Gutljaji zdravlja - 10 veličanstvenih      

Svi sa zadovoljstvom pričamo o hrani, a zanemarujemo piće koje i te kako utiče na psihofizičku kondiciju. Da vidimo koje su to tečnosti u sebi sjedinile božanski ukus i energetsku vrednost dostojnu divljenja


Našem organizmu su svakodnevno potrebne velike količine tečnosti, posebno vode. Ima, međutim, i drugih napitaka koji, pored toga što gode nepcima, mogu da se pohvale još nekim značajnim prednostima. Kao što ima i onih koji, zbog sastava ili popijene količine, predstavljaju opasnost za zdravlje. Evo šta treba da znate ako želite da što bolje iskoristite hranljivu vrednost sokova i drugih "bezopasnih" napitaka.

Voda
Dok organizam bez hrane opstaje i dva meseca, bez vode će izdržati tek nekoliko dana. Do svih reakcija u organizmu dolazi isključivo pomoću tečnosti, a upravo je voda ta koja omogućava transport i distribuciju hranljivih sastojaka po celom telu.

Vino
Mnogobrojna istraživanja su pokazuala da vino u malim količinama, čak i kad ga pijemo svakodnevno, štiti srce i arterije.

Dragoceni sastojci - Kvalitet pića prvenstveno zavisi od polifenola (daju vinu punoću i boju), čiji su sastavni deo i flavonoidi. Reč je antioksidantima koji sputavaju dejstvo slobodnih radikala. Stručnjaci kažu da ovi sastojci sprečavaju masti, uključujući loši (Ldl) holesterol, da se stvrdnu i u vidu žućkastih pločica zaposednu unutrašnji sloj arterije i izazovu aterosklerozu. Zahvaljujući "antirđajućem" dejstvu na pločice, derivati flavonoida, kao što je kvercetin, smanjuju opasnost od infarkta.

Samo uz obrok. - Da bi se iskoristila sva blagotvorna svojstva vina, treba se zadovoljiti jednom do dve čaše dnevno, po mogućnosti uz jelo. Kad se pije na prazan stomak, alkohol se prebrzo apsorbuje, dok će za vreme ručka ili večere male količine vina olakšati varenje pojačanim lučenjem želudačnih sokova.

Imajući u vidu maksimalnu količinu alkohola koju čovek bez posledica sme da unese, dozvoljene dnevne doze vina izgledaju ovako:
- 2-3 čaše za muškarca,
- 1-2 čaše za ženu.

Pažnja, pažnja: litar vina obezbeđuje oko 650 kalorija, a jedna čaša čak 85. Dakle, onaj ko kuburi sa viškom kilograma, treba da smanji potrošnju vina. Ili da ga potpuno zaboravi u slučaju:
- trudnoće i dojenja,
- bolesti jetre i pankreasa,
- alergije: suviše sumporisana vina mogu da izazovu žestoku alergijsku reakciju, posebno kod astmatičara, dok od crnih vina bogatih histaminom često boli glava.
- lečenja na bazi pojedinih lekova, kao što su antihistaminici, antiflogistici, sredstva za smirenje i lekovi protiv epilepsije.

Napomena: Kad se prekorači mera, nastaje blagotvorno dejstvo vina.


Pivo
Pivo je rezultat alkoholne fermentacije ječma kojem se kasnije, zbog prepoznatljivog gorkog ukusa, dodaje hmelj. Boja zavisi od temperature kojoj se izlaže slad ječma: što je viša, boja je tamnija.

Hranljivost. - Pivo je, bez sumnje, hranljivo piće, budući da sadrži:
o ječam i hmelj, koji podstiču lučenje pljuvačke, pa stoga olakšavaju proces varenja,
- vitamin B 6, koji usporava proizvodnju homocisteina (hemijska supstanca koju stvara organizam, a smatra se mogućim uzrokom srčanih bolesti),
- polifenole, koji deluju kao antioksidanti,
- bakar, cink, selen i druge oligoelemente neophodne za dobrobit organizma,
- kalijum i magnezijum, mineralne soli bez kojih organizam ne može,
- male količine natrijuma koji, s ostalim mineralima, ubrzava diurezu (kvantitet i kvalitet mokrenja),
- enzime i žive fermente (ako nije pasterizovano) koji regulišu crevnu bakterijsku floru.

