- (Сотона, Луцифер) је Божије створење, отпали анђео, богоодступник из старог завета. Узрочник пада човечанства у грех. Ђаво се најпре појављује у Зороастризму, одакле га вероватно преузима Јудаизам. Хришћанска догматика је наставила јеврејску прогласивши га за противника Сина Божјег и непријатеља људи, оца лажи - персонификацију греха и зла. Исту идеју експлоатишу и неке друге монотеистичке религије као што је ислам.

По хришћанском убеђењу његове моћи су највеће тамо где су се људи највише удаљили од Бога, те их он може везивати и користити за себе и своје послове, без њихове воље. Са друге стране они који се нису удаљили од Бога и подлегли ђавољем утицају, услед јаке воље или љубави, имају моћ над њим и његовим следбеницима. Чак се и Ђаво показује послушнијим Богу, на укоравање људи који вољно или невољно посташе непослушни, те отпадници и богоодступници.


Ђаво какав се сусреће и затиче у нашим народним веровањима и умотворинама, изграђен је по крштењу словена, под снажним утицајем цркве. Узроке овој појави треба тражити у старој словенској многобожачкој вери. На ђавола су пренесене функције и митови који су се раније везивали за неке од словенских врховних богова, а исто се то догодило и са германским Воданом и словенским Црнобогом.

Ђаволова личност јако је сложена. Ни један други демон није имао тако разнолику историју; ни један други није преоптерећен толиком наследством из старе вере. И дан-данас се назива именом некадашњег словенског врховног бога (В. Чајкановић): то је име Даба, које је хипокористика од имена Дабог. Заједничко словенско име за ђавола (руски чорт, чешчки черт, пољски цзарт, лужичко-српски царт) првобитно је била епиклаза не за ђавола, него баш за Дабога, који је бог чарања (par exellence). Ђаво се понекад може чинити и «добар» демон, или бар «не толико црн као што људи говоре» - он великодушно лечи болесну жену, учи људе лекарству, награђује човека који му је спасао живот, одржава дату реч чак и кад не мора итд.

По овим својим најважнијим ознакама, ђаво је заменик паганског врховног бога, па отуда и потиче његов удео у култу, нарочито ако је реч о каквој недозвољеној радњи, увек се апелује на ђаволову помоћ или се (жртвама, заклињањима, молитвама) утиче на њега да барем не смета. Отуда вероватно и пословица: «Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије». Ђаво има неке особине и телесне карактеристике које су на њега пренешене са других демона. На пример, када се каже да су «ђаволи у ноћи јашили и заносили путнике», може се рећи да је то посао и вукодлака и других ноћних демона, а када ђаво чини људима ситне пролазне пакости, досађује им и «прави комендију», у основи значи да се ради о обичном шумском демону (а не ђаволу), коме задовољство чине несташлуци. Такви демони су били грчки Силени и Сатири и римски Фауни (или код нас: Силвани), па су чак нека спољашња обележја идентична: козје ноге, јарчева брада, уши «као у вола».

U ovoj temi možete postavljati slike vezane za Djavola (po vashem mishljenju),kao i razne priche .. 

Na slici Vrubela demon je tužan i ranjen. To je ustvari personifikacija čovjeka snažnog i moćnog kod koga su ove vrijednosti počele da guše kontak s Bogom.

Nevjerovatno je kako jak čovjek za kratko može upropastiti svoj život i sudbinu.

Al` ova tema je postojala... Mislim da je Joca, bio inicijator. 

bilo je nešto neozbiljno u pitanju,

valjda je želja autora ove teme da svako ko zna nešto o demonima ili ima sliku učestvuje

upravo tako

 Doslo je vreme da se suocimo sa Djavolom. Kao vazna arhetipska figura, on po pravilu pripada raju, ali je pao… secate se? On je prestao da radi i napustio raj. Tvrdi da je zasluzio bolji odmor i veca povlascenja.

Nacin na koji je delovao bio je suptilan: organizovao je andjele da podignu revoluciju iza ledja velikog Shefa, istovremeno uvlaceci se gospodaru pod kozu. Bio je ljubomoran na sve, specijalno na ljudski rod. Mrzeo je Adama zamerajuci mu na vladanju bastom raja. Kako je samo uzivao iskusavajuci Evu i rasturajuci raj!

