jajcu, u kome se nalazilo posada od oko 800 ljudi (300 Nemaca iz sastava 718. divizije, tri čete 9. domobranske pukovnije, dve čete ustaša i jedna haubička baterija). Prema zajedničkom planu 1. i 3. divizije, noću 24/25. novembra 1. proleterska, 3. krajiška i 1. dalmatinska brigada i bataljon „Pelagić“ iz 3. krajiškog odreda napadale su na sam grad. Uoči napada, 5. crnogorska i 10. hercegovačka brigada, ojačane bataljonom »Šolaja« iz 3. krajiškog odreda, prebačene su na desnu obalu Vrbasa da bi ofanzivnim dejstvom sprečile intervenciju neprijatelja iz D. Vakufa i Turbeta i izvlačenje iz Jajca u tom pravcu, a 3. sandžačka brigada je obezbeđivala pravac Sitnica—Mrkonjić-Grad.

Napad je počeo 24. novembra u 20 časova. 1. i 4. bataljon 1. dalmatinske do početka napada izašli su na polazne položaje u visini kote 840. Bataljon „Pelagić“ još nije bio stigao na predviđeni položaj za napad. Napad 1. i 4 bataljona otpočeo je u određeno vreme. U međuvremenu dok su bataljoni podilazili neprijateljskim položajima artiljerija je gađala nemačko-domobranske položaje Ćusini. Bombaške grupe kretale su se ispred streljačkog stroja, puzeći po snežnom pokrivaču ka bunkerima i u prvom napadu uspele su da likvidiraju posade u nekim bunkerima. Branioci su pustili streljački stroj 1. dalmatinske na blisko odstojanje. Kad je izgledalo da će bataljoni iskoristiti već postignute uspehe bombaških grupa i kad se streljački stroj nalazio ispred samih bunkera, Nemci su otvorili snažnu mitraljesku vatru po streljačkom stroju i primorali napadača na povlačenje.

Jedan broj boraca nije uspeo da se povuče iza žice, već su i dalje ostali da leže ispred neprijateljskog položaja na snežnom pokrivaču. Uskoro je mesec obasjao položaje, tako da se primećivao i najmanji pokret. U takvoj situaciji jedan broj boraca morao je da dobar deo noći nepomično ostane u snegu kako bi Nemci imali utisak da su mrtvi. Borce koji nisu mogli da izdrže da leže nepomično i koji bi napravili i najmanji pokret telom Nemci su odmah gađali. Od nepomičnog ležanja u snegu u toj hladnoj novembarskoj noći jedan broj boraca je promrzao.[6]

Bataljon „Pelagić“ je zakasnio, tako da nije učestvovao u prvom napadu, pa je neprijatelj imao mogućnosti da koncentriše artiljerijsku i minobacačku vatru na pravcu napada dva bataljona 1. dalmatinske brigade.

U toku noći jedinice su vršile pripreme za ponovni napad. U toku noći na položaj za napad stigao je bataljon „Pelagić“. Štab 1. dalmatinske brigade je odlučio da u borbu uvede i svoju rezervu, 2. bataljon, koji je uveden između 1. i 4. bataljona na istočnoj padini kote 728. Time je bilo omogućeno 4. bataljonu da prodre dublje i obuhvati kotu sa severoistočne strane, dok je Bataljon „Pelagić“ obuhvatao kotu 728 sa severozapadne strane. Pristizanjem bataljona „Pelagić“ i udarom sa jednom četom na bok neprijatelja i uvođenjem brigadne rezerve situacija je izmenjena u prilog napadača.