Umerenost - Kad je reč o hranljivoj vrednosti, 100 mililitara piva sadrži oko 30 kalorija, a limenka od 330 mililitara u proseku 100 kalorija.

Na osnovu procenata alkohola, piva se dele na:
- normalna, sa 3 procenta,
- specijalna, sa 3,5 procenta,
- piva sa dvostrukim sladom i 4 procenta alkohola.

Sve u svemu, 500 mililitara piva sadrži 25-30 grama alkohola. Ako nećemo da preterujemo, žene treba da se ograniče na jednu limenku dnevno, a muškarci ne bi trebalo da popiju više od dve.

Bolje nemojte - Zbog prisustva glutena, proteina kojeg ima u pšenici, ječmu, zobi, raži, pivo treba da izbegavaju osobe čiji organizam ne podnosi nijednu namirnicu u kojoj se pojavljuje neka od ovih žitarica, uključujući hleb.

Redovno korišćenje se ne preporučuje ni onima što pate od:
- gastritisa, to jest zapaljenja sluzokože želuca,
- čira, to jest oštećenja sluzokože želuca i/ili dvanaestopalačnog creva,
- naduvenosti stomaka.


Voćni sokovi

Od ananasa
Tropskog porekla, ananas daje oko 40 kalorija na svakih 100 grama, a celih 85 procenata atraktivnog ploda čini - voda. Preostalih 10 procenata sadrži važne elemente kao što su:
- obični šećeri,
- vitamin C,
- kalijum.

Odličan za varenje - Upravo zbog količine vode i mineralnih soli, sok od ananasa uspešno zamenjuje klasične osvežavajuće napitke i predstavlja jedan od najprijatnijih načina za gašenje žeđi, naročito posle intenzivne fizičke aktivnosti. Pored toga, ublažava kašalj. Dobro je poznata i digestivna moć ananasa: zasluga pripada bromelinu, enzimu koji olakšava varenje proteina. Najbolje je piti sveži, tek isceđeni sok: kuvan i pasterizovan, gubi enzime koji krase ovaj tropski plod. Neka slobodno odahnu i oni što žele da smršaju: u 100 grama soka ima jedva 50 kalorija.

Od jabuke
Voćka sa najviše blagodeti po organizam ima i tu prednost da je dostupna cele godine. I njen sok je poznat i cenjen zbog niza dobrih osobina:
- jača nerve i mišiće,
- deluje kao diuretik, budući da je plod jabuke bogat kalijumom i vodom (87 procenata),
- dezinfikuje i obezbeđuje pravilan rad creva.
Pored toga, sok od jabuke sadrži vodu, limunsku kiselinu, vitamin C, vitamine grupe B i razne vrste šećera, posebno fruktozu. Budući da je niskokaloričan (oko 50 kalorija na svakih 100 grama), napitak se posebno preporučuje osobama koje su na dijeti.

Od grejpfruta
Vredni "čistač" - Mnogobrojne studije potvrđuju antibakterijska i antimikotička (farmakološka sredstva protiv gljivica) svojstva grejpfruta. Plod i njegov nektar jačaju odbrambene sposobnosti organizma, a sok krase i sledeće lepe osobine:
- gasi žeđ, pa je kao stvoren za tople dane,
- nadoknađuje izgubljenu tečnost, zahvaljujući prisustvu kalijuma i mineralnih soli,
- čisti puteve kojima prolazi i reguliše rad jetre i žučne kese.

