Шта ви мислите имали у овом свету правде.Да ли се све дешава по правди и да ли добојамо ствари коко би требали и како заслужујемо?

Apsolutno da.


Ljudi imaju slobodnu volju pa mogu da čine drugima nešto što i nije pravedno, ali to ne znači da ih neće pravda stići kad tad - ako ne u ovom životu onda u sledećem, a možda i nakon tri ili četiri ili deset života.

U glavnom svako mora izjednačiti ovde na zemlji sva dela kojim je prekršio zakon ljubavi.

Tijana

Све што се дешава је праведно.Ако неко мисли да није и да му се нешто неправедно десило,треба добро да преиспита шта је све радио у животу.Човек често није свестан да нешто лоше ради.

Ima li pravde, da neko reccu li tako "prilepi"? 

Mislim da nema pravde, koliko god sada zvucala kao Kalimero...

Mada, mozda i ima, al` je mene nekako zaobisla... 

(koliko god pesimisticki zvucalo ili nihilisticki)

mislim da ovde nisi u pravu...razne stvari se desavaju raznim ljudima, ali na to ne treba gledati kao kaznu/nagradu, barem ja na to ne gledam tako...neki dan ovde u sarajevu, 5 beba je poginulo u pozaru u domu za napustenu djecu - mislim da to nije bila "kazna" nizasta sto su te bebe "uradile"...dobre stvari se desavaju losim ljudima, lose dobrima - tako to nekad bude u zivotu, ali vjerujem da je tako sa razlogom, te da cemo taj razlog skontati nakon smrti 

Naravno da sve ima smisla na ovom svetu i da se sve dešava sa razlogom, mi samo treba da postanemo svesni svoje sopstvene odgovornosti, za sebe, svoj život i život svih nas... A pravda je matematički precizna, samo što život nije jednačina, i vremenski razmaci i načini na koji se ona ispunjava nisu shvatljivi ljudskom razumu, jer on nemože da pojmi milijarde ljudskih sudbina, misli, reči, dela, okolnosti, delovanje zakona uzroka i posledice... ali zar bi bilo ko od vas činio zlo čak i kad bi znao da neće biti kažnjen? Ne, jer nije stvar u tome ima li pravde ili ne, jel’ nam se sve dešava po zasluzi ili ne, već u našem odnosu prema onome što čini sadržaj našeg života, to određuje našu sudbinu i to je ono sutra što nas čeka, i ovo danas koje nas i tera da postavimo sebi takvo pitanje... Sve je u redu samo to zaboravljamo, Bog je uvek uz nas samo to nevidimo, živimo u zabludi i ne prepoznajemo iskušenja koja su tu da nas dovedu do spoznanja, a mi ih doživljavamo lično, kao kaznu i nepravednu sudbinu koja se okomila na nas... nema razlike u tome da li ste car ili prosjak, svi imamo isti početak i kraj, ako vas je danas snašlo mnogo tuge, bola i nesreće, to je prilika da se osvestite i shvatite šta je stvarno važno u životu, ne odustajte, ne padajte u očajanje, a ako vam je dobro setite se onih kojima nije, koji žive u tami i ne vide, pomozite im jer neznaju, i nisu krivi što neznaju...Svi imamo moć da promenimo i utičemo na sudbinu najpre nas samih, a onda i celog sveta, možda malo, možda beznačajno, ali možda je to baš onaj tas koji će prevagnuti.... Ako tako radimo sve će biti manje uopšte sumnje ima li pravde ili ne... sve će biti manje onih situacija koje ljude mogu dovesti u zabludu u pogledu toga šta je istina, a šta ne...

Ne propagiram ni ja padanje u ocaj, samo u racionalnost...

(mada, zadovoljavaju me bas sitne stvari, pa verovatno nisam pogodna da izjavljujem ovakve recenice, al` sta je tu je...)

Preveliko idealizovanje dovodi do ocaja.

Pa Bog nema veze sa pravdom A zato je smesno jer nikad nije ni imalo. Amazonski indijanci nemaju takav rec da Bog, al o prirodu imaju 100 izraza

primitivni narodi su na prvom nivou razvoja ljudske svijesti (od ukupno 7)

( po prirodnoj filozofiji ) 

Ne možemo sve znati jer je to nemoguće, a bogami i nepotrebno, ali ako već stareći izgubimo onaj osećaj u stomaku i srcu koji nas vuče kroz život i govori nam šta je istina, a šta ne, onda bar treba ostaviti mesta sumnji da ono u šta verujemo i na čemu gradimo svoj život i stavove može biti iz bilo kog razloga pogrešno. Naravski svako od nas greši, i to je jednostavno tako, jer tako funkcioniše ovaj svet, mi prosto tako učimo i saznajemo, da bismo na kraju došli do istinske radosti, sreće i ljubavi...   A kako ćemo učiti ako ne otvorimo svoj um i srce za nova znanja i iskustva? Ako nam danas nije jasno, to je možda zato što nešto neznamo, zato što nam fali neki komadić u mozaiku istine, koji nas traži isto koliko i mi njega...Ako mislimo da na ovom svetu nema pravde, znači li to da je zaista nema? Imamo li snage i hrabrosti da razlikujemo svoju predstavu o istini od same istine?