Ponovni napad bataljona otpočeo je pred zoru 25. novembra, kada je mesec počeo da zalazi i kada se stvorila sena na strani sa koje se vršio napad. Napad je bio dobro pripremljen, tako da su sve jedinice jednovremeno krenule. Energični juriš bataljona neprijatelj nije mogao izdržati i pored toga što je pokušao da ga zaustavi jakom mitraljeskom vatrom. Bombaške grupe i ostali borci brzim naletom i ručnim bombama onemogućili su djejstvo mitraljeza. Sa bombašima u jurišu nalazio se i komandant brigade Božo Bilić Marjan. U nezadrživom jurišu svih bataljona, ujutro 25. novembra, likvidirano je neprijateljsko uporište na Ćusini. U toj teškoj borbi su se istakle bombaške grupe koje su hrabro i vešto podilazile bunkerima i iz neposredne blizine ubacivale bombe u otvore i tako jedan po jedan likvidirali.[7]

Za to vreme jedinice 1. divizije (1. proleterska i 3. krajiška) naišle su kod Carevog Polja i Prudi na jak otpor koji nisu uspele savladati. Na savetovanju štabova, odlučeno je da se tokom dana teškim oruđima gađaju otporne tačke branilaca, a da po padu mraka 1. dalmatinska nastavi napredovanje prema centru grada, a delom snaga pređe na levu obalu Plive i izbije u pozadinu neprijateljskih položaja na Carevom Polju.

5. crnogorska brigada zauzela je jaka uporišta Torlakovac i Vijenac i južni deo grada, a 10. brigada je izbila na komunikaciju Travnik — Jajce.

Oko 19 časova 2. bataljon 1. dalmatinske brigade i bataljon „Pelagić“ uspeli su da se prebace na levu obalu Plive, što je dovelo do pada položaja na Carevom Polju i Prudima. Poslednji otpor u gradu savladan je 25. novembra kasno uveče.

Prvi bataljon „Ante Jonić“ 1. dalmatinske brigade 25. novembra uveče, smestio se u južnom delu grada (u zgrade oko fabrike). Štab bataljona smestio se u susjednu zgradu, odmah do zgrade gdje su se smjestile i jedinice bataljona. Nemci su iz Donjeg Vakufa 2. novembra uputili prema Jajcu motorizovanu borbenu grupu „Anaker“. Tokom celog dana Nemci su vodili sporadične borbe sa zaštitnim delovima 5. proleterske i 3. krajiškog odreda, da bi nakon pada mraka dobro izvedenim energičnim napadom odbacili partizane s puta i u oklopnoj motorizovanoj koloni nastavili prodor prema Jajcu. Štab 5. proleterske nije uspeo ni da obavesti jedinice u Jajcu o ovome, tako da je ova kolona pred svanuće 26. novembra izbila u južni deo grada postigavši puno iznenađenje.

Kolona je dospela do zgrade u kojoj je bio smešten štab 1. bataljona 1. dalmatinske. Rukovodioci i kuriri zabarikadirali su se u zgradi, i došlo je do žestoke borbe iz neposredne blizine. Zahvaljujući prisebnosti i požrtvovanju ove grupe, ostale jedinice dobile su neophodno vreme da organizuju protivnapad. Uskoro se nemačka kolona našla u vrlo neprijatnom položaju, tučena vatrom sa tri strane. Nemci su bili prinuđeni da se pod borbom probijaju i izvlače nazad prema Donjem Vakufu.

U drugom napadu na Jajce nemačke snage i jedinice NDH imale su 93 poginula i 103 zarobljena vojnika. Prema izveštaju 3. NOU divizije, njeni gubici u borbi za oslobođenje Jajca iznosili su: 18 mrtvih i 36 ranjenih. Gubici 3. brigade 1. proleterske NOU divizije: 3 mrtva i 23 ranjena. Zaplenjena je znatna količina ratne tehnike i oruđa, između ostalog i baterija haubica. Ne manje značajan bio je plen u ostaloj opremi i hrani: u magacinima je između ostalog nađeno 14 tona soli, koja je bila veoma dragocena. Ovaj plen podeljen je jedinicama i stanovništvu.