Onaj ko želi da iskoristi prednosti grejpfruta, ne treba da se ograniči samo na sok. Obilje hranljivih sastojaka naći će upravo u kori i tankim belim kožicama ovog voća. Najbolje je kad se iscedi ili se narezane kriške stave direktno u sokovnik.

Tako reći bez kalorija - Kad se pije pre glavnih obroka, smanjuje apetit i čak apsorbuje neke od unetih sastojaka. Ipak, na precizne naučne dokaze još se čeka. Izvesno je da sok grejpfruta ima nisku kaloričnu vrednost (40 kalorija na svakih 100 grama) i da je u tom smislu idealna užina za gojazne.

Za razliku od njih, grejpfrut će izbegavati oni na čijem su "programu" sledeći lekovi:
- antagonisti kalcijuma (amlodipin, nifedipin),
- antihistaminici,
- antibiotici,
- preparati za smanjenje holesterola, takozvani statini (atorvastatin, simvastatin, lovastatin),
- lekovi iz porodice benzodiazepina (diazepam, lorazepam, ksanaks i sl.)
- kortikosteroidi,
- neurološko-psihijatrijski preparati,
- lekovi protiv srčane aritmije.

Zavisno od slučaja, plod ili sok grejpfruta, koje smo uneli do četiri sata pre uzimanja leka, mogu pojačati njegovo dejstvo i povećati rizik od neželjenih pratećih pojava.

Od pomorandže
Kao svi agrumi, pomorandža je riznica C vitamina: sa 100 mililitara unesemo 65 procenata najmanje preporučene dnevne doze ovog vitamina. Voće sadrži i druge važne elemente, kao što su:
- vitamin A,
- gvožđe,
- mineralne soli, posebno fosfor i selen,
- antocianini, sastojci koji imaju antioksidantnu moć.

Idealna za mališane - Najverniji potrošači pomorandže, isceđene ili u vidu prirodnog soka, trebalo bi da budu:
- deca,
- stariji ljudi,
- osobe sklone prehladama (gripu, nazebu, gušobolji) i rekonvalescenti,
- pušači: porok cigarete povećava potrebu organizma za C vitaminom,
- svi kojima nedostaju kalcijum, vitamin C ili vitamin A.

Isceđeni sok od pomorandže treba popiti odmah, budući da vitamin C brzo propada. Zadovoljstvo ovog voća uskraćeno je, međutim, osobama koje imaju neku bolest jednjaka, hijatus herniju, gastritis, kamen u bubregu ili su alergične na pomorandžu.

Od šargarepe
Poznata u kuhinji kao nezaobilazni sastojak supe ili nekog drugog čorbastog jela, šargarepa je i pravi eliksir zdravlja. Njen sok igra važnu ulogu u očuvanju crevne bakterijske flore, što je važan preduslov za zdravlje creva. Korisna je i u slučaju produženog primanja antibiotika ili periodima velikog stresa.

Protiv dijareje. - Zahvaljujući sastavu mineralnih soli, pomaže kod dijareje i crevnih bolesti.

I ne samo tada. U soku šargarepe ima mnogo:
- vitamina A, u obliku betakarotena, korisnog za vid i sprečavanje kožnih oboljenja kao što su akne i sunčani eritemi,
- mineralnih soli, kao što su gvožđe, kalcijum, fosfor i magnezijum.

Sa sokom od ovog povrća ne bi smele da preteruju osobe sa povećanom koncentracijom vitamina A (hipervitaminoza) i dijabetičari (šargarepa je izuzetno bogata šećerom).

Od limuna
Sok od limuna sadrži mnogo vitamina, posebno vitamina C koji olakšava apsorpciju gvožđa u želucu, pa je dragocen u slučaju otežanog varenja., Zahvaljujući visokoj alkalnoj vrednosti, limunov sok dezinfikuje i čisti, a u stanju je da smanji i eventualni višak kiselina u organizmu.

Pored vitamina C, uživanje u limunadi donosi vam i:
- vitamin B 1,
- vitamin B 2,
- vitamin PP,
- minerale, kao što su kalcijum, fosfor i gvožđe,
- limunsku kiselinu.

