Mihajlo VI Stratiotik

Mihajlo VI Stratiotik (grč. Μιχαήλ ΣΤ΄ Βρίγγας) (?-1059) je bio vizantijski car (1056 - 1057) i logotet .Njega je za svog naslednika na svojoj samrti odredila Teodora, ćerke Konstantina VIII (savladar 976-1025, car 1025-1028). Pripadao je civilnom plemstvu, jednoj od sukobljenih strana u Vizantiji tokom XI veka.

On je bio logotet u poznim godinama kada je od umiruće Teodore preuzeo vlast. Nije pokazivao inicijativu za vladanjem i u potpunosti se povinovao zahtevima civilnog plemstva, o čemu najbolje govore Pselove reči da je on bio:
 „...manje sposoban da vodi, nego da bude rukovođen.“

Slepo prateći zahteve civilnog plemstva on je odbio da primi predstavnike vojnog plemstva koje su predvodili stratezi Isak Komnin (1057. - 1059.) i Kataklon Kekavmen i sasluša njihove zahteve, ali se na jednom od sastanaka predstavnika vlasti obratio vojskovođama sledećim rečima:
 „Ili u rat protiv Persijanaca (Turaka Seldžuka prim. aut.) idite i zemlje pustošenje sprečite ili ću ja plate vaše Persijancima dati da zemlje te na miru ostave“

Posledica ovog njegovog postupka osetila se vrlo brzo i već 08. 06. 1057. godine je Isak Komnin u Paflagoniji proglašen za cara, a pobunjene trupe su se uputile ka Carigradu. Nedaleko od Nikeje pobunjenici su potukli odrede lojalne Mihajlu VI, koji je posle toga bio primoran na pregovore. Njegovi predstavnici Lihud i Psel su Isaku ponudili titulu cezara i položaj prestolonaslednika, što je on odbio uveren u svoju pobedu. Ovakva ponuda Isaku je i onima koji su Mihajla VI podržavali jasno pokazala njegovu nemoć, posle čega je on izgubio svaku podršku među plemstvom, a protiv njega je stala i crkva na čelu sa Kerularijem. U ovakvom razvoju situacije, Mihajlo VI se dobrovoljno povukao sa vlasti i zakaluđerio, a carigradske kapije su otvorene Isaku Komninu koji je 01. 09. 1057. godine primio carski venac.

Izvor: Wikipedia