Iskusavanje i dalje ostaje njegova specijalnost. Ako pogledate njegov portret u tarotu, videcete kako je nagomilan ekstremitetima. Na glavi mu se nalazi rog jelena muzjaka, ima kandze krvolocne zveri i krila slepog misa. Predstavlja se kao muskarac, iako ima zenske grudi. Simbolicno, njegov zlatni slem pripada Votanu, tevtonskom bogu, kome je takodje pripisivana zenska zucna narav i potraga za osvetom, kad god mu je moc bila uzdrmana.

Djavo nosi mac, ali drzi ga za secivo veoma pazljivo u levoj ruci. Ocigledno je da je njegov odnos prema oruzju nesvestan, cak ne bi ni znao da ga iskoristi kada bi mu zatrebalo, sto simbolizuje da je njegov odnos prema muskom svetu skoro bez efekta. Satanin mac izgleda kao da ce ga povrediti. Ali, ostrica izgleda jos opasnije, samim tim sto nije pod njegovom kontrolom.

Nas Djavo je verovatno nasledio neke osobine i od Tijamate, vavilonske boginje haosa, koja je imala oblik rogate i kandzaste zivine. On i dalje drzi koplje u levoj ili "zlokobnoj" ruci, tako da je njegova energija usmerena ka sukobu, a ne miru i pre ka moci, nego ka ljubavi.

Uprkos cinjenici da je ova tarot figura stvorena da skace i napada nocu, ona ima jednu olaksavajucu okolnost: par zlatnih rogova sa paroscima. Rogovi su stari simbol za nov zivot i duhovnu regeneraciju, a zlatni rogovi predstavljaju poseban simbol bozanske vatre. Djavolova uloga je toliko dvosmislena da je cesto nemoguce znati sta on smera. Sa jedne strane, on nas navodi na neposlusnost, nagovara nas da probamo zabranjeno voce i progutamo gorko-slatki komadic dobra i zla. Sa druge strane, da nije njegovog podstreka na akciju i znanje, mi bismo jos uvek bili kao mala deca uhvacena u idilicnom krugu raja.

Svaka funkcija ljudske psihe koja deluje nesvesno, je Djavolska. Bez ovog djavolskog uplitanja u krucijalne probleme dobra i zla, mi ne bismo imali ego svesnosti. Kako postajemo svesniji naseg stvaralackog potencijala, moramo se cuvati trikova nase tamne senke i biti odgovorniji u odnosu na nju. On nam porucuje da dokle god odbijamo da se okrenemo i suocimo sa nasim unutrasnjim djavolom, mi nismo ljudi.

To je situacija koja prikazuje par cudnog izgleda, na karti petnaest. Dve ljudske figure koje su pred djavolovim nogama, niti su u potpunosti ljudi, niti su potpuno slobodni. Dve figure su vezane konopcem za platformu na kojoj stoji djavo, ali oni izgleda nisu svesni toga. Izgleda da su jednako nesvesni svojih kopita i repova.

Dizajn ove karte lici na kartu Papa sa nekoliko vaznih razlika. Djavo radi iza ledja svojih pomocnika, dok je Papa licem okrenut prema svojim svestenicima. Papa drzi podignutu desnu ruku u znak blagoslova, a Djavolova ruka sa cetiri podignuta prsta ukazuje da je njegova jedina briga o ogranicenim dimenzijama zemaljskih sila.

Ocigledno je da njegova desna ruka nije svesna sta leva ruka namerava da uradi. On je neodgovoran poput deteta. Njegova infantilnost izdaje samu sebe u glupom osmehu. Poza koja treba, bez sumnje, macem da maskira njegovu ociglednu nesposobnost.

Djavo nas ne progoni; on je u celosti apsorbovan u postavljanju svoje zamke. Da bismo bili uhvaceni u njegove konce, moramo da napravimo jedan korak napred. Znaci, oprez! Njegovi demoni, koliko god strasni, uvek napustaju sobu sa osmehom na licu. Stoga, kao sto Kinezi kazu: "hodajte polako klizavim putem, jer tamo u zasedi sedi demon"!

A ko drugi nego Jole 
 Lično ne verujem u Boga kakvog ga crkva predstavlja a ni u djavola.Pakao je u glavama i to je teško shvatiti pogotovo kad sredina indoktrinira od malena...

Djavo je odneo najvecu pobedu onda kada je ubedio ljude da ne postoji. 

 Ti veruj u ono što plaši-ja radije u stvari koje donose mir.

@taxtex

ovo predhodno i nije bilo namenjeno tebi... mada, jesi siguran da uopste verujes u bilo sta