Hladna ili topla? - Žeđ ćete najbrže ugasiti ako popijete jednu ili dve čaše hladne limunade, tek izvađene iz frižidera. Ako biste radije koristili njeno digestivno dejstvo, gledajte da limunada bude topla ili da bar ima sobnu temperaturu.

Od limuna (i limunade) treba da se uzdržavaju osobe koje pate od čira ili gastritisa kako ne bi došlo do pojačanog nadražaja sluzokože želuca.


Mleko
Sami za sebe, mleko i mlečni proizvodi predstavljaju jednu od 7 grupa namirnica koje čine temelj pravilne ishrane. Jer, "beli nektar" je riznica kalcijuma i fosfora, proteina visoke biološke vrednosti, vitamina A, D, B 2 i B 12. Visoki procenat kalcijuma (oko 120 miligrama na svakih 100 grama) čini mleko saveznikom u formiranju kostiju i zuba i očuvanju određenih procesa, kao što su kontrakcija mišića i koagulacija krvi.

Koje odabrati. - Tačna količina zavisi od godina i kondicije svakog pojedinca. Između raznih vrsta, prednost treba dati svežem mleku ili, kad nam se ograničava unos masti, delimično ili potpuno obranom.

Šolja (200 mililitara) punomasnog mleka sadrži, naime, oko 120 kalorija, u odnosu na 100 koliko ima delimično obrano ili 70 koliko sadrži obrano mleko. Mleka moraju da se odreknu osobe koje:
- ne podnosu laktozu, to jest mlečni šećer, ili su alergične na mlečne proteine,
- imaju čir na želucu: nakon prolaznog tampon-efekta, mleko povećava lučenje stomačne kiseline, 2 ili 3 sata posle jela.

Napomena: Sveži i ceđeni voćni sokovi odlična su mešavina vitamina i mineralnih soli.

Sokovi od svežeg povrća
Da bi bila pravilna, ishrana mora da sadrži 2-3 porcije povrća dnevno. Ipak, prilično je onih što se oglušuju o pravilo. U tom slučaju, nije loše pribeći napitku od svežeg povrća pripremljenom kod kuće. Posle "centrifugalne" obrade u sokovniku ili mikseru, Nj.V. povrće je:
- lako svarljivo: ne opterećuje organe za varenje,
- praktično: može da se pije u svako doba dana i noći,
- niskokalorično: gotovo sve vrste povrća imaju malo kalorija,
- hranljivo: reč je o izvanrednom "miksu" vitamina i mineralnih soli.

Pet boja
Zbog veće raznovrsnosti hranljivih sastojaka, predlažemo "pravilo boja", u stvari mešanje pet grupa na koje stručnjaci dele povrće. Dakle:
- crvena, kao paradajz, rotkvice i cvekla, sve obogaćeno sa 2 moćna antioksidanta, likopenom i antocianinom;
- žuto/narandžasta, kao šargarepa, bundeva i paprika, pune betakarotena, preteče vitamina A, važnog za vid;
- zelena, kao špargle, tikvice, spanać, peršun, bosiljak, kupus, brokoli i salata. Boju duguju prisustvu hlorofila koji ima i antioksidantno dejstvo. Pored toga, sadrže i folnu kiselinu (vitamin B 9), neophodnu u trudnoći za pravilan razvoj bebe;
- plavo/ljubičasta, kao radič i plavi patlidžan, koji sadrže antocianine i polifenole, nezaobilazne u borbi protiv starenja. U radiču ima i kalijuma, dok je patlidžan pun magnezijuma;
-bela, kao crni i beli luk, karfiol, pečurke i celer, svi bogati mineralnim solima, posebno kalijumom, i vitaminom C.

Podsećamo da su sokovi dobijeni pomoću centrifuge siromašni vlaknima, pa stoga ne mogu potpuno da zamene porcije svežeg povrća.

VIVA

ovo pojma nisam imala