Vrhovni štab je naredbom od 1. decembra 1942. pohvalio 1. dalmatinsku brigadu za pokazano „veliko junaštvo, požrtvovanost i primjerno ispunjavanje postavljenih im zadataka“.[8]

Operacija „Jajce III“   

Posle borbi za Jajce, 1. proleterska divizija produžila je dejstva ka srednjoj Bosni. Drugog decembra ušla je u Skender-Vakuf i izbila u dolinu Vrbanje, a 4. decembra, vodeći oštre borbe, zauzela je Kotor-Varoš, ali se posle tri dana morala povući zbog prodora Nemaca. Da bi pomogla 1. bosanskom korpusu da zauzme Sanski Most, ona je, po naređenju Vrhovnog štaba, izvršila jak pritisak ka Banja Luci i 10. decembra ponovo zauzela Kotor-Varoš, a 14. decembra odbacila delove 741. nemačkog puka i četnike i zauzela četničko uporište Jošavku. Time je bila ugrožena Banja Luka, pa je štab 714. divizije pojačao svoje snage delovima 741. nemačkog puka iz okoline Kutine i do kraja decembra sprečavao prodor 1. divizije ka dolini Bosne. Međutim, 1. divizija uspela je da preseče komunikaciju Banja Luka — Doboj, i da 2. januara zauzme Teslić, ugrozi Doboj i otvori novo žarište.

Treća divizija trebalo je da napada uz dolinu Vrbasa. Međutim, štab 718. divizije takođe je planirao novu operaciju na ovom području, ali u suprotnom smeru. Ova operacija dobila je kodni naziv „Jajce III“. Tako su se, 1. decembra, još jednom sukobile ofanzivne formacije dveju strana.

Za ovu operaciju Nemci su koncentrisali 738. puk, deo 750. puka uz artiljerijske, motorizovane i tenkovske sastave, po jedan bataljon (bojnu) 3. gorske, 9. i 15 „pješačke pukovnije“ NDH i 1 bojnu ustaša.

Nasuprot njima, 3 divizija NOVJ (1. dalmatinska, 5. crnogorska i 10. hercegovačka brigada) ojačana je 3. proleterskom brigadom.

Snage pod komandom štaba 718. divizije ostvarile su mestimično značajne uspehe koristeći nadmoć u brojnosti, teškom oružju, transportnim sredstvima i sredstvima veze. Tokom oštrih i iscrpljujućih borbi 3. divizija pretrpela je gubitke od 28 mrtvih i 58 ranjenih boraca, Između ostalih, 3. decembra u selu Brvanci poginuo je Božo Bilić - Marjan, komandant 1. dalmatinske brigade i narodni heroj. Nakon više neuspelih protivnapada kojima su pokušali da povrate izgubljene pozicije, Vrhovni štab je doneo odluku da napusti odbranu Jajca i preusmeri 3. diviziju na nove zadatke.

6. decembra 1942. Nemci su ponovo zauzeli Jajce, dok je 3. divizija preorjentisana da dejstva na vitalne komunikacije u dolinama Lašve i Bosne.

Reference
^ Pismo načelnika Vrhovnog štaba Operativnom štabu od 10. septembra u 15 časova (Zbornik, tom II, knj. 6, dok. br. 30)
^ Izjava podžupana, „Zapisnik sa saslušanja policijskih službenika iz Jajca od 28. septembra u Zapovjedničtvu redarstvene straže u Banjoj Luci“ (Arhiv Vojnoistorijskog instituta, k. 213, br. reg. 39/7—1, br. reg. 35/7—1)
^ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, k. 56, br. reg. 10/2—15
^ Zbornik dokumenata o NOR-u, tom XII, knjiga 2, dokument broj 157, strana 765
^ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, NAV-T-315, r. 2270, s. 550—1
^ Mirko Novović: Prva dalmatinska brigada, strana 120-121
^ Mirko Novović: Prva dalmatinska brigada, strana 121
^ Zbornik NOR, knjiga. 7, dokument. 1

Izvor: Wikipedia